Век србистике у Француској – Гујон у Паризу поручио: Знање српског језика кључно за разумевање Србије

Гујон с француским србистима на Сорбони. Фото: Канцеларија за јавну и кулутрну дипломатију

Поводом стогодишњице славистике у Француској, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон 27. августа 2025. поручио је да је управо учење српског језика важно средство за боље разумевање српског народа и културе, али и за јачање веза двеју земаља.

„Српски језик је пут до дубљег разумевања Србије, њене историје, књижевности и друштва. То је посебно важно у времену када медијске слике о једној земљи често могу бити непотпуне или искривљене“, истакао је Гујон на округлом столу у оквиру 17. Међународног конгреса слависта, који је у Паризу окупио више од 1.000 стручњака из 45 земаља.

Гујон је подсетио да се српски језик у Француској данас изучава на универзитетима у Паризу, Стразбуру, Марсеју, Греноблу и Бордоу, захваљујући ангажовању професора и лектора који овај предмет приближавају младима не само као језик, већ и као улаз у српску културу, уметност и традицију.

Посебан акценат током догађаја стављен је на историјски контекст – од оснивања катедре за српски језик у Француској почетком 20. века, све до данашње улоге србистике у повезивању две културе. Гујон је нагласио да је управо недостатак познавања српског некада остављао простор да о Србији говоре други – пре свега центри моћи попут Беча и Берлина.

У оквиру свечаног програма одржана је и додела српских књига Словенској библиотеци на Сорбони. Том приликом фонд је обогаћен делима класика и савремених аутора, као и монографијом посвећеном управо овом јубилеју –  стогодишњице србистике у Француској. Гујон је том приликом истакао да је попуњавање књижевног фонда веома важно, јер је у својим почецима учења српског у Француској и сам осећао недостатак адекватне литературе.

Међу пратећим догађајима нашло се и свечано „српско вече“ у амбасади Србије, где су учесници конгреса и истакнуте личности француског јавног живота имали прилику да уживају у наступу музичара Слободана Тркуље.

Подсећамо, Међународни конгрес слависта одржава се сваких пет година и представља најважнији светски научни скуп посвећен словенским језицима, култури и књижевности.

Ове године, једна цела сесија конгреса била је посвећена управо Србији и стогодишњици србистике у Француској – важном симболу културне размене која се временом проширила и на друге франкофоне земље.

СПН је раније писао о споменику Милунки Савић и српским војницима - бродоломницима који је подигнут на Малти.

Pročitajte takođe

Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици

Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.

Народни обичаји: Беле покладе – најсвечаније у току године

Последње седмице пред Велики Васкршњи пост у Беле покладе (недељни дан пред почетак поста), народ се уз праштање и весеље и дружење спрема за подвиг.

Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу

Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.

Заштита српског наслеђа: Зборник о средњевековним рукописима Босне и Хума

У Крипти Храма Светог Саве у Београду биће представљен научни зборник посвећен српским средњовековним рукописним споменицима из Босне и Хума.

Проф. др Лидија Томић: „Октоих“ – научни стуб језика и књижевности

Недавно објављени 16. број часописа „Октоих“ потврдио је његов научни значај и место међу релевантним филолошким публикацијама, истакла је проф. др Лидија Томић.

Проф. др Лидија Томић: Српски језик у Црној Гори под притиском

Питање статуса српског језика у Црној Гори и даље је кључна тема научних и културних расправа, упозорила је проф. др Лидија Томић.