Век србистике у Француској – Гујон у Паризу поручио: Знање српског језика кључно за разумевање Србије

Гујон с француским србистима на Сорбони. Фото: Канцеларија за јавну и кулутрну дипломатију

Поводом стогодишњице славистике у Француској, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон 27. августа 2025. поручио је да је управо учење српског језика важно средство за боље разумевање српског народа и културе, али и за јачање веза двеју земаља.

„Српски језик је пут до дубљег разумевања Србије, њене историје, књижевности и друштва. То је посебно важно у времену када медијске слике о једној земљи често могу бити непотпуне или искривљене“, истакао је Гујон на округлом столу у оквиру 17. Међународног конгреса слависта, који је у Паризу окупио више од 1.000 стручњака из 45 земаља.

Гујон је подсетио да се српски језик у Француској данас изучава на универзитетима у Паризу, Стразбуру, Марсеју, Греноблу и Бордоу, захваљујући ангажовању професора и лектора који овај предмет приближавају младима не само као језик, већ и као улаз у српску културу, уметност и традицију.

Посебан акценат током догађаја стављен је на историјски контекст – од оснивања катедре за српски језик у Француској почетком 20. века, све до данашње улоге србистике у повезивању две културе. Гујон је нагласио да је управо недостатак познавања српског некада остављао простор да о Србији говоре други – пре свега центри моћи попут Беча и Берлина.

У оквиру свечаног програма одржана је и додела српских књига Словенској библиотеци на Сорбони. Том приликом фонд је обогаћен делима класика и савремених аутора, као и монографијом посвећеном управо овом јубилеју –  стогодишњице србистике у Француској. Гујон је том приликом истакао да је попуњавање књижевног фонда веома важно, јер је у својим почецима учења српског у Француској и сам осећао недостатак адекватне литературе.

Међу пратећим догађајима нашло се и свечано „српско вече“ у амбасади Србије, где су учесници конгреса и истакнуте личности француског јавног живота имали прилику да уживају у наступу музичара Слободана Тркуље.

Подсећамо, Међународни конгрес слависта одржава се сваких пет година и представља најважнији светски научни скуп посвећен словенским језицима, култури и књижевности.

Ове године, једна цела сесија конгреса била је посвећена управо Србији и стогодишњици србистике у Француској – важном симболу културне размене која се временом проширила и на друге франкофоне земље.

СПН је раније писао о споменику Милунки Савић и српским војницима - бродоломницима који је подигнут на Малти.

Pročitajte takođe

Кравица, крвави Божић 1993: Незаборављене ране, неправде и губици

Муслиманске снаге из Сребренице у нападу на Кравицу убиле су 49 мештана, раниле 86 и оставиле око 1.000 становника без домова. За те злочине још нико није одговарао.

Туциндан најављује Божић и уводи дом у празничне дане

Туциндан, народни празник који претходи Бадњем дану и Божићу, обележава се данас као увод у најрадосније хришћанске празнике.

СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији

КИЦ СПОНА у Северној Македонији обележава 20 година рада, током којих је изградио препознатљиву улогу у култури, информисању и очувању идентитета српске заједнице.

Јездић одиграо „Књигу о Милутину“ за Хуманитарни фонд „Привредник“

У Звездара театру у Београду одржана је добротворна представа Ненада Јездића, чији је приход намењен Хуманитарном фонду „Привредник“.

Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара

У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеном архивом“, посвећена историји и наслеђу Кола српских сестара.

Београд међу првима: Како су покретне слике стигле у престоницу?

Данас је тачно 96 година од приказивања првог тон филма у Београду, само месец дана после његове светске премијере, док је први (неми) филм уопште приказан 1896.