Крстовдан: празник строгог поста и обичаја који најављују зиму
Икона данашњег празника и босиљак. Фото: Инпрес
У народу је овај празник познат као дан строгог поста „на хлебу и води“, што наглашава и стара пословица: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“. Једини изузетак било је грожђе, које се тог дана јело као благословен плод. Већина верника држи строги пост.
Крстовдан је вековима био испуњен обичајима који су спајали духовно и практично.
Стада су се у знаку крста мазала катраном ради заштите од болести, а тог дана истицао је рок за исплату “пољака” – чувара поља који су од Ђурђевдана надгледали летину.
По традицији, ово је и време за садњу воћака, јер се веровало да ће оне засађене након Крстовдана дати више грана и плода. Народ је сматрао и да се тог дана змије повлаче у своје јазбине, означавајући крај лета.
Посебно место има босиљак, “божја трава”, који се на Крстовдан бере и освећује у цркви. Освећени босиљак уносио се у дом ради здравља и среће, качио уз иконе или се од њега кувао чај за благостање целе породице.
У појединим крајевима Србије обичај је да се тог дана у кући очисти сав веш и одећа, као симбол унутрашњег и спољашњег очишћења.
Празник је био и важан оријентир у народном календару. Веровања су детаљно повезивала Крстовдан са временским приликама и годишњим добима: облачан дан најављивао је снежну зиму, сунчан – сушну годину, док је тиха киша слутила благу зиму. Ако је грмело на Крстовдан, народ је веровао да ће следећа година бити плодна.
Постојала је и изрека да „какав је септембар око Крстовдана, такав ће бити март“. Ако је дан облачан, народ каже да ће зима бити снеговита, а ако је ведро, предстоји оштра и мразевита зима.
У многим местима Крстовдан је и време вашара, када се народ окупља, дружи и тргује.
Још једно веровање било је везано за понашање птица: ако би се ласте на Крстовдан задржале и нису још одлетеле на југ, народ је то тумачио као знак благе зиме.
За људе рођене на овај дан веровало се да носе „сенку Часног крста“ и да су под посебном одговорношћу пред Богом.
Прочитајте шта је СПН писао и о народним обичајима на Малу Госпојину.
Pročitajte takođe
Провокације: Колона са симболима злочина прошла кроз српска села у ФБиХ
Ратним заставама такозване Армије БиХ и узвицима „Алаху екбер” у Федерацији БиХ поново се застрашују Срби у повратничким срединама.
Пре 111 година почела судбоносна Колубарска битка
У новембру 1914, мала и ратовима ослабљена Србија суочавала се с претњом потпуне окупације и пропасти пред вишеструко надмоћном Аустроугарском.
Србија данас обележава Дан примирја у Првом светском рату
И ове године, Србија свечано обележава крај трагичног, мученичког, али и победничког периода – једног од најславнијих у нашој скоријој историји.
Култ Светог Димитрија у Срба: „Митров данак – хајдучки растанак“
Култ Светог Димитрија дубоко је уткан у српску духовност, народно предање и календар, где Митровдан вековима означава и празник вере и границу времена.
Света Петка у српском књижевном опусу 2 део
Српски СПН својим читаоцима доноси други део невероватног рада свештеника Синише Бувача и његове супруге Катарине Николић Бувач о Светој Петки.
Света Петка у српском књижевном опусу 1 део
Свештеник Синиша Бувач и његова супруга Катарина (Николић) Бувач уступили су српском СПН-у свој необјављени рад о Светој Петки Параскеви.