Научна теорија приближава науку и религију: Информација као основа стварања?
Васиона. Фото: pixabay
У савременом свету углавном влада уверење да су наука и религија у непомирљивом сукобу, те да је научни напредак у супротности са учењима Цркве. Ипак, поједина новија научна истраживања отварају могућност другачијег сагледавања тог односа – као приближавања, а не супротстављања.
Један од најзанимљивијих примера долази од британског физичара Мелвина Вопсона, који у својој студији износи хипотезу да је информација – поред чврстих тела, течности, гасова и плазме – пети облик материје. Он тврди да најмање елементарне честице у Универзуму у себи носе информације, слично начину на који људска ДНК чува генетски код. Штавише, Вопсон тврди да ова информација има и масу – мада незнатну – што би значило да има и физичко присуство.
Ако је Вопсонова теорија тачна, онда то имплицира да информација у основи управља начином на који се материја уређује и организује.
Елементарне честице, вођене том „информационом ДНК“, могле би да се слажу и формирају све облике познате материје – од воде и ваздуха, до чврстих тела и живих ћелија. Тај процес, како тврди Вопсон, могао би бити вођен „командом одозго“.
Интересантно је приметити како та идеја одјекује у складу са древним библијским записима. У Књизи постања стоји: „У почетку створи Бог небо и земљу“, као и: „И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.“
Исто тако, апостол Павле сведочи да је „свет створен речју Божјом и да је све видљиво настало од невидљивог“, док апостол Петар истиче да је „универзум саздан речју Божјом“.
У том контексту, ако би Вопсонова теорија била потврђена, она би могла да представља спону између савремене науке и хришћанске теологије. Уместо сукоба, могао би се назрети склад између научног објашњења настанка света и библијског учења. А за оне који на религију гледају као на нешто што је супротно научном духу – ова теорија би могла бити повод за преиспитивање те представе.
СПН је недавно писао о уцају читања Библије на квалитет живота и ментално здравље.
Pročitajte takođe
Митрополит Теодосије у Великој Хочи: Ко са вером приступа бива окрепљен
У недељу, 3. августа 2025. године, Митрополит рашко-призренски г. Теодосије је служио свету Литургију у цркви Светог архиђакона и првомученика Стефана у Великиој Хочи.
Митрополит Фотије је говорио о светој мисији Кола српских сестара
Архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је 4. Августа 2025. године на празник Свете Марије Магдалине свету архијерејску литургију у Растуши.
Сензационална тврдња бугарског научника: Универзум није могао настати случајно
Бугарски биолог и теолог Валентин Велчев изнео је тврдњу да је настанак Универзума као резултат случајности – научно посматрано – практично немогућ.
Научна теорија приближава науку и религију: Информација као основа стварања?
Поједина новија научна истраживања отварају могућност другачијег сагледавања тог односа – као приближавања, а не супротстављања.
Митрополит Методије: Ништа дух од земље одлепити не може осим вере тврде и пламене молитве
Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије је служио 2. августа 2025. године, на празник Светог пророка Илије, свету Литургију у храму посвећеном том Божјем угоднику на планини Бјеласици.
Архијереј СПЦ позвао да се клонимо идеопоклонства и чувамо традицију нашег народа
У недељу, 3. августа 2025. године, Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор загребачко-љубљански г. Кирило је служио свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.