Света Петка - светитељка, помоћница невољника, сиромаха, жена и болесних

Фото: СПН

Света Параскева, у народу позната као Света Петка, још као дете, одликовала се необичном кротошћу и милосрђем.

Када је дошло време да оде Господу, њено тело је било сахрањено ван њеног родног Епивата где се упокојила, јер је нико није познавао и сви су је видели као странкињу.

Али се убрзо после тога на гробу почеше догађати чудеса. Један побожан човек и једна благочестива жена добише откровење да се на том месту налази мошти светитељке чије молитве исцељују болесне.

Када је откопан гроб, уз велико страхопоштовање и молитву, пронађено је нетрулежно тело које је мирисало на благоухани мир. Од тада, моштима Свете Петке – Параскеве приступају сви верници који имају било какву муку.

Мошти Свете Петке преношене су више пута током историје – из Епивата у Трново, затим у Видин, Београд, Цариград и Јаши у Румунији, где су и данас.

У Београду се налази део њених моштију у Цркви Ружици, као и велика светиња њеног имена – капела Свете Петке на Калемегдану, где свакодневно долазе верници из свих крајева Србије.

Света Петка је одувек позната као заштитница жена, болесних и сиромашних, али и као утешитељка свих који страдају. Њена помоћ стизала је у најразличитијим околностима – од исцељења неизлечивих болести, до избављења из опасности и искушења. Многи су сведочили да су, након искрене молитве пред њеном иконом или моштима осетили олакшање, мир и снагу да наставе живот.

У нашем народу је позната и као чуварка дома – жене су јој се увек молиле за пород, здравље деце и мир у кући. Њен култ дубоко је укорењен у српском народу. Свака кућа у којој се слави Света Петка сматра се благословеном, а она је шеста слава по броју свечара у српском народу.

Свуд по православним земљама, празник Свете Петке, 27. октобра, обележава се са великом побожношћу. У Србији је то посебно истина. Храмови посвећени њој подигнути су у готово сваком крају, и увек су препуни верника који траже утеху, исцељење и наду. Има их више од 250 у оквиру СПЦ.

Народни обичаји у Срба о дану Свете Петке, одсликавају факт да је то посебно важан женски празник – јер осим болесних и сиромашних, Света Петка посебно штити жене.

На овај празник, по народним веровањима, жене не би требало да кувају, шију, перу веш или раде у кући било шта, да не би изазвале бес светитељке и да им не би током године трнуле руке. Младим девојкама саветује се да беру цвеће и њиме украшавају дом, да би у њему целе године владали слога и мир. Девојчице се облаче у нове хаљинице, да бих их пратила добра срећа целе године.

Свечари трпезу на дан Свете Петке не треба да склањају до сутрадан, док сви гости не оду. А онда, домаћица треба да окади трпезу трипут, да би светица походила и благосиљала дом.

Још се верује да кад је време топло на празник Свете Петке, то значи благослов и срећу – па је народ веровао да ће предстојећа зима бити блага. И, у складу с тим – лоше време: падавине, снег и хладноћа најављују оштру и врло хладну зиму.

Живот Свете Петке сведочи да су смирење, милосрђе и молитва највећа сила која човека приближава Богу. Њен пример и поука остају вечни: нико, ма како скроман и заборављен од људи, није заборављен пред Господом – ако живи с вером и љубављу.

СПН је раније писао о житију Љубави, Вере, Наде и мајке им Софије.

Pročitajte takođe