Београд одбацио оптужбе Вљосе Османи: Скретање пажње са прогона Срба

Марко Ђурић и Вљоса Османи. Фото: Информер

Министарство спољних послова Републике Србије оценило је као неосноване и политички мотивисане наводе председнице привремених институција у Приштини Вљосе Османи, која је на друштвеној мрежи X оптужила председника Србије Александра Вучића за „позиве на рат“.

„Реч је о још једном покушају да се пажња међународне јавности скрене са систематског прогона Срба на Косову и Метохији, који траје деценијама“, наводи се у саопштењу МСП-а.

У Министарству истичу да такве изјаве представљају покушај прикривања неуспеха тзв. косовске политике, која је све више изложена критикама због једностраних потеза — од забране употребе српског језика и напада на српске општине до кршења Бриселског споразума.

„За разлику од њених, изјаве председника Вучића јасно упозоравају на провокације из Приштине и позивају на дијалог“, наводи се даље у саопштењу, уз оцену да изливи Османи представљају „милитантну реторику“ која не доприноси миру и стабилности у региону.

Министарство подсећа да су Срби на Косову и Метохији последњих година изложени непрекидним нападима, институционалној дискриминацији и економском притиску који их приморавају на исељавање. Према подацима америчке невладине организације „Комитета за избеглице“, након 1999, више од 230.000 Срба напустило је своје домове, док се вратио занемарљив број — мање од два одсто расељених.

У саопштењу се посебно истиче потреба да међународна заједница реагује на злочине почињене над Србима, укључујући и нерасветљене случајеве киднаповања и трговине органима. О њима је још 2011. известио Савет Европе у документу познатом као Мартијев извештај.

„Република Србија остаје чврсто посвећена дијалогу и поштовању међународног права, али неће дозволити да се историја прогона понови“, поручено је из Министарства спољних послова.

СПН је раније писао да је Вљоса Османи оптужила Србију и Русију да угрожавају Европу.

Pročitajte takođe

РПЗЦ покреће канонизацију Серафима Роуза, почео процес прослављења

Сабор епископа РПЗЦ потврдио је почетак припрема за канонизацију јеромонаха Серафима Роуза, након што је признао његов праведни живот и духовно наслеђе.

Патријарх Вартоломеј у Атини: Вера, политика и екологија у истом оквиру

Патријарх Вартоломеј поручио је у грчком парламенту да мир никада није датост, већ плод труда, храбрости и одговорних одлука, уз позив на међурелигијску сарадњу.

Духовно наслеђе рудничко-таковског краја пред Београђанима на ПБФ-у

ПБФ у Београду домаћин је изложбе духовног наслеђа у црквама и манастирима рудничко-таковског краја, која ће трајати до 22. маја 2026.

„Врлинослов” о сусрету човека с Богом, гост презвитер Кеџић

У новом издању емисије „Врлинослов – Сусрет с Богом” говориће презвитер Бранислав Кеџић.

У Сопоту служена молитва за исцељење

Недеља раслабљеног је молитвено прослављена у у храму Светог Вазнесења Господњег у Сопоту.

Проф. др Танасковић: Свети Сава остаје путоказ за сва времена

У оквиру „Дана Богословије Светог Саве у Београду” наступио је академик Дарко Танасковић с предавањем о светом Сави.