Веселинов у свом елементу: Црква „ратна“, а Србија „украла“ Војводину
Драган Веселинов. Фото: актуелно.ме
Бивши професор Факултета политичких наука и некадашњи министар у Влади Србије, Драган Веселинов, изазвао је бурне реакције након гостовања у емисији „Другачија радио веза“ на подгоричкој Антени М. Веселинов је Србију назвао „болесном државом“ која „не зна где су јој границе“, а Српску Православну Цркву означио као „ратну организацију“ и „носиоца великосрпске политике“.
„Србија је болесна земља јер непрекидно трага, не зна где су јој границе, неће да се заустави. Она је одговорна за слом не само југословенства, већ и сопствене државе“, поручио је Веселинов, додавши да ће „највећи проблем после смене власти бити Црква“.
Овакве изјаве уклапају се у широку антисрпску медијску матрицу која последњих година у Црној Гори систематски настоји да Српску Цркву представи као извор подела и препреку европским интеграцијама. Веселинови ставови, усклађени са реториком медија блиских некадашњем режиму Мила Ђукановића, представљају део те идеолошке и политичке стратегије.
У својим колумнама за „Побједу“, Веселинов је више пута прибегавао историјским ревизионизмима и покушајима поистовећивања српске националне идеје са „геноцидним“ идеологијама. У тексту „Разлика између два геноцида“ тврдио је да је „Стефан Лазаревић побио све богумиле у Сребреници“, док је у другим колумнама патријарха Порфирија називао „негатором геноцида“.
Последњих година овакви наративи добијају простор у црногорским медијима који, у недостатку снажне политичке алтернативе, покушавају да обнове поделу на „европске“ и „српске“ таборе. Напади на СПЦ постали су средство политичке легитимације, док се антицрквена реторика користи као покриће за наставак културне и идентитетске дистанце према Србији.
Веселинов, као део тог медијског миљеа, својим изјавама оживљава стару идеолошку матрицу деведесетих — ону која је Србе и њихову Цркву представљала као реметилачки фактор, а не као део историјског и духовног наслеђа региона.
СПН је раније писао о пристрасном извештавању црногорских медија и неизоставном политичком ревизионизму којим се баве.
Pročitajte takođe
СПЦ обележила Сабор светих просветитеља и учитеља српских
Празник обухвата сећање на неколико архиепископа и патријараха, од Светог Саве до патријарха Гаврила, обешеног 1656.
Један глас кроз векове: чикашки хор „Бранко Радичевић“ слави велики јубилеј
Српско певачко друштво „Бранко Радичевић“ из Чикага обележава 120 година непрекидне хорске традиције. Врхунац дводневног славља биће концерт и свечани јубиларни банкет.
Митрополит Јоаникије богослужи за Александровдан на Ножици
Свету архијерејску Литургију у Цркви Светог архангела Михаила код Лијеве Ријеке служиће Митрополит црногорско-приморски Јоаникије. Свети Александар Невски је заветна слава Васојевића.
Промоција књиге митрополита Јоаникија у Будви
Књига „Дух дише гдје хоће“ биће представљена 13. септембра на Тргу између цркава у Старом граду.
Српски патријарх изразио бол због убиства монаха у Светогорској лаври
Патријарх српски упутио је саучешће поглавару УПЦ поводом убиства монаха Варсануфија и рањавања двојице његове сабраће.
Од првих богослужења до данас: девет деценија православног храма у Љубљани
Храм Светих Ћирила и Методија у Љубљани обележава 90 година од завршетка градње, а тим поводом град посећује патријарх Порфирије.