Јајинци: Дан и место сећања на 80.000 мученика из Другог светског рата

Споменик у Јајинцима. Фото: beograd.rs

У Спомен-парку Јајинци, највећем стратишту на територији Србије из времена Другог светског рата, 5. октобра 2025.  обележен је Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја. То је уједно и дан када је последњи логораш напустио логор Бањица 1944.

На том месту, где је током окупације немилосрдно убијено више од 80.000 мушкараца, жена и деце, одата је пошта свим невиним жртвама које су ликвидиране по етничком, верском и политичком основу. Стрељано је највише Срба, затим Јевреја и Рома. Међу њима било је припадника како НОП-а, тако и Четничког покрета Драже Михаиловића, а било је и криминалаца и странаца, али у врло малом броју.

Јајинци су били главно место егзекуције за логораше из Бањице и Старог Сајмишта. Војници Вермахта спроводили су стрељања, док су радници београдских гробаља били приморавани да копају масовне гробнице. Гестаповци попут Херберта Јунга и команданта стратишта, фолксдојчера Еугена, били су директни извршиоци ликвидација.

У настојању да се избришу трагови злочина, тела су 1943. и 1944. ексхумирана и спаљена.

Према непотпуним подацима, током само две године у Јајинцима је угашено више од 80.000 живота.

Данас Јајинци представљају меморијални комплекс и опомену. На улазу у Спомен-парк стоје стихови Десанке Максимовић: „Ако су ми руке поломљене, имам крила и њима као птица грлим видике“ – као тихи симбол узлета изнад страдања.

На месту највеће гробне раке 1988. подигнут је споменик вајара Војина Стојића, а у оквиру меморијала је 2002. започета и изградња православне цркве Светих Ћирила и Методија, која се још увек гради.

На овогодишњем обележавању, изасланик председника Србије Милош Вучевић поручио је да „Јајинци нису само место смрти, већ и место завета који обавезује на слогу и јединство“, нагласивши да народ који заборави своје жртве ризикује да их поново проживи.

Догађај је завршен минутом ћутања, а присутни су положили венце у знак поштовања мученицима чија је жртва била темељ слободе.

СПН је раније писао о Свештеномученику Платону Бањалучком, који је мученички пао од усташке руке, не желевши да напусти свој народ.

Pročitajte takođe