Др Влајко Пановић говорио Ваљевцима о аутентичној и copy-paste деци

Предавање у Ваљеву. Фото: Епархија ваљевска.

Током дводневног боравка у Ваљеву, клинички психолог др Влајко Пановић, један од водећих стручњака у домену родитељства и кризе савремене породице, разговара са родитељима Прве и Друге основне школе у Ваљеву.

Али такође и са штићеницима Казнено-поправног завода за малолетнике.

Осим ових сусрета, који су затвореног типа, они који су желели да га питају за савет или размене искуства са њим, могли су то да учине 4. новембра у Храму Покрова Пресвете Богородице.

Тамо је др Пановић говорио на тему „Како одгајати аутентично, а не copy-paste дете“.

Истакао је да је ове друге деце много више, уз поруку родитељима да подстичу посебност код својих малишана, јер аутентично дете је спонтано и носи истинску радост у себи.

Овим предавањем, којем је присуствовао и Епископ ваљевски г. Исихије, настављен је циклус трибина „Православље и млади“.

Камерни хор „Емануил“ под вођством Вање Урошевић музички је оплеменио ово вече.

Мисионарско одељење АЕМ покренуло је серијал разговора о родитељству и Ваљево је међу првим градовима које је изразило жељу да чује поуке и савете др Влајка Пановића, клиничког психолога са вишедеценијским искуством.

Констатовао је на почетку излагања да живимо у времену у којем мањкају чојство и јунаштво, те да је зато важно да се родитељ одупре притисцима околине и афирмише аутентичност код свог детета.

Она подразумева да оно буде спонтано, а не строго контролисано или изманипулисано. „Само спонтано дете носи истинску радост у себи“,– рекао је Пановић.

Занимљиво је да предавач децу која су добра, мирна, послушна и која не постављају превише питања, сматра неаутентичном, јер „дете не тражи савршенство, већ могућност да буде оно што јесте“.

„Copy-paste дете размишља на идентичан начин као његови вршњаци, прилагођава се њиховим притисцима, лишено је критичког размишљања“, – истиче др Пановић, додајући да средина треба да подстакне дете да достигне висине, да развије емпатију према другоме, да воли из срца и да верује да је љубав пре свега давање, а не узимање.

То не значи да се дете не мора уклопити у неки вредносни систем, али је неопходно да родитељи буду усаглашени, а не разједињени по питању васпитања деце.

Предавач је наводио бројне примере из своје богате праксе, али је закључио да у овој кризи мањка чојства и јунаштва, промена треба да крене од нас самих, на индивидуалном примеру.

„Суштина доброг васпитача јесте да буде чврст, а не груб“,– закључио је гост трибине „Православље и млади“.

Раније је СПН писао о ликовној колонији у Призрену. 

Pročitajte takođe