Београд одбацио оптужбе Вљосе Османи: Скретање пажње са прогона Срба

Марко Ђурић и Вљоса Османи. Фото: Информер

Министарство спољних послова Републике Србије оценило је као неосноване и политички мотивисане наводе председнице привремених институција у Приштини Вљосе Османи, која је на друштвеној мрежи X оптужила председника Србије Александра Вучића за „позиве на рат“.

„Реч је о још једном покушају да се пажња међународне јавности скрене са систематског прогона Срба на Косову и Метохији, који траје деценијама“, наводи се у саопштењу МСП-а.

У Министарству истичу да такве изјаве представљају покушај прикривања неуспеха тзв. косовске политике, која је све више изложена критикама због једностраних потеза — од забране употребе српског језика и напада на српске општине до кршења Бриселског споразума.

„За разлику од њених, изјаве председника Вучића јасно упозоравају на провокације из Приштине и позивају на дијалог“, наводи се даље у саопштењу, уз оцену да изливи Османи представљају „милитантну реторику“ која не доприноси миру и стабилности у региону.

Министарство подсећа да су Срби на Косову и Метохији последњих година изложени непрекидним нападима, институционалној дискриминацији и економском притиску који их приморавају на исељавање. Према подацима америчке невладине организације „Комитета за избеглице“, након 1999, више од 230.000 Срба напустило је своје домове, док се вратио занемарљив број — мање од два одсто расељених.

У саопштењу се посебно истиче потреба да међународна заједница реагује на злочине почињене над Србима, укључујући и нерасветљене случајеве киднаповања и трговине органима. О њима је још 2011. известио Савет Европе у документу познатом као Мартијев извештај.

„Република Србија остаје чврсто посвећена дијалогу и поштовању међународног права, али неће дозволити да се историја прогона понови“, поручено је из Министарства спољних послова.

СПН је раније писао да је Вљоса Османи оптужила Србију и Русију да угрожавају Европу.

Pročitajte takođe

Србија зове 2026: У Солуну представљени летњи кампови за младе из расејања

Очување језика, културе и идентитета младих у расејању било је у средишту састанака и представљања пројекта „Србија зове 2026“ у Солуну.

Игуману Методију из манастира Хиландар уручен Сретењски орден у Солуну

Игуману хиландарском Методију у Солуну је уручен Сретењски орден првог степена, који је манастиру Хиландар додељен за допринос духовној мисији и обнови светиње.

Сећање на 3267 српских мученика у Средњем Подрињу и Бирчу – одговорност према будућности

Патријарх Порфирије разговарао је са члановима Организационог одбора који припремају обележавање страдања 3267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.

Шта се крије иза Ђокићеве посете Хиландару?

Посета ректора Универзитета у Београду Светој Царској Лаври Хиландару подигла је огромну прашину.

Хорови из Србије и Црне Горе освојили престижне награде у Пољској

У Пољској је одржан Међународни фестивал духовне музике "Хајновка".

Ученици из Требиња остварили запажене резултате на међународном такмичењу

Реч је о међународном такмичењу “Дани словенске писмености”.