Београд одбацио оптужбе Вљосе Османи: Скретање пажње са прогона Срба
Марко Ђурић и Вљоса Османи. Фото: Информер
Министарство спољних послова Републике Србије оценило је као неосноване и политички мотивисане наводе председнице привремених институција у Приштини Вљосе Османи, која је на друштвеној мрежи X оптужила председника Србије Александра Вучића за „позиве на рат“.
„Реч је о још једном покушају да се пажња међународне јавности скрене са систематског прогона Срба на Косову и Метохији, који траје деценијама“, наводи се у саопштењу МСП-а.
У Министарству истичу да такве изјаве представљају покушај прикривања неуспеха тзв. косовске политике, која је све више изложена критикама због једностраних потеза — од забране употребе српског језика и напада на српске општине до кршења Бриселског споразума.
„За разлику од њених, изјаве председника Вучића јасно упозоравају на провокације из Приштине и позивају на дијалог“, наводи се даље у саопштењу, уз оцену да изливи Османи представљају „милитантну реторику“ која не доприноси миру и стабилности у региону.
Министарство подсећа да су Срби на Косову и Метохији последњих година изложени непрекидним нападима, институционалној дискриминацији и економском притиску који их приморавају на исељавање. Према подацима америчке невладине организације „Комитета за избеглице“, након 1999, више од 230.000 Срба напустило је своје домове, док се вратио занемарљив број — мање од два одсто расељених.
У саопштењу се посебно истиче потреба да међународна заједница реагује на злочине почињене над Србима, укључујући и нерасветљене случајеве киднаповања и трговине органима. О њима је још 2011. известио Савет Европе у документу познатом као Мартијев извештај.
„Република Србија остаје чврсто посвећена дијалогу и поштовању међународног права, али неће дозволити да се историја прогона понови“, поручено је из Министарства спољних послова.
СПН је раније писао да је Вљоса Османи оптужила Србију и Русију да угрожавају Европу.
Pročitajte takođe
Србија зове 2026: У Солуну представљени летњи кампови за младе из расејања
Очување језика, културе и идентитета младих у расејању било је у средишту састанака и представљања пројекта „Србија зове 2026“ у Солуну.
Игуману Методију из манастира Хиландар уручен Сретењски орден у Солуну
Игуману хиландарском Методију у Солуну је уручен Сретењски орден првог степена, који је манастиру Хиландар додељен за допринос духовној мисији и обнови светиње.
Сећање на 3267 српских мученика у Средњем Подрињу и Бирчу – одговорност према будућности
Патријарх Порфирије разговарао је са члановима Организационог одбора који припремају обележавање страдања 3267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.
Шта се крије иза Ђокићеве посете Хиландару?
Посета ректора Универзитета у Београду Светој Царској Лаври Хиландару подигла је огромну прашину.
Хорови из Србије и Црне Горе освојили престижне награде у Пољској
У Пољској је одржан Међународни фестивал духовне музике "Хајновка".
Ученици из Требиња остварили запажене резултате на међународном такмичењу
Реч је о међународном такмичењу “Дани словенске писмености”.