Јесењи Крстовдан: прича о Воздвижењу Часног Крста

Проналажење Часног Крста. Фото: stsavanyc.org

Православна Црква данас, 27. септембра 2025, слави Воздвижење Часног Крста у Јерусалиму, једног од најсветијих места у хришћанском свету. На том месту у време цара Константина и његове мајке царице Јелене, саграђен је храм Васкрсења Христова - на Голготи и над Гробом Господњим, месту где је Господ Исус Христос пострадао и васкрсао.

До Константинове владавине, свето место у Јерусалиму било је оскрнављено: пагански храмови и идоли заклонили су Христов гроб, а сећање на Његово васкрсење настојало се угушити.

Обновом и освећењем храма, хришћанство је добило свој први велики видљиви знак слободе и победе.

Храм Христовог Васкрсења постао је једно од највећих ходочасничких места у целој васељени, а његово освећење 335. године славило се као догађај који је окупио верне из свих крајева тадашњег света. Од тада се сваке године овај дан обележава у спомен на величанствено освећење, али и као позив вернима да обнове свој унутрашњи храм – душу и срце у којима пребива Бог.

Празник нас учи да је сваки човек позван да буде живи храм Божји, као што каже апостол Павле, и да је духовна обнова лична победа која има исту радост као што је радост над поново освећеним Христовим Гробом у Јерусалиму.

Овим побеђуј - приповест о Часном Крсту

Цар Максенције, који је почетком IV века владао Римом, остао је упамћен по тиранији и суровости. Прогонио је хришћане, али није штедео ни сународнике, одузимајући имовину и срамотећи угледне породице. Римљани, уморни од његове самовоље, потајно су упутили молбу цару Константину и његовој мајци Јелени, тада у Британији, да их избаве од насилника.

Константин је најпре покушао мирним путем – упутио је Максенцију писмо са опоменом да прекине насиље.

Међутим, тиранин је то одбио и отворено кренуо против Константина, ослањајући се на демоне и жртве које је приносио.

Пред битку, Константин се обратио Једином Богу за помоћ и тада се на небу указало чудесно знамење – Часни Крст са натписом „Овим побеђуј“. Те ноћи у сну му се јавио Христос и потврдио да ће победу однети управо тим знамењем.

Константин је наредио да се изради крст од злата и драгог камења и да га војска носи пред собом. Уследио је сукоб код реке Тибар. Максенције је покушао да побегне, али је мост под њим пао, а он се утопио са војском. Константин је свечано ушао у Рим, а у част победе подигао је крст са натписом: „Овим спасоносним знамењем ослобођен је град“.

Слична чуда поновила су се и у каснијим биткама – у Византији и против Скита на Дунаву, када му је небески Крст поново доносио победу. Уверивши се у силу Христову, Константин се крстио заједно са мајком Јеленом, која је потом кренула у Јерусалим.

Царица је очистила света места од паганских храмова и, уз помоћ патријарха Макарија, открила Голготу и Христов гроб. Ту су пронађена три крста, као и клинци распећа.

Двоумље око тога који је Крст Христов решило је чудо: када је један од њих дотакнут мртвацем, овај је васкрсао. Тада је патријарх уздигао Крст пред народом, а хиљаде верника једногласно је узвикнуло: „Господе, помилуј!“ – што је уједно почетак празника Воздвижења Часног Крста.

Део светог дрвета Јелена је понела у Византију, а остатак је предат Јерусалимској Цркви. Са њом се крстио и Јуда, Јеврејин који је показао место Крста, добивши име Киријак, будући патријарх јерусалимски и мученик.

Вековима касније, Крст је био однет у Персију, али га је цар Ираклије након победе над Хозројем вратио у Јерусалим.

При повратку, доживео је чудо – анђео му није дозволио да у раскоши унесе Крст у град, па је цар скинуо царске инсигније и бос, у простим хаљинама, пренео светињу на Голготу. Народ је тада у сузама радости дочекао повратак највеће хришћанске реликвије.

Ово предање сведочи не само о чудесној победи цара Константина и његовој вери у силу Крста, већ и о нераскидивој вези између страдања и победе, смирења и узвишења, којом је обележена целокупна историја хришћанства.

СПН је недавно писао о Освећењу храма Христовог Васкрсења.

Pročitajte takođe