Покров Пресвете Богородице – молитвено сећање на небеску заштиту Богомајке

Празник Покрова Пресвете Богородице обележава се у знак сећања на чудесно јављање Мајке Божије у Влахернском храму у Цариграду, у X веку. Према предању, тог дана, 1. октобра, током всеноћног бдења, храм је био испуњен верницима, а Свети Андреј Јуродиви угледао је Пресвету Богородицу окружену анђелима и светима. Са Њом су били Свети Јован Крститељ и Свети Јован Богослов.

Пресвета Дева је дуго молила Бога за све хришћане, а потом скинула са Себе покров (мафориј) и распрострла га над народом у храму, као знак заштите од видљивих и невидљивих непријатеља. Њен омофор сијао је, како каже предање, „јаче од сунчевих зрака“.

Свети Андреј се са страхопоштовањем обратио свом ученику Епифанију питајући га да ли и он види Царицу Небеску која се моли за цео свет. Епифаније му је потврдио да види и да се диви призору. Када се Богородица удаљила, покров је нестао из вида, али је у храму остала благодат Њене заштите.

У старим списима из XII века забележено је да је Русија установила празник Покрова у част тог чудесног догађаја. Према предању, управо Свети Андреј Богољубски, у знак захвалности Богородици, установио је празник у Русији око 1164. године и подигао чувени храм Покрова на Нерли, један од најлепших бисера старе руске архитектуре.

Празник Покрова Пресвете Богородице дубоко је укорењен у побожности православног народа. Верујући се у молитвама обраћају Мајци Божијој речима: „Помени нас у Својим молитвама, Владичице Богородице, да не погинемо због грехова наших, већ нас заклони од свакога зла и невоље, јер на Тебе полажемо наду.“

Овај празник је дан молитвеног прибежишта и духовне сигурности, подсетник да је Пресвета Богородица непрестано присутна у животу Цркве и народа, покривајући све верне Својим материнским покровом.

СПН је раније писао о празнику Полагања Појаса Пресвете Богородице.

Pročitajte takođe

Свети Прокопије: како је сусрет с Христом преобратио гонитеља хришћана

Свети Прокопије био је римски војсковођа задужен за прогон хришћана. Исповедивши Христово име, постао је један од највећих мученика ране Цркве. Црква га слави 21. јула.

„Главу дајем, ал' свој народ не остављам“. Свети Сава Горњокарловачки

Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки је архијереј који ни у најтежим данима у НДХ није напустио своју епархију и поверени народ.

Свети Сисоје Велики, подвижник смирења и снажне вере

Свети преподобни Сисоје Велики, један од највећих египатских подвижника, остао је упамћен по смирењу, молитви, чудима и поукама о покајању, вери и духовној истрајности.

Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових

Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.

Сабор Светих апостола, празник Христових ученика и проповедника Јеванђеља

Сабор Светих апостола посвећен је дванаесторици најближих ученика Господа који су после Васкрсења и Вазнесења ширили Јеванђеље и оснивали прве хришћанске заједнице.

Свети Пајсије Светогорац: духовник који је молитвом мењао људска срца

Православна Црква 12. јула молитвено прославља и преподобног Пајсија Светогорца, једног од највољенијих светитеља савременог доба.