Крстовдан: празник строгог поста и обичаја који најављују зиму
Икона данашњег празника и босиљак. Фото: Инпрес
У народу је овај празник познат као дан строгог поста „на хлебу и води“, што наглашава и стара пословица: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“. Једини изузетак било је грожђе, које се тог дана јело као благословен плод. Већина верника држи строги пост.
Крстовдан је вековима био испуњен обичајима који су спајали духовно и практично.
Стада су се у знаку крста мазала катраном ради заштите од болести, а тог дана истицао је рок за исплату “пољака” – чувара поља који су од Ђурђевдана надгледали летину.
По традицији, ово је и време за садњу воћака, јер се веровало да ће оне засађене након Крстовдана дати више грана и плода. Народ је сматрао и да се тог дана змије повлаче у своје јазбине, означавајући крај лета.
Посебно место има босиљак, “божја трава”, који се на Крстовдан бере и освећује у цркви. Освећени босиљак уносио се у дом ради здравља и среће, качио уз иконе или се од њега кувао чај за благостање целе породице.
У појединим крајевима Србије обичај је да се тог дана у кући очисти сав веш и одећа, као симбол унутрашњег и спољашњег очишћења.
Празник је био и важан оријентир у народном календару. Веровања су детаљно повезивала Крстовдан са временским приликама и годишњим добима: облачан дан најављивао је снежну зиму, сунчан – сушну годину, док је тиха киша слутила благу зиму. Ако је грмело на Крстовдан, народ је веровао да ће следећа година бити плодна.
Постојала је и изрека да „какав је септембар око Крстовдана, такав ће бити март“. Ако је дан облачан, народ каже да ће зима бити снеговита, а ако је ведро, предстоји оштра и мразевита зима.
У многим местима Крстовдан је и време вашара, када се народ окупља, дружи и тргује.
Још једно веровање било је везано за понашање птица: ако би се ласте на Крстовдан задржале и нису још одлетеле на југ, народ је то тумачио као знак благе зиме.
За људе рођене на овај дан веровало се да носе „сенку Часног крста“ и да су под посебном одговорношћу пред Богом.
Прочитајте шта је СПН писао и о народним обичајима на Малу Госпојину.
Pročitajte takođe
Војвода Војин Танкосић – мајор који се „венчао за Србију“
Дана 28. септембра 2025. навршило се 145 година од рођења Војина Танкосића, једног од најзначајнијих и најинтригантнијих српских официра с почетка 20. века.
Два лица једне крви – прича о Фјодору и Александру Јемељаненко
Фјодор Јемељаненко, један од најчувенијих ММА бораца, велики православац, пријатељ и добротвор Српског народа данас слави рођендан и пуни четрдесет девет година.
Српске лозе на платну: чудесна појава слика изгубљених пре више од века
На дан када се благосиља грожђе, као да је сам живот хтео да испише једну необичну причу о виновој лози, уметности и духовности.
Крстовдан: празник строгог поста и обичаја који најављују зиму
Православни верници данас, 27. септембра, обележавају Крстовдан - празник који је у црквеном календару познат и као Воздвижење Часног Крста.
Академија Свети Сава у Чикагу спаја веру, језик и традицију
Академија Свети Сава у Чикагу више од две деценије чува српски идентитет у Америци кроз школовање деце у православној и културној традицији.
Пол Ђуришић, унук војводе Павла: „Поносан сам на наслеђе свог деде“
„Власт и историја увек су представљени тако да фаворизује победника, не осврћући се на истину“, каже Ђуришић.