Хришћани славе Светог Јована Богослова, апостола љубави

Свети апостол Јован Богослов. Фото: ekucevo.rs

Свети Јован Богослов, син Заведејев и Саломије, био је најмлађи међу апостолима. Његов живот и дело за хришћане увек остају темељ вере, љубави и истине.

Господ га је посебно заволео због његове чистоте и духовне дубине. Због тога га је, како сведочи Јеванђеље, на Тајној вечери примио на своја прса. 

Јован је остао веран Христу и у најтежим часовима страдања – једини од апостола није Га напустио током Распећа, а под крстом му је Спаситељ поверио на чување Пресвету Богородицу.

После Христовог Васкрсења и Вазнесења, Јован је проповедао Јеванђеље у Ефесу и околним крајевима.

Његово учење било је усмерено на љубав као суштину Божје воље: „Бог је љубав“, записао је у свом Јеванђељу.

У време цара Домицијана био је прогнан на острво Патмос, где је написао „Откровење“, последњу књигу Новог завета, а касније и Јеванђеље и три саборне посланице.

У предању се каже да је свети апостол Јован у дубокој старости наредио својим ученицима да га сахране живог у облику крста.

Када су гроб откопали, нису нашли његово тело. Из гроба је, према записима, сваке године 8. маја излазио прах који је вернима доносио исцељење — празник који се у народу зове „Пренос моштију Светог Јована Богослова“.

Српска Православна Црква данас служи Свету Литургију у многим храмовима посвећеним овом апостолу, међу којима су најпознатије цркве у Београду, Новом Саду, Нишу и на Цетињу.

Верни се моле Светом Јовану за духовну снагу, просветљење у вери и дар речи која објављује истину.

Празник Светог Јована Богослова подсетник је да се истина не брани мачем, већ љубављу, и да је право хришћанство пут мира и истрајности у вери.

СПН је раније писао о празнику зачећа Светог Јована Крститеља.

Pročitajte takođe