Научна теорија приближава науку и религију: Информација као основа стварања?

Васиона. Фото: pixabay

Васиона. Фото: pixabay

У савременом свету углавном влада уверење да су наука и религија у непомирљивом сукобу, те да је научни напредак у супротности са учењима Цркве. Ипак, поједина новија научна истраживања отварају могућност другачијег сагледавања тог односа – као приближавања, а не супротстављања.

Један од најзанимљивијих примера долази од британског физичара Мелвина Вопсона, који у својој студији износи хипотезу да је информација – поред чврстих тела, течности, гасова и плазме – пети облик материје. Он тврди да најмање елементарне честице у Универзуму у себи носе информације, слично начину на који људска ДНК чува генетски код. Штавише, Вопсон тврди да ова информација има и масу – мада незнатну – што би значило да има и физичко присуство.

Ако је Вопсонова теорија тачна, онда то имплицира да информација у основи управља начином на који се материја уређује и организује.

Елементарне честице, вођене том „информационом ДНК“, могле би да се слажу и формирају све облике познате материје – од воде и ваздуха, до чврстих тела и живих ћелија. Тај процес, како тврди Вопсон, могао би бити вођен „командом одозго“.

Интересантно је приметити како та идеја одјекује у складу са древним библијским записима. У Књизи постања стоји: „У почетку створи Бог небо и земљу“, као и: „И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.“

Исто тако, апостол Павле сведочи да је „свет створен речју Божјом и да је све видљиво настало од невидљивог“, док апостол Петар истиче да је „универзум саздан речју Божјом“.

У том контексту, ако би Вопсонова теорија била потврђена, она би могла да представља спону између савремене науке и хришћанске теологије. Уместо сукоба, могао би се назрети склад између научног објашњења настанка света и библијског учења. А за оне који на религију гледају као на нешто што је супротно научном духу – ова теорија би могла бити повод за преиспитивање те представе.

СПН је недавно писао о уцају читања Библије на квалитет живота и ментално здравље.

Pročitajte takođe

Митрополит Атанасије служио у манастиру Давидовица

У Богојављењском храму обележена је ктиторска слава древне светиње код Бродарева.

Епископ Иларион служио Литургију са децом из Лепосавића

Тридесет троје ученика Основне школе „Лепосавић“ борави у Београду и обилази светиње и знаменитости престонице.

Владика Доситеј: Знање о Богу тражи и промену сопственог живота

Поводом славе капеле ПБФ-а у Београду, Светог Јована Богослова, владика Доситеј је одржао беседу у којој је- истакао значај смирења и духовног преображаја у богословском позиву.

Митрополит Силуан: Многи истинотражитељи куцају на врата Цркве

У беседи у Манастиру Светог Саве у Илајну, митрополит Силуан говорио је о мисији Цркве, духовној обнови у Аустралији и значају сведочења православне вере.

Вечерње са умивањем Часног престола служено у Кизборију

Уочи великог освећења Храма Светог архиђакона Стефана богослужењем је началствовао митрополит Лонгин.

Будимпешта: Матица српска кроз два века – култура, идентитет и наслеђе

Свечаном трибином у Текелијануму обележена је 200. годишњица оснивања Матице српске, уз осврт на њен историјски значај и савремене задатке.