Свети Роман: од скромног помоћника у олтару до мудрости и духовног дара
Фото: СПН
Свети Роман, рођен у Сирији и васпитан у граду Емеси, још од малена живео је у девству и целомудрију, посвећен Богу. Прво је служио као пономар у цркви у Бериту, а касније, за време цара Анастасија, прешао је у Цариград и радио у Кировој цркви Пресвете Богородице. Тамо је водио врлински живот, постећи и молећи се, проводећи ноћи у бдењима у Влахерни, а дане у Кировој цркви. Убрзо је постављен за пономара у цркви Свете Софије.
Иако неписмен, Свети Роман се издвајао добрим делима и духовним разумом, надмашујући своје савременике који су се ослањали на књижевну мудрост. Патријарх Јевтимије препознао је његов труд и врлине, награђујући га као и друге клирике, што је изазивало завист код неких колега.
Један од најпознатијих догађаја у његовом животу десио се на Бадњи дан када су га завидни клирици, у присуству цара и народа, присиљавали да пева похвалну песму коју није умео. После понижења, Свети Роман се дуго молио пред иконом Пресвете Богородице. Ноћу му се у сну јавила сама Владичица, дарујући му свитак који је прогутао и тиме добио разумевање Светог Писма и духовну мудрост.
Од тог тренутка, Свети Роман је с великом радошћу приступао свеноћним бдењима и обављао богослужења. На амвону је по први пут отпевао кондак „Дјева днес Пресушчественаго раждает…“, којим је присутне задивио својом мудрошћу и даром. Патријарх је препознао чудесно даровање Богородице и поставио га за ђакона, док су раније завидни клирици и сами постали његови ученици.
Током живота, Свети Роман је саставио преко хиљаду кондака за празнике Господње, Богородичине и светитељске дане. Његов рад и духовни пример учинили су га вољеним и поштованим међу верницима и клирицима.
Свети Роман је провео живот богоугодно и праведно, а по смрти се, према предању, придружио хоровима анђела у бескрајном певању трисвете песме Богу.
СПН је раније писао о данашњем празнику Покрова Пресвете Богородице.
Pročitajte takođe
Богојављење, освећена вода и духовни смисао пливања за Крст
Богојављење је једно с Крстовданом и Јовањданом и открива тајну Христовог Крштења и освећења воде. Пливања за Часни крст има смисао тек у светлу богословских тумачења.
Вода за срце: Егзипери је писао о Крштењу Господњем, а није ни био свестан
Сви ми сада корачамо кроз пустињу умора. Поново пречитавамо „Малог принца“ пред празник Богојављења да бисмо схватили: зашто нам је заправо потребна Жива вода.
Седамдесеторица „мањих" апостола: Ученици који су раширили Христово учење
Поред Дванаесторице, постојало је још Седамдесет апостола који су ширили Еванђеље, исцељивали болесне и учвршћивали веру у Јудеји, Самарији, Азији Малој и Грчкој.
Свети пророк Малахија: последњи пророк Израиља
Св. пророк Малахија („анђео“, 16/3. јануара), последњи у Израиљу до Јована Крститеља, живео је чисто и непорочно, пророковао о доласку Господњем и новој жртви.
Свети Василије Велики: од атинске мудрости до стуба Православља
Свети Василије Велики прошао је пут од врхунског философског образовања до једног од најзначајнијих архијереја у историји Цркве. Слави се 14/1. јануара.
Обрезање Господње представља почетак страдања за спасење света
Обрезање Господа Исуса Христа, 14. јануар, Црква сагледава као испуњење Закона, откровење Његове истинске човечанске природе и почетак спасоносног страдања за род људски.