Молитве и обичаји за празник Покрова Пресвете Богородице

Покров Пресвете Богомајке. Фото: СПН

Покров Пресвете Богородице, у народу познат и као Покровице, један је од највољенијих празника у православном народу, и сећање је на Божју благодат и материнску бригу Богородице за све људе.

Овај празник од давнина се сматра женским даном. Жене тог дана не обављају тешке послове, не перу, не преду и не раде у пољу, већ дан проводе у молитви и миру. Верује се да Богородица тог дана нарочито слуша молитве жена – оних које моле за пород, за здравље деце или за породичну слогу. Девоjке које желе да се удају такође се моле на Покров, верујући да ће њихова искрена молитва бити услишена.

У појединим крајевима Србије жене тог дана доносе у цркву мараму, пешкир или платно као дар, стављајући га „под покров“ Пресвете Богородице, као симбол предања под њену заштиту. Верује се да Богородица чује сваку искрену молитву, посебно ону која долази из срца жене која се моли за породицу, љубав или здравље. Посебно је значајна молитва коју вернице изговарају овог дана:

„Пресвета Богородице, покриј ме својим покровом, заштити моју породицу, благослови мој дом, услиши моју молитву и испуни оно што је у срцу чистом и поштеном.“

 

Празник је обележен и народним обичајима – у многим местима се организују сабори, вашари и народна окупљања. Постоји и веровање да се на овај дан не започиње ништа ново, већ се завршава започето, јер Богородица благосиља мир и сабраност.

Покров није само празник заштите, већ и дан наде и утехе — подсетник да ниједан човек није сам. Богородица, као Небеска Мајка, покрива својом љубављу и вером све који јој се обраћају, дарујући мир, снагу и благослов. Многи сведоче да су управо на Покров добили дете, пронашли љубав или се излечили, па се зато каже да Богородица својим покровом штити све који верују.

Јер онај кога Богородица покрије својим покровом, остаје заштићен од сваког зла и нечастивих сила.

Пећка Патријаршија слави Покров Пресвете Богородице као своју славу, а у народу се овог дана изговарају речи:

„Радуј се, радости наша, и прекриј нас од свакога зла часним омофором твојим.“

 

СПН је раније писао о народним обичајима на дан Мале Госпојине.

Pročitajte takođe

Кроз Капију слободе: Пробој Солунског фронта

Пробој Солунског фронта 1918. донео је слободу Србији, сломио Централне силе и ушао у историју као један од најблиставијих војних подухвата.

Обичаји на Усекованије: дан строгог поста и сећања на мучеништво

Празник Усекованија главе Светог Јована Крститеља обележава се 11. септембра, уз сећање на пророка који је пострадао бранећи истину и правду.

Духовни стуб народа: Годишњица рођења патријарха Павла

Навршава се годишњица рођења патријарха Павла. Подсећамо се његовог пута - од монаха и епископа на Косову и Метохији до пастира који је поручио: „Будимо људи”.

Краљ Петар II Карађорђевић: Трагична судбина последњег српског монарха

Пре 103 године, 6. септембра 1923, у Београду је рођен последњи краљ Југославије, Петар II Карађорђевић.

Од Неродимља до царства: 695 година од доласка на власт цара Душана

Стефан Душан је 1331. године преузео престо и претворио Србију из балканске државе у водећу царевину. Долазак Силног на власт променио је ток историје.

На Велику Госпојину 1910. Црна Гора постала краљевина

На Велику Госпојину 1910. године Књажевина Црна Гора уздигнута је у ранг краљевине, а књаз Никола Петровић Његош проглашен за краља.