На данашњи дан пре 111 година почела битка на Мачковом камену
Српска војска 1914, на Мачковом камену. Фото: Министарство одбране Србије
Пре 111 година, 19. септембра 1914, на врху Мачков камен на планини Јагодњи у Западној Србији, почела је одлучујућа четвородневна борба прса у прса. И мада је битка на Мачковом камену почела још 8. септембра, ова четири дана огорчених борби сматрају се одлучујућим. То је био један од најтежих сукоба током битке на Дрини у Првом светском рату.
Непун месец после српске победе у Церској бици, делови Прве српске армије и Шесте аустроугарске, започеле су крвави бој без предаха. У њему је пало 800 српских и 1200 аустроугарских војника. Рањених и онеспособљених за даље борбе после овог главног сукоба било је много. Међу Србима било их је 5772, док се за Аустроугаре тај податак и не зна.
Битку је преживело мање од хиљаде српских војника.
Српске снаге морале су се повући под притиском бројнијих и надмоћнијих аустроугарских трупа. Србија је тада остала готово без муниције, јер су савезници веома каснили с испорукама.
У борбама око Мачковог камена погинуло је 115 српских официра, а рањено 176, међу којима је био и принц Ђорђе Карађорђевић. Међу погинулима били су и потпуковник Душан Пурић, командант 4. пука првог позива и српски књижевник Чедомир Павић. Више војника било је награђено Карађорђевом звездом.
Те борбе толико су исцрпеле непријатеља, да упркос надмоћи, бројности и снабдевености, све до 7. новембра нису могли да крену даље. За то време, фронт је био стабилан.
СПН је раније писао о Церској бици, првој савезничкој победи у Великом рату.
Pročitajte takođe
Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици
Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.
Народни обичаји: Беле покладе – најсвечаније у току године
Последње седмице пред Велики Васкршњи пост у Беле покладе (недељни дан пред почетак поста), народ се уз праштање и весеље и дружење спрема за подвиг.
Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу
Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.
Заштита српског наслеђа: Зборник о средњевековним рукописима Босне и Хума
У Крипти Храма Светог Саве у Београду биће представљен научни зборник посвећен српским средњовековним рукописним споменицима из Босне и Хума.
Проф. др Лидија Томић: „Октоих“ – научни стуб језика и књижевности
Недавно објављени 16. број часописа „Октоих“ потврдио је његов научни значај и место међу релевантним филолошким публикацијама, истакла је проф. др Лидија Томић.
Проф. др Лидија Томић: Српски језик у Црној Гори под притиском
Питање статуса српског језика у Црној Гори и даље је кључна тема научних и културних расправа, упозорила је проф. др Лидија Томић.