Пећка кандила
Србски православни појци певају "Пећка кандила". Фото: скриншот ЈТ видеа
Колико само вреде стихови: „Није оно месечина изнад Призрена – не зна онај који нема крсног имена. То је твоја златна круна која вечно сја, то је светлост, царе Лазо, пећких кандила“...
Колико је слојева у њима, колико значења! Колико истине, каква духовна сила и како је спасоносна идеја иза тих стихова!
То је оно што нас је сачувало кроз векове. То зрно истине, које је записано на небу, како песма каже.
За нашу православну браћу у другим земљама, желимо да објаснимо. Крсно име – то је слава, оно што само Срби имају, још из времена пре хришћанства. Тај српски обичај је данас уписан код Унеска део нематеријалне светске духовне баштине. Као што су у материјалну светску духовну и културну баштину уписани Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка...
То је оно што је Свети Сава видео и препознао као начин да Србе за сва времена приведе Христу и то баш кроз Православље, не кроз католичанство.
Свети Сава није дао да се искорењују стари обичаји, већ их је обнављао и рађао изнова, у хришћанству, с хришћанским смислом и хришћанским духом.
Зато и кажемо колико је моћан стих о томе да они који немају крсно име (а што, једноставно речено, значи да не знају ко су, одакле су, ни коме припадају) – не могу ни знати шта је то што над нашим Косовом и Метохијом сија. Сија за сва времена, и чему сви силници и догађаји овог света не могу затамнити сјај.
И шта је то од чега кандила Пећке Патријаршије сијају и у тами. А то није месечина коју и облак заклони, а сија и дању – сјајније од сунца.
ПЕЋКА КАНДИЛА
Дошли они што по свету душе пазаре
Да ти круну с неба скину, царе Лазаре.
Дошли да ти љуту рану посоле до дна
И погасе, царе Лазо, пећка кандила.
Није оно месечина изнад Призрена,
Не зна онај који нема крсног имена.
То је твоја златна круна, која вечно сја,
То је светло, царе Лазо, пећких кандила.
Није сунце то што сине изнад Приштине,
Него Богом записано зрно истине:
Да на овом свету вечно твоја круна сја,
Да су вечна, царе Лазо, пећка кандила.
Pročitajte takođe
Народни обичаји на Преображење Господње
У народу се каже да се током Преображења „преображава и гора и вода“ — лишће почиње да жути, вода постаје хладнија и купање у рекама се од тог дана избегава. Данашњи дан сматра се последњим поузданим мерилом лета.
Србија на Церу 1914: Од рана у Балканским ратовима, до прве победе у Великом рату
Победа је извојевана у тренутку када се чинило да је Србија, тек изашла из Балканских ратова, исцрпљена и неспремна за још један сукоб.
Мисли наглас: О комплексу ниже вредности и паради геноцида
Годишњица операције „Олуја“ слави се као „Дан победе и домовинске захвалности за акцију Олуја“ у Хрватској. У Србији и Републици Српској, тај дан обележава се као национални дан жалости.
Краљево звоно и војничка молитва: најстарији војноболнички храм Европе који је преживео све
Под самим зидинама Петроварадинске тврђаве, унутар круга најстарије непрекидно активне војне болнице у Европи, стоји храм који на јединствен начин повезује духовност и медицину – православна црква Светог апостола Павла.
Посета гробници Романових
У суботу, 7. јуна 2025. године туриста из Београда посетио је Петропавловску тврђаву у Санкт Петербургу.
Светиње Санкт Петербурга очима једног Србина
Јуна 2025. године пријатељ српске редакције СПН-а боравио је у северној престоници Руске Федерације – Санкт Петербургу. Током свог боравка посетио је велики број светиња овог чаробног града.