Покров Пресвете Богородице – молитвено сећање на небеску заштиту Богомајке

Празник Покрова Пресвете Богородице обележава се у знак сећања на чудесно јављање Мајке Божије у Влахернском храму у Цариграду, у X веку. Према предању, тог дана, 1. октобра, током всеноћног бдења, храм је био испуњен верницима, а Свети Андреј Јуродиви угледао је Пресвету Богородицу окружену анђелима и светима. Са Њом су били Свети Јован Крститељ и Свети Јован Богослов.

Пресвета Дева је дуго молила Бога за све хришћане, а потом скинула са Себе покров (мафориј) и распрострла га над народом у храму, као знак заштите од видљивих и невидљивих непријатеља. Њен омофор сијао је, како каже предање, „јаче од сунчевих зрака“.

Свети Андреј се са страхопоштовањем обратио свом ученику Епифанију питајући га да ли и он види Царицу Небеску која се моли за цео свет. Епифаније му је потврдио да види и да се диви призору. Када се Богородица удаљила, покров је нестао из вида, али је у храму остала благодат Њене заштите.

У старим списима из XII века забележено је да је Русија установила празник Покрова у част тог чудесног догађаја. Према предању, управо Свети Андреј Богољубски, у знак захвалности Богородици, установио је празник у Русији око 1164. године и подигао чувени храм Покрова на Нерли, један од најлепших бисера старе руске архитектуре.

Празник Покрова Пресвете Богородице дубоко је укорењен у побожности православног народа. Верујући се у молитвама обраћају Мајци Божијој речима: „Помени нас у Својим молитвама, Владичице Богородице, да не погинемо због грехова наших, већ нас заклони од свакога зла и невоље, јер на Тебе полажемо наду.“

Овај празник је дан молитвеног прибежишта и духовне сигурности, подсетник да је Пресвета Богородица непрестано присутна у животу Цркве и народа, покривајући све верне Својим материнским покровом.

СПН је раније писао о празнику Полагања Појаса Пресвете Богородице.

Pročitajte takođe

Свети Оци Цркве о рату и миру - топ 8 мишљења

У хришћанству мир није политичка категорија нити пуко одсуство рата. Мир је духовно стање које произилази из односа човека и Бога и његове унутрашње борбе против греха.

Сећање на владику Атанасија Јевтића, ученика аве Јустина Ћелијског

Дана 4. марта 2021. упокојио се владика Атанасије Јевтић, један од најзначајнијих српских богослова и архијереја, који је оставио дубок траг у Цркви и богословљу.

Митрополит Марк: „Али истина ће победити“

Митрополит берлински и немачки Марк из РЗПЦ говори о Часном посту, изазовима у савременој Православној Цркви и деценијама служења у Немачкој.

Свети Лав Велики: Пастир који је зауставио Атилу и јеретике у Халкидону

Свети Лав Велики памти се као неустрашиви пастир који је молитвом зауставио Атилу и учврстио веру на IV васељенском сабору у Халкидону. Слави се 3. марта/18. фебруара.

Подвиг светог Теодора Тирона. Чудо с кољивом

Свети великомученик Теодор Тирон пострадао је 306. у Амасији, непоколебив у исповедању Христа. Његово чудо с кољивом и данас се прославља прве седмице Часног поста.

Сима Игуманов, отац и добротвор српске омладине и сирочади

Навршиле су се 144 године од смрти Симе Андрејевића Игуманова, оснивача Призренске богословије и једног од највећих српских просветних и црквених добротвора.