Век србистике у Француској – Гујон у Паризу поручио: Знање српског језика кључно за разумевање Србије
Гујон с француским србистима на Сорбони. Фото: Канцеларија за јавну и кулутрну дипломатију
Поводом стогодишњице славистике у Француској, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон 27. августа 2025. поручио је да је управо учење српског језика важно средство за боље разумевање српског народа и културе, али и за јачање веза двеју земаља.
„Српски језик је пут до дубљег разумевања Србије, њене историје, књижевности и друштва. То је посебно важно у времену када медијске слике о једној земљи често могу бити непотпуне или искривљене“, истакао је Гујон на округлом столу у оквиру 17. Међународног конгреса слависта, који је у Паризу окупио више од 1.000 стручњака из 45 земаља.
Гујон је подсетио да се српски језик у Француској данас изучава на универзитетима у Паризу, Стразбуру, Марсеју, Греноблу и Бордоу, захваљујући ангажовању професора и лектора који овај предмет приближавају младима не само као језик, већ и као улаз у српску културу, уметност и традицију.
Посебан акценат током догађаја стављен је на историјски контекст – од оснивања катедре за српски језик у Француској почетком 20. века, све до данашње улоге србистике у повезивању две културе. Гујон је нагласио да је управо недостатак познавања српског некада остављао простор да о Србији говоре други – пре свега центри моћи попут Беча и Берлина.
У оквиру свечаног програма одржана је и додела српских књига Словенској библиотеци на Сорбони. Том приликом фонд је обогаћен делима класика и савремених аутора, као и монографијом посвећеном управо овом јубилеју – стогодишњице србистике у Француској. Гујон је том приликом истакао да је попуњавање књижевног фонда веома важно, јер је у својим почецима учења српског у Француској и сам осећао недостатак адекватне литературе.
Међу пратећим догађајима нашло се и свечано „српско вече“ у амбасади Србије, где су учесници конгреса и истакнуте личности француског јавног живота имали прилику да уживају у наступу музичара Слободана Тркуље.
Подсећамо, Међународни конгрес слависта одржава се сваких пет година и представља најважнији светски научни скуп посвећен словенским језицима, култури и књижевности.
Ове године, једна цела сесија конгреса била је посвећена управо Србији и стогодишњици србистике у Француској – важном симболу културне размене која се временом проширила и на друге франкофоне земље.
СПН је раније писао о споменику Милунки Савић и српским војницима - бродоломницима који је подигнут на Малти.
Pročitajte takođe
Кравица, крвави Божић 1993: Незаборављене ране, неправде и губици
Муслиманске снаге из Сребренице у нападу на Кравицу убиле су 49 мештана, раниле 86 и оставиле око 1.000 становника без домова. За те злочине још нико није одговарао.
Туциндан најављује Божић и уводи дом у празничне дане
Туциндан, народни празник који претходи Бадњем дану и Божићу, обележава се данас као увод у најрадосније хришћанске празнике.
СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији
КИЦ СПОНА у Северној Македонији обележава 20 година рада, током којих је изградио препознатљиву улогу у култури, информисању и очувању идентитета српске заједнице.
Јездић одиграо „Књигу о Милутину“ за Хуманитарни фонд „Привредник“
У Звездара театру у Београду одржана је добротворна представа Ненада Јездића, чији је приход намењен Хуманитарном фонду „Привредник“.
Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара
У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеном архивом“, посвећена историји и наслеђу Кола српских сестара.
Београд међу првима: Како су покретне слике стигле у престоницу?
Данас је тачно 96 година од приказивања првог тон филма у Београду, само месец дана после његове светске премијере, док је први (неми) филм уопште приказан 1896.