Веселинов у свом елементу: Црква „ратна“, а Србија „украла“ Војводину

Драган Веселинов. Фото: актуелно.ме

Бивши професор Факултета политичких наука и некадашњи министар у Влади Србије, Драган Веселинов, изазвао је бурне реакције након гостовања у емисији „Другачија радио веза“ на подгоричкој Антени М.  Веселинов је Србију назвао „болесном државом“ која „не зна где су јој границе“, а Српску Православну Цркву означио као „ратну организацију“ и „носиоца великосрпске политике“.

„Србија је болесна земља јер непрекидно трага, не зна где су јој границе, неће да се заустави. Она је одговорна за слом не само југословенства, већ и сопствене државе“, поручио је Веселинов, додавши да ће „највећи проблем после смене власти бити Црква“.

Овакве изјаве уклапају се у широку антисрпску медијску матрицу која последњих година у Црној Гори систематски настоји да Српску Цркву представи као извор подела и препреку европским интеграцијама. Веселинови ставови, усклађени са реториком медија блиских некадашњем режиму Мила Ђукановића, представљају део те идеолошке и политичке стратегије.

У својим колумнама за „Побједу“, Веселинов је више пута прибегавао историјским ревизионизмима и покушајима поистовећивања српске националне идеје са „геноцидним“ идеологијама. У тексту „Разлика између два геноцида“ тврдио је да је „Стефан Лазаревић побио све богумиле у Сребреници“, док је у другим колумнама патријарха Порфирија називао „негатором геноцида“.

Последњих година овакви наративи добијају простор у црногорским медијима који, у недостатку снажне политичке алтернативе, покушавају да обнове поделу на „европске“ и „српске“ таборе. Напади на СПЦ постали су средство политичке легитимације, док се антицрквена реторика користи као покриће за наставак културне и идентитетске дистанце према Србији.

Веселинов, као део тог медијског миљеа, својим изјавама оживљава стару идеолошку матрицу деведесетих — ону која је Србе и њихову Цркву представљала као реметилачки фактор, а не као део историјског и духовног наслеђа региона.

СПН је раније писао о пристрасном извештавању црногорских медија и неизоставном политичком ревизионизму којим се баве.

Pročitajte takođe