Пећка кандила

Србски православни појци певају "Пећка кандила". Фото: скриншот ЈТ видеа

Колико само вреде стихови: „Није оно месечина изнад Призрена – не зна онај који нема крсног имена. То је твоја златна круна која вечно сја, то је светлост, царе Лазо, пећких кандила“...

Колико је слојева у њима, колико значења! Колико истине, каква духовна сила и како је спасоносна идеја иза тих стихова!

То је оно што нас је сачувало кроз векове. То зрно истине, које је записано на небу, како песма каже.

За нашу православну браћу у другим земљама, желимо да објаснимо. Крсно име – то је слава, оно што само Срби имају, још из времена пре хришћанства. Тај српски обичај је данас уписан код Унеска део нематеријалне светске духовне баштине. Као што су у материјалну светску духовну и културну баштину уписани Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка...

То је оно што је Свети Сава видео и препознао као начин да Србе за сва времена приведе Христу и то баш кроз Православље, не кроз католичанство.

Свети Сава није дао да се искорењују стари обичаји, већ их је обнављао и рађао изнова, у хришћанству, с хришћанским смислом и хришћанским духом.

Зато и кажемо колико је моћан стих о томе да они који немају крсно име (а што, једноставно речено, значи да не знају ко су, одакле су, ни коме припадају) – не могу ни знати шта је то што над нашим Косовом и Метохијом сија. Сија за сва времена, и чему сви силници и догађаји овог света не могу затамнити сјај.

И шта је то од чега кандила Пећке Патријаршије сијају и у тами. А то није месечина коју и облак заклони, а сија и дању – сјајније од сунца.

ПЕЋКА КАНДИЛА

Дошли они што по свету душе пазаре

Да ти круну с неба скину, царе Лазаре.

Дошли да ти љуту рану посоле до дна

И погасе, царе Лазо, пећка кандила.

 

Није оно месечина изнад Призрена,

Не зна онај који нема крсног имена.

То је твоја златна круна, која вечно сја,

То је светло, царе Лазо, пећких кандила.

 

Није сунце то што сине изнад Приштине,

Него Богом записано зрно истине:

Да на овом свету вечно твоја круна сја,

Да су вечна, царе Лазо, пећка кандила.

Pročitajte takođe

Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици

Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.

Народни обичаји: Беле покладе – најсвечаније у току године

Последње седмице пред Велики Васкршњи пост у Беле покладе (недељни дан пред почетак поста), народ се уз праштање и весеље и дружење спрема за подвиг.

Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу

Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.

Заштита српског наслеђа: Зборник о средњевековним рукописима Босне и Хума

У Крипти Храма Светог Саве у Београду биће представљен научни зборник посвећен српским средњовековним рукописним споменицима из Босне и Хума.

Проф. др Лидија Томић: „Октоих“ – научни стуб језика и књижевности

Недавно објављени 16. број часописа „Октоих“ потврдио је његов научни значај и место међу релевантним филолошким публикацијама, истакла је проф. др Лидија Томић.

Проф. др Лидија Томић: Српски језик у Црној Гори под притиском

Питање статуса српског језика у Црној Гори и даље је кључна тема научних и културних расправа, упозорила је проф. др Лидија Томић.