Спомен на освећење храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму
Капела Гроба Господњег у храму Васкрсења Господњег у Јерусалиму. Фото: Православна Србија
После страдања и васкрсења Господа Исуса Христа, свето место Голготе и Гроба Господњег било је оскрнављено. Цар Адријан подигао је паганске храмове и идоле, затрпавши Христов гроб, а град Јерусалим преименовао у Елију, настојећи да угаси сећање на Христа.
Тек у IV веку, цар Константин и мајка Јелена обновили су Јерусалим и саградили величанствену цркву која је обухватила и Голготу и Гроб Господњи. Јелена је на том месту пронашла и Часни Крст, а храм је добио назив Мартирион – Сведочанство Христовог страдања и васкрсења.
Црква је довршена 335. године и у септембру исте године свечано је освећена у присуству бројних епископа и верника из целог хришћанског света. Од тада је установљено да се празник њеног освећења обележава сваке године.
Сама Црква Васкрсења, позната и као Црква Гроба Господњег, вековима је остајала највећа хришћанска светиња. Многобројна покољења верника долазила су на поклоњење овом месту, где је Христос победио смрт, а бројни ходочасници и данас је сматрају центром хришћанског света. Упркос рушењима, пожарима и обновама, она је остала непрекидан знак живе вере.
Празник освећења ове светиње није само историјско сећање, већ и духовни позив свим хришћанима да постану „живи храмови Божији“. Сваки верник је позван да својим животом сведочи радост васкрсења и победу добра над злом. Управо зато овај дан има посебно место у црквеном календару – као подсећање да је Христова победа над смрћу вечна и непролазна.
Тако нас празник Освећења храма Христовог Васкрсења учи да и сопствено срце и душу градимо као светињу у којој пребива љубав Божија, а тајна васкрсења постаје наше свакодневно искуство и нада.
СПН је раније писао о посети Патријарха српског Јерусалиму.
Pročitajte takođe
Козма и Дамјан у предању као исцелитељи и заштитници болесних
Зимски Врачи – 14. новембар, празник су Светих Козме и Дамјана, лекара који се вековима памте по служби Богу и људима, милосрђу и чудесним исцељењима.
Свети Немањићи: Драгутин, Милутин и мајка им Јелена Српска
Православна Црква 12. новембра/30. октобра слави свете српске краљеве Драгутина и Милутина и њихову мајку, краљицу Јелену Српску.
У Храму Светог Марка одјекнуле песме вере братских народа
У препуној цркви Светог Марка у Београду одржано је културно вече које је песмом и молитвом повезало српски и грчки народ.
Како су сјали Христови светитељи Аврамије Затворник и Анастасија Римљанка
Свети Аврамије Затворник и Преподобномученица Анастасија Римљанка обележавају данашњи дан, 11. новембар, у календару Српске Православне Цркве.
Свети Арсеније Сремац: од Срема, Пећи и Ждребаоника до Пекинга и Манџурије
Православна Црква 10. новембра/28. октобра слави Светог Арсенија Сремца, патријарха српског, чије сећање и данас живи међу православнима широм света.
Мироточиви заштитник Солуна: војник царев, али слуга Христов
Свети великомученик Димитрије Солунски, заштитник града Солуна и победник над злом, пример је хришћанске храбрости, љубави и непоколебиве вере у Христа.