Спомен на освећење храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму
Капела Гроба Господњег у храму Васкрсења Господњег у Јерусалиму. Фото: Православна Србија
После страдања и васкрсења Господа Исуса Христа, свето место Голготе и Гроба Господњег било је оскрнављено. Цар Адријан подигао је паганске храмове и идоле, затрпавши Христов гроб, а град Јерусалим преименовао у Елију, настојећи да угаси сећање на Христа.
Тек у IV веку, цар Константин и мајка Јелена обновили су Јерусалим и саградили величанствену цркву која је обухватила и Голготу и Гроб Господњи. Јелена је на том месту пронашла и Часни Крст, а храм је добио назив Мартирион – Сведочанство Христовог страдања и васкрсења.
Црква је довршена 335. године и у септембру исте године свечано је освећена у присуству бројних епископа и верника из целог хришћанског света. Од тада је установљено да се празник њеног освећења обележава сваке године.
Сама Црква Васкрсења, позната и као Црква Гроба Господњег, вековима је остајала највећа хришћанска светиња. Многобројна покољења верника долазила су на поклоњење овом месту, где је Христос победио смрт, а бројни ходочасници и данас је сматрају центром хришћанског света. Упркос рушењима, пожарима и обновама, она је остала непрекидан знак живе вере.
Празник освећења ове светиње није само историјско сећање, већ и духовни позив свим хришћанима да постану „живи храмови Божији“. Сваки верник је позван да својим животом сведочи радост васкрсења и победу добра над злом. Управо зато овај дан има посебно место у црквеном календару – као подсећање да је Христова победа над смрћу вечна и непролазна.
Тако нас празник Освећења храма Христовог Васкрсења учи да и сопствено срце и душу градимо као светињу у којој пребива љубав Божија, а тајна васкрсења постаје наше свакодневно искуство и нада.
СПН је раније писао о посети Патријарха српског Јерусалиму.
Pročitajte takođe
Сабор Архангела Гаврила: зашто Црква слави благовесника спасења
Црква дан након Благовести празнује Сабор арханђела Гаврила, небеског весника који је Пресветој Богородици донео вест о оваплоћењу Сина Божјег и спасењу света.
Велика среда: два пута душе – између покајања и издаје
Велика среда доноси једну од најдубљих јеванђељских порука: између искреног покајања и издаје, човек свакодневно бира свој духовни пут.
Благовести: како је започело спасење света
Празник Благовести открива кључни тренутак хришћанске вере – јављање архангела Гаврила Пресветој Дјеви Марији и почетак остварења спасења света.
Како правилно чекати Господа? Страсни уторак
Црква се на Страсни уторак сећа речи Господњих - одговора фарисејима и садукејима, о Другом доласку, о Десет девојака и о Последњем суду.
Страсни понедељак: његово значење и смисао данашњих богослужења
Током Страсне седмице Христос је проповедао у Јерусалиму и био ухапшен, мучен, изведен пред суд и распет.
Лазарева субота – Врбица: нада у васкрсење и гранчице као симбол живота и наде
Црква обележава Лазарову суботу – васкрсење Лазарово. Она предсказује и Васкрсење Христово и наговештава свеопште васкрсење. Спаја богослужење, наду и дечју радост.