Крстовдан: празник строгог поста и обичаја који најављују зиму

Икона данашњег празника и босиљак. Фото: Инпрес

У народу је овај празник познат као дан строгог поста „на хлебу и води“, што наглашава и стара пословица: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“. Једини изузетак било је грожђе, које се тог дана јело као благословен плод. Већина верника држи строги пост.

Крстовдан је вековима био испуњен обичајима који су спајали духовно и практично.

Стада су се у знаку крста мазала катраном ради заштите од болести, а тог дана истицао је рок за исплату “пољака” – чувара поља који су од Ђурђевдана надгледали летину.

По традицији, ово је и време за садњу воћака, јер се веровало да ће оне засађене након Крстовдана дати више грана и плода. Народ је сматрао и да се тог дана змије повлаче у своје јазбине, означавајући крај лета.

Посебно место има босиљак, “божја трава”, који се на Крстовдан бере и освећује у цркви. Освећени босиљак уносио се у дом ради здравља и среће, качио уз иконе или се од њега кувао чај за благостање целе породице.

У појединим крајевима Србије обичај је да се тог дана у кући очисти сав веш и одећа, као симбол унутрашњег и спољашњег очишћења.  

Празник је био и важан оријентир у народном календару. Веровања су детаљно повезивала Крстовдан са временским приликама и годишњим добима: облачан дан најављивао је снежну зиму, сунчан – сушну годину, док је тиха киша слутила благу зиму. Ако је грмело на Крстовдан, народ је веровао да ће следећа година бити плодна.

Постојала је и изрека да „какав је септембар око Крстовдана, такав ће бити март“. Ако је дан облачан, народ каже да ће зима бити снеговита, а ако је ведро, предстоји оштра и мразевита зима.

У многим местима Крстовдан је и време вашара, када се народ окупља, дружи и тргује.

Још једно веровање било је везано за понашање птица: ако би се ласте на Крстовдан задржале и нису још одлетеле на југ, народ је то тумачио као знак благе зиме.

За људе рођене на овај дан веровало се да носе „сенку Часног крста“ и да су под посебном одговорношћу пред Богом.

Прочитајте шта је СПН писао и о народним обичајима на Малу Госпојину.

 

Pročitajte takođe

Кравица, крвави Божић 1993: Незаборављене ране, неправде и губици

Муслиманске снаге из Сребренице у нападу на Кравицу убиле су 49 мештана, раниле 86 и оставиле око 1.000 становника без домова. За те злочине још нико није одговарао.

Туциндан најављује Божић и уводи дом у празничне дане

Туциндан, народни празник који претходи Бадњем дану и Божићу, обележава се данас као увод у најрадосније хришћанске празнике.

СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији

КИЦ СПОНА у Северној Македонији обележава 20 година рада, током којих је изградио препознатљиву улогу у култури, информисању и очувању идентитета српске заједнице.

Јездић одиграо „Књигу о Милутину“ за Хуманитарни фонд „Привредник“

У Звездара театру у Београду одржана је добротворна представа Ненада Јездића, чији је приход намењен Хуманитарном фонду „Привредник“.

Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара

У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеном архивом“, посвећена историји и наслеђу Кола српских сестара.

Београд међу првима: Како су покретне слике стигле у престоницу?

Данас је тачно 96 година од приказивања првог тон филма у Београду, само месец дана после његове светске премијере, док је први (неми) филм уопште приказан 1896.