Крстовдан: празник строгог поста и обичаја који најављују зиму
Икона данашњег празника и босиљак. Фото: Инпрес
У народу је овај празник познат као дан строгог поста „на хлебу и води“, што наглашава и стара пословица: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“. Једини изузетак било је грожђе, које се тог дана јело као благословен плод. Већина верника држи строги пост.
Крстовдан је вековима био испуњен обичајима који су спајали духовно и практично.
Стада су се у знаку крста мазала катраном ради заштите од болести, а тог дана истицао је рок за исплату “пољака” – чувара поља који су од Ђурђевдана надгледали летину.
По традицији, ово је и време за садњу воћака, јер се веровало да ће оне засађене након Крстовдана дати више грана и плода. Народ је сматрао и да се тог дана змије повлаче у своје јазбине, означавајући крај лета.
Посебно место има босиљак, “божја трава”, који се на Крстовдан бере и освећује у цркви. Освећени босиљак уносио се у дом ради здравља и среће, качио уз иконе или се од њега кувао чај за благостање целе породице.
У појединим крајевима Србије обичај је да се тог дана у кући очисти сав веш и одећа, као симбол унутрашњег и спољашњег очишћења.
Празник је био и важан оријентир у народном календару. Веровања су детаљно повезивала Крстовдан са временским приликама и годишњим добима: облачан дан најављивао је снежну зиму, сунчан – сушну годину, док је тиха киша слутила благу зиму. Ако је грмело на Крстовдан, народ је веровао да ће следећа година бити плодна.
Постојала је и изрека да „какав је септембар око Крстовдана, такав ће бити март“. Ако је дан облачан, народ каже да ће зима бити снеговита, а ако је ведро, предстоји оштра и мразевита зима.
У многим местима Крстовдан је и време вашара, када се народ окупља, дружи и тргује.
Још једно веровање било је везано за понашање птица: ако би се ласте на Крстовдан задржале и нису још одлетеле на југ, народ је то тумачио као знак благе зиме.
За људе рођене на овај дан веровало се да носе „сенку Часног крста“ и да су под посебном одговорношћу пред Богом.
Прочитајте шта је СПН писао и о народним обичајима на Малу Госпојину.
Pročitajte takođe
Крв за камен: више од милион живота за неколико километара стена
На планинским висовима изнад реке Соче вођене су неке од најкрвавијих битака Првог светског рата, које су однеле више од милион душа.
Непознати „детаљи“ о победи у Великом рату пред публиком у „Прометеју“
Ексклузивно: У „Прометеју“ у Новом Саду одржана је промоција књиге о улози Срба из Аустроугарске у победи у Великом рату аутора др Милана Мицића, историчара и књижевника.
Дани Николе Тесле 2026: Међународна конференција одржана у престоници
У сећање на боравак Николе Тесле у Београду 1892, у престоници је одржана манифестација „Дани Николе Тесле 2026“, уз међународну конференцију и бројне пратеће програме.
Матица српска: Матији Бећковићу међународна награда за животно дело
Академик Матија Бећковић добитник је Пушкинове медаље за животно дело, која му је уручена на свечаности Међународног словенског форума „Златни витез” у Матици српској.
Хапшења на КиМ: Утицај на изборну вољу бирача или "антисрпски чин"?
Тзв. "Косово" ускоро очекују избори. Ни овога пута се не могу избећи тензије у јужној српској покрајини. Овог пута притворени су директори образовних и здравствених институција.
Вуков сабор у Тршићу подсетио младе да се језик не сме изгубити
Одржан је 55. Вуков сабор. Завршницу у Тршићу обележила је беседа ученице Милице Алексић о очувању језика и културе у дигиталном добу.