Спомен на освећење храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму
Капела Гроба Господњег у храму Васкрсења Господњег у Јерусалиму. Фото: Православна Србија
После страдања и васкрсења Господа Исуса Христа, свето место Голготе и Гроба Господњег било је оскрнављено. Цар Адријан подигао је паганске храмове и идоле, затрпавши Христов гроб, а град Јерусалим преименовао у Елију, настојећи да угаси сећање на Христа.
Тек у IV веку, цар Константин и мајка Јелена обновили су Јерусалим и саградили величанствену цркву која је обухватила и Голготу и Гроб Господњи. Јелена је на том месту пронашла и Часни Крст, а храм је добио назив Мартирион – Сведочанство Христовог страдања и васкрсења.
Црква је довршена 335. године и у септембру исте године свечано је освећена у присуству бројних епископа и верника из целог хришћанског света. Од тада је установљено да се празник њеног освећења обележава сваке године.
Сама Црква Васкрсења, позната и као Црква Гроба Господњег, вековима је остајала највећа хришћанска светиња. Многобројна покољења верника долазила су на поклоњење овом месту, где је Христос победио смрт, а бројни ходочасници и данас је сматрају центром хришћанског света. Упркос рушењима, пожарима и обновама, она је остала непрекидан знак живе вере.
Празник освећења ове светиње није само историјско сећање, већ и духовни позив свим хришћанима да постану „живи храмови Божији“. Сваки верник је позван да својим животом сведочи радост васкрсења и победу добра над злом. Управо зато овај дан има посебно место у црквеном календару – као подсећање да је Христова победа над смрћу вечна и непролазна.
Тако нас празник Освећења храма Христовог Васкрсења учи да и сопствено срце и душу градимо као светињу у којој пребива љубав Божија, а тајна васкрсења постаје наше свакодневно искуство и нада.
СПН је раније писао о посети Патријарха српског Јерусалиму.
Pročitajte takođe
Реч наших суграђана: по чему је овај Спасовдан посебан?
Питали смо суграђане по чему је ова Спасовданска литија била посебна. Сви су рекли: по великом благослову - Часном појасу, који нас опет походи после више од шест векова.
Освајач светских олимпијских медаља предводи Спасовданску литију 2026.
Матурант Математичке гимназије Андреј Дробњаковић, освајач бројних светских медаља из природних наука, носиће Часни крст на Спасовданској литији у Београду.
Данас се слави и чудотворац и исцелитељ Јефрем Неамакријски
Православни верници 18. маја прослављају и преподобног великомученика Јефрема Неамакријског, светитеља познатог као чудотворца и исцелитеља.
Како је света Ирина привела хиљаде људи хришћанству
Црква 18. маја (5. по старом), слави свету великомученицу Ирину, царску кћер која је, према предању, привела десетине хиљада људи хришћанској вери.
Како је Свети Јаков победио мађионичара и привео га Христу
Православна Црква 13. маја по новом (30. априла по старом) календару прославља светог апостола Јакова Заведејева.
Kaко је пустињак из Црне Реке постао је чудотворац и духовни ослонац Космета
Преподобни Јоаникије Девички, један од најпоштованијих српских подвижника, памти се као чудотворац чије мошти и данас окупљају верне у манастиру Девич на Космету.