Спомен на освећење храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму
Капела Гроба Господњег у храму Васкрсења Господњег у Јерусалиму. Фото: Православна Србија
После страдања и васкрсења Господа Исуса Христа, свето место Голготе и Гроба Господњег било је оскрнављено. Цар Адријан подигао је паганске храмове и идоле, затрпавши Христов гроб, а град Јерусалим преименовао у Елију, настојећи да угаси сећање на Христа.
Тек у IV веку, цар Константин и мајка Јелена обновили су Јерусалим и саградили величанствену цркву која је обухватила и Голготу и Гроб Господњи. Јелена је на том месту пронашла и Часни Крст, а храм је добио назив Мартирион – Сведочанство Христовог страдања и васкрсења.
Црква је довршена 335. године и у септембру исте године свечано је освећена у присуству бројних епископа и верника из целог хришћанског света. Од тада је установљено да се празник њеног освећења обележава сваке године.
Сама Црква Васкрсења, позната и као Црква Гроба Господњег, вековима је остајала највећа хришћанска светиња. Многобројна покољења верника долазила су на поклоњење овом месту, где је Христос победио смрт, а бројни ходочасници и данас је сматрају центром хришћанског света. Упркос рушењима, пожарима и обновама, она је остала непрекидан знак живе вере.
Празник освећења ове светиње није само историјско сећање, већ и духовни позив свим хришћанима да постану „живи храмови Божији“. Сваки верник је позван да својим животом сведочи радост васкрсења и победу добра над злом. Управо зато овај дан има посебно место у црквеном календару – као подсећање да је Христова победа над смрћу вечна и непролазна.
Тако нас празник Освећења храма Христовог Васкрсења учи да и сопствено срце и душу градимо као светињу у којој пребива љубав Божија, а тајна васкрсења постаје наше свакодневно искуство и нада.
СПН је раније писао о посети Патријарха српског Јерусалиму.
Pročitajte takođe
Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових
Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.
Сабор Светих апостола, празник Христових ученика и проповедника Јеванђеља
Сабор Светих апостола посвећен је дванаесторици најближих ученика Господа који су после Васкрсења и Вазнесења ширили Јеванђеље и оснивали прве хришћанске заједнице.
Свети Пајсије Светогорац: духовник који је молитвом мењао људска срца
Православна Црква 12. јула молитвено прославља и преподобног Пајсија Светогорца, једног од највољенијих светитеља савременог доба.
Зашто Црква заједно прославља Свете апостоле Петра и Павла
СПЦ 12. јула прославља Свете првоврховне апостоле Петра и Павла – ученике Христове чији су вера, проповед и мучеништво оставили неизбрисив траг у историји хришћанства.
Црква данас прославља рођење светог Јована Претече
СПЦ данас прославља Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан, празник који сведочи о чудесном рођењу Христовог Претече и припреми света за долазак Спаситеља.
Из тишине мајчинског срца до небеске славе: Преподобна Анастасија Српска
Данас наша Црква прославља успомену на преподобну Анастасију Српску, мати светог Саве и његове браће и супругу Стефана Немање.