Век србистике у Француској – Гујон у Паризу поручио: Знање српског језика кључно за разумевање Србије

Гујон с француским србистима на Сорбони. Фото: Канцеларија за јавну и кулутрну дипломатију

Поводом стогодишњице славистике у Француској, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон 27. августа 2025. поручио је да је управо учење српског језика важно средство за боље разумевање српског народа и културе, али и за јачање веза двеју земаља.

„Српски језик је пут до дубљег разумевања Србије, њене историје, књижевности и друштва. То је посебно важно у времену када медијске слике о једној земљи често могу бити непотпуне или искривљене“, истакао је Гујон на округлом столу у оквиру 17. Међународног конгреса слависта, који је у Паризу окупио више од 1.000 стручњака из 45 земаља.

Гујон је подсетио да се српски језик у Француској данас изучава на универзитетима у Паризу, Стразбуру, Марсеју, Греноблу и Бордоу, захваљујући ангажовању професора и лектора који овај предмет приближавају младима не само као језик, већ и као улаз у српску културу, уметност и традицију.

Посебан акценат током догађаја стављен је на историјски контекст – од оснивања катедре за српски језик у Француској почетком 20. века, све до данашње улоге србистике у повезивању две културе. Гујон је нагласио да је управо недостатак познавања српског некада остављао простор да о Србији говоре други – пре свега центри моћи попут Беча и Берлина.

У оквиру свечаног програма одржана је и додела српских књига Словенској библиотеци на Сорбони. Том приликом фонд је обогаћен делима класика и савремених аутора, као и монографијом посвећеном управо овом јубилеју –  стогодишњице србистике у Француској. Гујон је том приликом истакао да је попуњавање књижевног фонда веома важно, јер је у својим почецима учења српског у Француској и сам осећао недостатак адекватне литературе.

Међу пратећим догађајима нашло се и свечано „српско вече“ у амбасади Србије, где су учесници конгреса и истакнуте личности француског јавног живота имали прилику да уживају у наступу музичара Слободана Тркуље.

Подсећамо, Међународни конгрес слависта одржава се сваких пет година и представља најважнији светски научни скуп посвећен словенским језицима, култури и књижевности.

Ове године, једна цела сесија конгреса била је посвећена управо Србији и стогодишњици србистике у Француској – важном симболу културне размене која се временом проширила и на друге франкофоне земље.

СПН је раније писао о споменику Милунки Савић и српским војницима - бродоломницима који је подигнут на Малти.

Pročitajte takođe

Побусани понедељак спаја Васкрс и сећање на преминуле

Побусани понедељак, који се обележава после Светле недеље Васкрса, посвећен је преминулима и спаја васкршњу радост са молитвеним сећањем на упокојене.

Храм Светог Марка: 680 година од крунисања Душана Силног у Марковој цркви

У цркви Светог апостола Марка у Београду Литургијом и државном церемонијом обележено је 680 година од крунисања цара Душана Силног.

Вера и обичаји: васкршње јаје као символ – зашто чувамо прво црвено јаје?

Васкршња јаја један су од најпрепознатљивијих хришћанских обичаја, а посебно место у нашој традицији има „чуваркућа“ – прво јаје које, по веровању, штити дом и укућане.

Између космоса и ратова: човек пред истим питањем као и пре

Док свет прати нову мисију ка Месецу, човечанство се суочава са сопственим противречностима – технолошким напретком и неспособношћу да превазиђе сукобе.

Врбица: лазарице, дечја игра, молитва и песма – како Срби славе Врбицу

Врбица, или Лазарева субота, у Србији се слави врбовим гранчицама, литијама и лазарицама, као дан духовне, народне и дечје радости.

Књига Џона Бера књига о св. Јовану Богослову доступна на српском језику

Издаваштво Епархије жичке објавило српско издање важне књиге егзегезе аутора Џона Бера, чувеног православног свештеника и теолога.