Обичаји и народна веровања о Малој Госпојини

Провод за најмлађе на Малогоспојинском вашару у Неготину. Фото: ngportal.rs

Мала Госпојина је, поред свог црквеног значаја, дубоко укорењена у народну традицију српског народа. Сматра се да је овај дан природна граница између лета и јесени, када се небо „затвара“, а земља полако улази у период плодности и припреме за зиму.  

У многим крајевима Србије овај празник се обележава као заветни дан, с процесијама, молитвама и сеоским саборима. У Шумадији, они који нису славили данас славу или одлазили неком на славу, у празничном оделу одлазили су на храмовне славе и бројне вашаре око цркава. Највећи у Србији су вашари у Неготину и Шапцу. Вашар у Неготину има веома дугу традицију.

Мноштво цркава посвећених рођењу Пресвете Богородице често тада славе своју храмовну славу, а народ се окупља на заједничким Литургијама и трпезама љубави.

Од данас су започињале и јесење свадбе. 

Земљорадници с у почињали припреме за сетву озимих усева, а сточари припремали бројне сточарске празнике. Познат је сточарски вашар у Гламочком пољу.

Према народним веровањима, на Малу Госпојину није добро започињати велике послове нити радити тешке физичке послове. Жене тог дана нису прале веш, нити радиле ручне радове, из поштовања према Богородици као заштитници породице, мајки и деце.

Посебно место у обичајима имају девојке, јер се веровало да ће она која се на овај дан искрено помоли Богородици пронаћи доброг мужа.

У неким местима је била пракса да се на Малу Госпојину одлази на извесне изворе или манастире, верујући у њихову лековитост и благодат.

Исто тако, у народу је остало и правило: „Каква је Мала Госпојина, таква ће бити и јесен“ – па се временске прилике тог дана посматрају као знак шта предстоји у наредним месецима.

То је само један од примера како је празник спојио веру и свакодневицу, духовно и практично.

СПН је раније писао о обичајима на Велику Госпојину.

Pročitajte takođe