Пећка кандила
Србски православни појци певају "Пећка кандила". Фото: скриншот ЈТ видеа
Колико само вреде стихови: „Није оно месечина изнад Призрена – не зна онај који нема крсног имена. То је твоја златна круна која вечно сја, то је светлост, царе Лазо, пећких кандила“...
Колико је слојева у њима, колико значења! Колико истине, каква духовна сила и како је спасоносна идеја иза тих стихова!
То је оно што нас је сачувало кроз векове. То зрно истине, које је записано на небу, како песма каже.
За нашу православну браћу у другим земљама, желимо да објаснимо. Крсно име – то је слава, оно што само Срби имају, још из времена пре хришћанства. Тај српски обичај је данас уписан код Унеска део нематеријалне светске духовне баштине. Као што су у материјалну светску духовну и културну баштину уписани Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка...
То је оно што је Свети Сава видео и препознао као начин да Србе за сва времена приведе Христу и то баш кроз Православље, не кроз католичанство.
Свети Сава није дао да се искорењују стари обичаји, већ их је обнављао и рађао изнова, у хришћанству, с хришћанским смислом и хришћанским духом.
Зато и кажемо колико је моћан стих о томе да они који немају крсно име (а што, једноставно речено, значи да не знају ко су, одакле су, ни коме припадају) – не могу ни знати шта је то што над нашим Косовом и Метохијом сија. Сија за сва времена, и чему сви силници и догађаји овог света не могу затамнити сјај.
И шта је то од чега кандила Пећке Патријаршије сијају и у тами. А то није месечина коју и облак заклони, а сија и дању – сјајније од сунца.
ПЕЋКА КАНДИЛА
Дошли они што по свету душе пазаре
Да ти круну с неба скину, царе Лазаре.
Дошли да ти љуту рану посоле до дна
И погасе, царе Лазо, пећка кандила.
Није оно месечина изнад Призрена,
Не зна онај који нема крсног имена.
То је твоја златна круна, која вечно сја,
То је светло, царе Лазо, пећких кандила.
Није сунце то што сине изнад Приштине,
Него Богом записано зрно истине:
Да на овом свету вечно твоја круна сја,
Да су вечна, царе Лазо, пећка кандила.
Pročitajte takođe
Побусани понедељак спаја Васкрс и сећање на преминуле
Побусани понедељак, који се обележава после Светле недеље Васкрса, посвећен је преминулима и спаја васкршњу радост са молитвеним сећањем на упокојене.
Храм Светог Марка: 680 година од крунисања Душана Силног у Марковој цркви
У цркви Светог апостола Марка у Београду Литургијом и државном церемонијом обележено је 680 година од крунисања цара Душана Силног.
Вера и обичаји: васкршње јаје као символ – зашто чувамо прво црвено јаје?
Васкршња јаја један су од најпрепознатљивијих хришћанских обичаја, а посебно место у нашој традицији има „чуваркућа“ – прво јаје које, по веровању, штити дом и укућане.
Између космоса и ратова: човек пред истим питањем као и пре
Док свет прати нову мисију ка Месецу, човечанство се суочава са сопственим противречностима – технолошким напретком и неспособношћу да превазиђе сукобе.
Врбица: лазарице, дечја игра, молитва и песма – како Срби славе Врбицу
Врбица, или Лазарева субота, у Србији се слави врбовим гранчицама, литијама и лазарицама, као дан духовне, народне и дечје радости.
Књига Џона Бера књига о св. Јовану Богослову доступна на српском језику
Издаваштво Епархије жичке објавило српско издање важне књиге егзегезе аутора Џона Бера, чувеног православног свештеника и теолога.