Век србистике у Француској – Гујон у Паризу поручио: Знање српског језика кључно за разумевање Србије

Гујон с француским србистима на Сорбони. Фото: Канцеларија за јавну и кулутрну дипломатију

Поводом стогодишњице славистике у Француској, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон 27. августа 2025. поручио је да је управо учење српског језика важно средство за боље разумевање српског народа и културе, али и за јачање веза двеју земаља.

„Српски језик је пут до дубљег разумевања Србије, њене историје, књижевности и друштва. То је посебно важно у времену када медијске слике о једној земљи често могу бити непотпуне или искривљене“, истакао је Гујон на округлом столу у оквиру 17. Међународног конгреса слависта, који је у Паризу окупио више од 1.000 стручњака из 45 земаља.

Гујон је подсетио да се српски језик у Француској данас изучава на универзитетима у Паризу, Стразбуру, Марсеју, Греноблу и Бордоу, захваљујући ангажовању професора и лектора који овај предмет приближавају младима не само као језик, већ и као улаз у српску културу, уметност и традицију.

Посебан акценат током догађаја стављен је на историјски контекст – од оснивања катедре за српски језик у Француској почетком 20. века, све до данашње улоге србистике у повезивању две културе. Гујон је нагласио да је управо недостатак познавања српског некада остављао простор да о Србији говоре други – пре свега центри моћи попут Беча и Берлина.

У оквиру свечаног програма одржана је и додела српских књига Словенској библиотеци на Сорбони. Том приликом фонд је обогаћен делима класика и савремених аутора, као и монографијом посвећеном управо овом јубилеју –  стогодишњице србистике у Француској. Гујон је том приликом истакао да је попуњавање књижевног фонда веома важно, јер је у својим почецима учења српског у Француској и сам осећао недостатак адекватне литературе.

Међу пратећим догађајима нашло се и свечано „српско вече“ у амбасади Србије, где су учесници конгреса и истакнуте личности француског јавног живота имали прилику да уживају у наступу музичара Слободана Тркуље.

Подсећамо, Међународни конгрес слависта одржава се сваких пет година и представља најважнији светски научни скуп посвећен словенским језицима, култури и књижевности.

Ове године, једна цела сесија конгреса била је посвећена управо Србији и стогодишњици србистике у Француској – важном симболу културне размене која се временом проширила и на друге франкофоне земље.

СПН је раније писао о споменику Милунки Савић и српским војницима - бродоломницима који је подигнут на Малти.

Pročitajte takođe

Провокације: Колона са симболима злочина прошла кроз српска села у ФБиХ

Ратним заставама такозване Армије БиХ и узвицима „Алаху екбер” у Федерацији БиХ поново се застрашују Срби у повратничким срединама.

Пре 111 година почела судбоносна Колубарска битка

У новембру 1914, мала и ратовима ослабљена Србија суочавала се с претњом потпуне окупације и пропасти пред вишеструко надмоћном Аустроугарском.

Србија данас обележава Дан примирја у Првом светском рату

И ове године, Србија свечано обележава крај трагичног, мученичког, али и победничког периода – једног од најславнијих у нашој скоријој историји.

Култ Светог Димитрија у Срба: „Митров данак – хајдучки растанак“

Култ Светог Димитрија дубоко је уткан у српску духовност, народно предање и календар, где Митровдан вековима означава и празник вере и границу времена.

Света Петка у српском књижевном опусу 2 део

Српски СПН својим читаоцима доноси други део невероватног рада свештеника Синише Бувача и његове супруге Катарине Николић Бувач о Светој Петки.

Света Петка у српском књижевном опусу 1 део

Свештеник Синиша Бувач и његова супруга Катарина (Николић) Бувач уступили су српском СПН-у свој необјављени рад о Светој Петки Параскеви.