Синиша Бувач: Уметност испуњености у православљу

Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу Исусу Господу нашем!

На почетку, хтео бих да поставим питање: шта је заправо испуњен овоземаљски живот и шта значи термин „срећа“ у нашим животима док обитавамо на земљи као бића, први људи (као словесни) који су створена по Лику и Подобију Божијем? Да се подсетимо, књига Постања, догађаји који су се одвијали од стварања света Божијом љубављу и благодаћу имамо феномен среће;у почетку стварања и живљења у Едемском врту. Ту можемо да видимо како влада хармонија и љубав свих створења на земљи. Такође да се подсетимо, Адам и Ева су били једини људи који су владали Едемским вртом, дакле, покоравали су им се и флора и фауна, а они су се покоравали своме Творцу-Светотројичном и Беспочетном Богу.

Међутим, они су тако живели у љубави и хармонији, али… Од Творца свега, постојала је само једна заповест од Бога, која није била наредба, јер су они могли као и ми данас свесно и савесно доносити одлуке, већ је било правило да једу и пију све што им је дато под њихову „власт“ сем дрвета познања добра и зла.

Проблем настаје онога тренутка када се Ева запитала „зашто ја небих могла да једем од дрвета познања добра и зла“? То њено питање је трајалало одређено време, била је у недоумици да ли да узме плод или не. Змија (пали анђео прогнан из раја или ти ђаво) наговорио је Еву да узме плод и да га поједе. Она, Ева, је дала Адаму који је исто као она конзумирао тај плод.

Оно сада што је епилог ове приче јесте следеће: када је Бог питао АДАМА „где си“ он одговори и речему: „наг сам Господе“, а Бог му рече: „Адаме ко ти је рекао да си наг“? Е, сада, долазимо до онога што је круцијално, а то је самооправдање и пребацивање кривице једно на друго, већ почиње грех саможивља,гордости, правдања за грешку и сви осталих грехова што иду у то.

Наиме, он је осудио жену, а жена је осудила змију, без трунке покајања за оно што су учинили. Бог, да су се они покајали за злодело које су начинили би им опростио, међутим та осуда и сваљивање кривице једно на другога нас је довела у смрт.

Зашто сам навео овај пример и узео га као почетак пропадљивости на овоме свету човека?

Разлог, горе наведеног, јесте јако прост и очигледан. Самим изгнаством Адама и Еве почиње „нова ера“ људског обитавалишта на земљи јер се међу нама уселила пропадљивост и смрт.

Неизмерна љубав Божија и после свих наших непослушности према Творцу Оваплодио се од „Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“ да би нас избавио од греха, а то је Богочовек, Син Божији, Исус Христос. Ми, хришћани смо следили Новог Адама, кроз векове, међутим опет људска похлепа и незахвалност према своме Саздатељу, почели смо да се делимо и да будемо зли не само једни према другима, него првенствено према Њему.

Данас смо сведоци многих подела у Хришћанству које верујте ми није почело од тзв „велике шизме“ (1054г.) већ и од раније, као на пример католици/православци, римокатолици, протестанти, лутеранци, англиканци итд, АЛИ опет није било довољно подела! Имамо јеретике, егзорцисте, сатанисте… у једном термину псеудохришћанске секте које наводно подразумевају „правилно учење“ или борбу против Бога.

Када живимо овако није нам довољно што нисмо безбедни од секти и осталих лажних учења, већ ми желимо да се делимо и међусобно. Када ово кажем, мислим на православни народ диљем света.

Фанатизам, а поготово верски, никоме не доприноси добро, можда тренутну финансијску поткрепу. Видимо која зверства се дешавају у свету: ратови, завере, интереси, преваре, „комадање“ на ситне религијске заједнице само зарад новца. Похлепа, безобзирност према ближњем, поделе на сталеже итд. па видите колико, драга браћо и сестре нам се дели наша Црква, православна.

Погледајте да се делимо по нацији, по боји коже и покушавамо да стварамо нешто што је већ остварено Христом, али не, ми „знамо“ боље од Бога, те се упуштамо у Божије „послове“ тиме што из разних разлога делимо нашу Свету саборну и апостолску Цркву.

Толико беспотребних раскола, толико безпотребних свађа, између нас, православних, стварно је не оправдавајући акт.

Уместо да будемо сложни и да се држимо једни других у овим тешким временима, временима неких ситних подела, политике, ратова...браћо и сестре ми смо Божија Творевина, и треба да се боримо против ђавола који нас разједињује и свађа, а не да му се повинујемо.

Довољно смо рањени грехом, а још нам требају поделе. Опет напомињем, као свештеник Српске Православне Цркве, али првенствено као човек који се труди да живи, колико је могуће православним (људским животом), саберимо се прво сами са собом, окајмо грехе из прошлости, волимо ближње, праштајмо, али не треба да се меша у православну веру нити политика нити мржња, него у веру и живот треба да царује вера, љубав и праштање.

Дакле,као закључак, ја, као свештеник, не могу да разумем расколе у нашим помесним Црквама, будимо истински хришћани, наравно има и тога да нам се не свиђа ово или не свиђа оно, али праштајмо једни другима и ујединимо се већ једном.

Немојте да гледамо ко је ко, нација, боја вера јер то нас Христос учи, јер см о сви једно у Њему!

Када одемо у храм Божији, немојте да гледате на то ко је у „првим редовима“и да коментаришемо „овај је био комуниста и гонио је православце, а сада је главни у цркви“.

Црква је извор покајања, молитве и праштања. Хајде да се придсетимо светог апостола Павла; није ли он (тада названи Савле), гонио и убијао хришћане, није ли он лично дао дозволу да се камунује свети Архиђакон Стефан, те је после Божијег промисла му се у сну јавио Господ и рекао му: Савле, Савле, зашто ме гониш? Дакле, свако од нас има право на покајање, а наш навећи грех, ОСУДА, може да буде погубна за нашу душу.

Нажалост све те поделе нас доводе у нихилизам и пропаст, мислећи да добро чинимо, а заправо чинимо контрадикторне ствари које нам окамењују душу и воде ка вечној пропадљивости.

На крају, срећа није новац, положај или кастра, већ љубав и праштање. Само као такви можемо да умолимо милостиваго Бога, да нам опрости грехе и да се вратимо на прави пут, а то је пут Богопознања.

Као литературу о свему овоме што смо говорили бих препоручио да се прочита дело епископа Илариона Алфејева „ТАЈНА ВЕРЕ“!

Збогом драга браћо и сестре и имајте у себи молитвено сећање да би сви ми духовно узрастали у овоземаљском животу, а замолио бих вас да рационално појмите веру у Господа Исуса Христа Сина Божијег.

Ако Бог да, пишем поново и ако имате нека питања, слободно пишите редакцији. СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА и Бог вас благословио!

Раније је СПН писао о томе како се правилно крсти.

Pročitajte takođe