Од 1946. до данас: живот и култура православних Срба у Салцбургу

Панорама Салцбурга. Фото: werdepate

Срби који живе далеко од домовине често осећају потребу за духовним и културним окупљањем, местом где могу да очувају свој језик, веру и традицију. За многе, црква представља више од богослужбеног простора – она је центар заједнице и духовног живота, место сусрета и подршке у новом окружењу.

Православни живот Срба у Салцбургу почео је 1946. године у логорима Св. Јохан у Понгау и Инзбруку, где су богослужење обављали политички и војни емигранти. У првим деценијама након Другог светског рата, верници су се сусретали са бројним тешкоћама – од ограничених простора за богослужење до потребе за очувањем верског и националног идентитета у страном окружењу.

Од 1968, услед доласка економских емиграната, српска заједница у Салцбургу почела је да расте, а 1974. основана је Црквена општина за покрајине Салцбург, Тирол и Форалберг, која се административно одвојила од Руске Заграничне Цркве. Тај корак је омогућио бољу организацију верског живота и успостављање сталних активности за очување културе и традиције.

Данас се богослужење одржава у пет места: Салцбург, Инсбрук, Ројте, Цел ам Зе и Халајн, а црква је постала центар и духовног, и културног живота.

Поред Литургија, организују се хорске активности, дечји хор, школа српског језика и хуманитарни концерти као што је “Вече Метохије”. Све те активности не само да окупљају вернике, већ омогућавају и одржавање језика, културе и националног идентитета у иностранству.

Старешина храма, отац Драган Ерић, истиче да црква није само место богослужења, већ и „срце заједнице“.

Он наглашава да храм окупља и Србе из Немачке, јер је често најближе место за духовно и културно општење. Са школом српског језика и културним програмима, представља основни стуб дијаспоре. Тако Салцбург постаје симбол континуитета православног живота и српске културне традиције у иностранству.

СПН је раније писао о највећем окупљању Срба у Северној Америци - Чикаго Серб фесту.

Pročitajte takođe

Кравица, крвави Божић 1993: Незаборављене ране, неправде и губици

Муслиманске снаге из Сребренице у нападу на Кравицу убиле су 49 мештана, раниле 86 и оставиле око 1.000 становника без домова. За те злочине још нико није одговарао.

Туциндан најављује Божић и уводи дом у празничне дане

Туциндан, народни празник који претходи Бадњем дану и Божићу, обележава се данас као увод у најрадосније хришћанске празнике.

СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији

КИЦ СПОНА у Северној Македонији обележава 20 година рада, током којих је изградио препознатљиву улогу у култури, информисању и очувању идентитета српске заједнице.

Јездић одиграо „Књигу о Милутину“ за Хуманитарни фонд „Привредник“

У Звездара театру у Београду одржана је добротворна представа Ненада Јездића, чији је приход намењен Хуманитарном фонду „Привредник“.

Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара

У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеном архивом“, посвећена историји и наслеђу Кола српских сестара.

Београд међу првима: Како су покретне слике стигле у престоницу?

Данас је тачно 96 година од приказивања првог тон филма у Београду, само месец дана после његове светске премијере, док је први (неми) филм уопште приказан 1896.