Крстовдан: празник строгог поста и обичаја који најављују зиму

Икона данашњег празника и босиљак. Фото: Инпрес
У народу је овај празник познат као дан строгог поста „на хлебу и води“, што наглашава и стара пословица: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“. Једини изузетак било је грожђе, које се тог дана јело као благословен плод. Већина верника држи строги пост.
Крстовдан је вековима био испуњен обичајима који су спајали духовно и практично.
Стада су се у знаку крста мазала катраном ради заштите од болести, а тог дана истицао је рок за исплату “пољака” – чувара поља који су од Ђурђевдана надгледали летину.
По традицији, ово је и време за садњу воћака, јер се веровало да ће оне засађене након Крстовдана дати више грана и плода. Народ је сматрао и да се тог дана змије повлаче у своје јазбине, означавајући крај лета.
Посебно место има босиљак, “божја трава”, који се на Крстовдан бере и освећује у цркви. Освећени босиљак уносио се у дом ради здравља и среће, качио уз иконе или се од њега кувао чај за благостање целе породице.
У појединим крајевима Србије обичај је да се тог дана у кући очисти сав веш и одећа, као симбол унутрашњег и спољашњег очишћења.
Празник је био и важан оријентир у народном календару. Веровања су детаљно повезивала Крстовдан са временским приликама и годишњим добима: облачан дан најављивао је снежну зиму, сунчан – сушну годину, док је тиха киша слутила благу зиму. Ако је грмело на Крстовдан, народ је веровао да ће следећа година бити плодна.
Постојала је и изрека да „какав је септембар око Крстовдана, такав ће бити март“. Ако је дан облачан, народ каже да ће зима бити снеговита, а ако је ведро, предстоји оштра и мразевита зима.
У многим местима Крстовдан је и време вашара, када се народ окупља, дружи и тргује.
Још једно веровање било је везано за понашање птица: ако би се ласте на Крстовдан задржале и нису још одлетеле на југ, народ је то тумачио као знак благе зиме.
За људе рођене на овај дан веровало се да носе „сенку Часног крста“ и да су под посебном одговорношћу пред Богом.
Прочитајте шта је СПН писао и о народним обичајима на Малу Госпојину.
Pročitajte takođe
Други косовски бој 1448: Судбоносни окршај хришћана и муслимана
Битка на Косову 1448. године означила је нови суров покушај хришћанске Европе да заустави османско напредовање и трајно је изменила геополитичку судбину Балкана.
Чедомиљ Мијатовић: Српски дипломата, историчар и чувар Цркве
Чедомиљ Мијатовић, знаменити српски дипломата, историчар и државник, посветио је свој живот одбрани националних интереса и очувању православне верске баштине.
Надежда Петровић: Сликарка која је променила српску уметност
Рођењем Надежде Петровић 12. октобра 1873. године, српска култура добила је велику уметницу чији су модернистички рад и патриотизам трајно обележили историју нашег народа.
Марсејски атентат: Пуцањ у краља који је потресао Европу
Убиство краља Александра Карађорђевића у Марсеју 9. октобра 1934. године изменило је ток балканске историје и уздрмало крхки европски мир у уводу новог светског рата.
Најава Великог рата: Аустроугарска анексија Босне и Херцеговине
Анексија Босне и Херцеговине 5. октобра 1908. године гурнула је Европу на ивицу рата, поставивши темеље за Први светски рат који је избио свега шест година касније.
Ослобођење Лознице 1810. године: Велика победа устаника
На дан 2. октобра 1810. године српски устаници предвођени Карађорђем ослободили су Лозницу и извојевали једну од највећих победа у Првом српском устанку.