Диана Будисављевић добила спомен-обележије у Јасеновцу

Диана је добила спомен-обележје у манастиру у Јасеновцу.

Идеја да ова хероина, рођена Обескер, пореклом Аустријанка, има достојно обележје родила се пре две године када су представници СПОЈИ (Српска православна омладина Инзбрук) боравили у Јасеновцу, где су уручили донацију од 330 књига важних за Истраживачку библиотеку Јасеновца.

Тада су добили и усмени благослов епископа Јована за постављање споменика, после чега се кренуло са припремама.

Споменик, дар Српске православне омладине Инзбрука, постављен је недавно – неколико дана пред обележавање празника Светих новомученика јасеновачких.

Споменик је освештан уз присуство бројног свештенства и верника из Аустрије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

Обележје је освештао Епископ швајцарски Андреј.

Постоље споменика изграђено је од гранита, а биста од бронзе. На обележју се налазе и четири бронзане спомен-плоче исписане на ћирилици, латиници, енглеском и немачком језику.

Диана (Обексер) Будисављевић рођена је 1891. године у Инзбруку, у Аустрији. Удала се за Јулија Будисављевића, професора хирургије и 1919. с њим преселила у Загреб.

Припадали су високим загребачким круговима, што је највероватније, осим Дианиног порекла, утицало да их мимоиђе усташки бес.

"Акција Дијана Будисављевић” покренута је у Загребу у октобру 1941. године, а проистекла је из њене намере да упути новчану помоћ Српкињама и њиховој деци у логору Лобор-град. На томе се ипак није зауставила, већ је почела да развија мрежу сарадника.

У јуну 1942. кренула је у извлачење деце која су после офанзиве на Козари депортована у логоре. У том раду прикључио јој се већи број сарадника, међу њима супруг и две ћерке.

Организовала је транспорт деце из логора, затим је радила на њиховом лечењу и збрињавању.

„Акција” је трајала све до краја рата, када су у њен стан у мају 1945. ушли „представници” Министарства социјалне скрби из Загреба и однели картотеку у којој су се налазили сви подаци о деци.

Тада су однета и четири албума са сликама деце које је она фотографисала у логорима.

Раније је СПН писао о комеморацији у Вуковару. 

Pročitajte takođe

СПЦ обележила Сабор светих просветитеља и учитеља српских

Празник обухвата сећање на неколико архиепископа и патријараха, од Светог Саве до патријарха Гаврила, обешеног 1656.

Један глас кроз векове: чикашки хор „Бранко Радичевић“ слави велики јубилеј

Српско певачко друштво „Бранко Радичевић“ из Чикага обележава 120 година непрекидне хорске традиције. Врхунац дводневног славља биће концерт и свечани јубиларни банкет.

Митрополит Јоаникије богослужи за Александровдан на Ножици

Свету архијерејску Литургију у Цркви Светог архангела Михаила код Лијеве Ријеке служиће Митрополит црногорско-приморски Јоаникије. Свети Александар Невски је заветна слава Васојевића.

Промоција књиге митрополита Јоаникија у Будви

Књига „Дух дише гдје хоће“ биће представљена 13. септембра на Тргу између цркава у Старом граду.

Српски патријарх изразио бол због убиства монаха у Светогорској лаври

Патријарх српски упутио је саучешће поглавару УПЦ поводом убиства монаха Варсануфија и рањавања двојице његове сабраће.

Од првих богослужења до данас: девет деценија православног храма у Љубљани

Храм Светих Ћирила и Методија у Љубљани обележава 90 година од завршетка градње, а тим поводом град посећује патријарх Порфирије.