СЗО упозорава: Више од милијарду људи пати од менталних поремећаја – системска помоћ недовољна

Фото: xiayamoon/vecteezy.com

Светска здравствена организација (СЗО) објавила је забрињавајуће податке: више од милијарду људи широм света живи с неким обликом менталног поремећаја. Најчешћи су анксиозност и депресија, који су уједно други највећи узрок дуготрајне онеспособљености у свету.

Иако је у последњих неколико година дошло до одређених помака у политици и програмима за ментално здравље, СЗО упозорава да је темпо промена спор и недовољан.

„Инвестирање у ментално здравље значи инвестирање у људе, заједнице и економије – то је улагање које ниједна земља не сме да занемари“, изјавио је генерални директор СЗО, др Тедрос Аданом Гебрејесус.

Самоубиство – водећи узрок смрти младих

Самоубиство је у 2021. однело 727.000 живота и остаје један од водећих узрока смрти међу младима у свим друштвима. Иако је циљ Уједињених нација да се до 2030. стопа самоубистава смањи за једну трећину, тренутне прогнозе указују да ће тај пад износити свега 12%.

Жене су генерално више погођене менталним поремећајима од мушкараца, а економски губици су огромни. Само депресија и анксиозност коштају светску економију око билион америчких долара годишње, највише због губитка радне продуктивности.

Финансирање стагнира, приступ ограничен

Према „Атласу менталног здравља 2024“, мање од 10% земаља прешло је са психијатријских болница на бригу у заједници. Већина и даље користи застареле моделе, при чему се готово половина хоспитализација обавља без пристанка пацијента, а више од 20% траје дуже од годину дана.

Интеграција менталног здравља у примарну здравствену заштиту напредује, али неравномерно. У земљама с ниским приходима, мање од 10% људи са озбиљним менталним поремећајима добија помоћ, док тај проценат у богатијим земљама премашује 50%.

Финансијски подаци показују да се ситуација није значајно променила од 2017: средњи ниво јавне потрошње на ментално здравље и даље износи само 2% укупног здравственог буџета. Распон је драматичан – од 65 долара по особи у земљама високог дохотка до свега 0,04 долара у најсиромашнијим државама.

Постоје помаци – али недовољни

Охрабрујуће је то што више од 80% земаља сада укључује ментално здравље и психосоцијалну подршку у ванредне ситуације, што је велики скок у односу на 39% из 2020. Многе државе развијају и програме за ментално здравље у школама и раном детињству, као и иницијативе за превенцију самоубистава.

Ипак, СЗО упозорава да већина земаља није на добром путу да испуни циљеве из „Комплексног плана акције за ментално здравље“. Подаци из 144 земље указују на јасну потребу за већим улагањима, правним реформама заснованим на људским правима и ширењем услуга доступних у заједници.

С обзиром на приближавање Самита УН о незаразним болестима и менталном здрављу (Њујорк, 25. септембар 2025), СЗО позива све државе да ментално здравље ставе у сам фокус јавног здравља.

СПН је раније писао о истраживању које је нашло да читање Библије снижава ниво стреса.

Pročitajte takođe