Народни обичаји на Велику Госпојину

Верује се да је то дан када се не ради на њиви, да би Богородица заштитила усеве и обезбедила плодну годину

Празник је посвећен и мајкама, женама и породичним вредностима, јер се Богородица слави као идеал женске побожности, скромности и материнства.

У многим домовима уочи празника пале се свеће и читају молитве, а верници се обраћају Богородици као посредници и заштитници у свакој невољи.

Празник је нарочито значајан за монаштво, јер се Пресвета Богородица сматра његовом заштитницом. Манастири посвећени њеном имену тог дана доживљавају велике саборе, а бројни верници се у молитви обраћају Богородици као својој утешитељки и брзој помоћници.

Посебно је значајан број поклоника који ових дана походе велике манастире посвећене Богородици. За многе, то ходочашће представља чин обнове вере и духовне снаге.

У времену неизвесности и савремених изазова, празник Успења подсећа на трајне вредности љубави, пожртвовања и наде у Божју правду.

Богородица, као „брза помоћница“, остаје симбол утехе и снаге за све оне који јој се са вером обраћају.

Празнику претходи строг двонедељни пост, познат као Госпојински, који се завршава светим причешћем. На сам дан Успења, у црквама се служе Литургије, освећује се жито и носе се иконе Богородице у литијама.  

Према народном веровању, време између Велике и Мале Госпојине, названо „период прелаза“ или „међудневница“ важно је обавити обреде захвалности Богородици, за заштиту жена, за рађање деце, али и родност и плодност земље и блага.

У том периоду међудневнице, најбоље је прикупљати плодове и лековите траве – кичицу, хајдучицу, папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак. Тим травама лече се разне болести. Остављају се и међудневничка јаја живине као најбоља за јело и расплод јер необично дуго чувају свежину.

Раније, СПН је писао о обичајима на Преображење Господње.

Pročitajte takođe