Крстовдан: празник строгог поста и обичаја који најављују зиму
Икона данашњег празника и босиљак. Фото: Инпрес
У народу је овај празник познат као дан строгог поста „на хлебу и води“, што наглашава и стара пословица: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“. Једини изузетак било је грожђе, које се тог дана јело као благословен плод. Већина верника држи строги пост.
Крстовдан је вековима био испуњен обичајима који су спајали духовно и практично.
Стада су се у знаку крста мазала катраном ради заштите од болести, а тог дана истицао је рок за исплату “пољака” – чувара поља који су од Ђурђевдана надгледали летину.
По традицији, ово је и време за садњу воћака, јер се веровало да ће оне засађене након Крстовдана дати више грана и плода. Народ је сматрао и да се тог дана змије повлаче у своје јазбине, означавајући крај лета.
Посебно место има босиљак, “божја трава”, који се на Крстовдан бере и освећује у цркви. Освећени босиљак уносио се у дом ради здравља и среће, качио уз иконе или се од њега кувао чај за благостање целе породице.
У појединим крајевима Србије обичај је да се тог дана у кући очисти сав веш и одећа, као симбол унутрашњег и спољашњег очишћења.
Празник је био и важан оријентир у народном календару. Веровања су детаљно повезивала Крстовдан са временским приликама и годишњим добима: облачан дан најављивао је снежну зиму, сунчан – сушну годину, док је тиха киша слутила благу зиму. Ако је грмело на Крстовдан, народ је веровао да ће следећа година бити плодна.
Постојала је и изрека да „какав је септембар око Крстовдана, такав ће бити март“. Ако је дан облачан, народ каже да ће зима бити снеговита, а ако је ведро, предстоји оштра и мразевита зима.
У многим местима Крстовдан је и време вашара, када се народ окупља, дружи и тргује.
Још једно веровање било је везано за понашање птица: ако би се ласте на Крстовдан задржале и нису још одлетеле на југ, народ је то тумачио као знак благе зиме.
За људе рођене на овај дан веровало се да носе „сенку Часног крста“ и да су под посебном одговорношћу пред Богом.
Прочитајте шта је СПН писао и о народним обичајима на Малу Госпојину.
Pročitajte takođe
Светски дан хуманитараца: Солидарност на делу
Светски дан хуманитараца, 19. август, подсећа на људе који у ратовима, катастрофама и другим кризама ризикују и помажу најугроженијима.
Иванковац 1805: Бој који је показао да Османско царство није непобедиво
Данас се навршава 221. година Боја на Иванковцу, где је 18. августа 1805. извојевана прва велика победа српских устаника над регуларном војском Османског царства.
Краљ Петар I Ослободилац: „Без љубави народа слаби су престоли земаљски“
Данас је 105. годишњица смрти Петра I Карађорђевића, краља који је Србију водио кроз најславније победе и најтеже дане. Народ га је звао Ослободилац, Стари краљ и Чика Пера.
Чудотворна икона Мајке Божије Почајевске
Почајевска икона Пресвете Дјеве Марије налази се у Успенско-почајевској лаври, Тернопољске области, у западној Украјини.
Свети деспот Стефан Високи – владар, витез и чувар српског народа
Свети деспот Стефан Лазаревић био је владар, војсковођа, дипломата и књижевник, али пре свега човек вере који је у тешком времену чувао народ и државу.