СПЦ и српски повратници у ФБиХ све чешће мета напада

Мостар. Фото: EPA-EFE

Учестали напади на верске објекте и повратнике сведоче о трајном угрожавању права српског народа у Федерацији БиХ. Иако подаци неких кантоналних министарстава унутрашњих послова у Федерацији БиХ показују да је у протекле три године пријављено само девет случајева напада на имовину Срба и Српске Православне Цркве, стање на терену говори другачије.

Према званичним подацима, бројеве су доставили МУП-ови Унско-санског, Ливањског, Посавског и Западнохерцеговачког кантона. Осталих шест кантоналних министарстава није одговорило на упит о пријављеним нападима на имовину Срба и објекте СПЦ, што оставља простор за сумњу у потпуност и транспарентност евиденције.

Унско-сански кантон пријавио је осам случајева који се односе на узнемиравање, насилни улазак у верски објекат, оштећење имовине и повреду мира покојника. Тужилаштву су поднета четири извештаја о почињеним кривичним делима, али је већина случајева остала без исхода.

Из Ливањског кантона речено је да не воде евиденцију по националној структури жртава, па самим тим не могу да доставе прецизне податке. Ипак, наведен је један случај крађе електричних рефлектора из дворишта православне цркве Свете Тројице у месту Врбица код Ливна.

У Посавском и Западнохерцеговачком кантону није било пријављених напада, али и тамо су потврдили да не постоји систематско праћење случајева заснованих на националној припадности.

Супротно овим подацима, реалност у бројним деловима Федерације показује много озбиљнију слику.

На подручју Зеничко-добојског кантона само у последњих неколико месеци забиљежено је више напада на православне објекте. У Какњу је 20. октобра разбијен надгробни споменик Јанка Симића у селу Горњи Тичићи, док је претходно нападнута капела на православном гробљу Караула. На подручју исте општине проваљено је у капеле на Крстима и Видуши, каменована је капела на Пландишту, а гробље у селу Данци поново је оскрнављено. Упркос бројним пријавама, ниједан починилац није откривен.

У Тузланском кантону, који исто тако није доставио податке, током 2025. оскрнављен је Саборни храм Успења Пресвете Богородице. Непознати починиоци су поломили трон, обили продавницу и украли добровољне прилоге. Само неколико дана касније, младић из Србије брутално је претучен у центру Тузле због мајице са обележјем „Црвене звезде“.

Напади су забележени и у другим деловима Федерације.

У српском селу Ковачићи код Кладња оскрнављено је више споменика, док је у селу Тупковићи код Живиница неколико надгробних крстова потпуно уништено.

У Мостару је више пута нападнута српска повратничка заједница – од паљења аутомобила до физичких напада на српску децу у насељу Баћевићи, ком је претходила и рафална паљба неколико ноћи раније. Затим је читаво место исписано графитима и облепљено плакатима са словом „У“ (усташе) и „ХВО“ (Хрватско вијеће одбране).

Не заборавимо на претеће графите на Музеју Саборне цркве.

Сви тви случајеви указују на континуирану угроженост српског народа и његове духовне баштине у Федерацији БиХ.

Ако се узме у обзир непоштовање жртава и готово потпуни недостатак осуда ратних злочинаца из последњег рата, сасвим је на месту упитати се да ли је реч о стем(ат)ском непоштовању основних људских права и слободе вероисповести.

Српска Православна Црква и њен народ остају честе мете напада у Федерацији БиХ, док се од надлежних институција – без неких значајних резултата – чека на заштиту њених светиња и припадника српског народа.

СПН је писао о случају кад је игуман манастира Карно у ФБиХ, архимандрит Лука, оптужен за то што је вратио порушене крстове на гробове који су вандализовани. 

Pročitajte takođe