Пећка кандила
Србски православни појци певају "Пећка кандила". Фото: скриншот ЈТ видеа
Колико само вреде стихови: „Није оно месечина изнад Призрена – не зна онај који нема крсног имена. То је твоја златна круна која вечно сја, то је светлост, царе Лазо, пећких кандила“...
Колико је слојева у њима, колико значења! Колико истине, каква духовна сила и како је спасоносна идеја иза тих стихова!
То је оно што нас је сачувало кроз векове. То зрно истине, које је записано на небу, како песма каже.
За нашу православну браћу у другим земљама, желимо да објаснимо. Крсно име – то је слава, оно што само Срби имају, још из времена пре хришћанства. Тај српски обичај је данас уписан код Унеска део нематеријалне светске духовне баштине. Као што су у материјалну светску духовну и културну баштину уписани Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка...
То је оно што је Свети Сава видео и препознао као начин да Србе за сва времена приведе Христу и то баш кроз Православље, не кроз католичанство.
Свети Сава није дао да се искорењују стари обичаји, већ их је обнављао и рађао изнова, у хришћанству, с хришћанским смислом и хришћанским духом.
Зато и кажемо колико је моћан стих о томе да они који немају крсно име (а што, једноставно речено, значи да не знају ко су, одакле су, ни коме припадају) – не могу ни знати шта је то што над нашим Косовом и Метохијом сија. Сија за сва времена, и чему сви силници и догађаји овог света не могу затамнити сјај.
И шта је то од чега кандила Пећке Патријаршије сијају и у тами. А то није месечина коју и облак заклони, а сија и дању – сјајније од сунца.
ПЕЋКА КАНДИЛА
Дошли они што по свету душе пазаре
Да ти круну с неба скину, царе Лазаре.
Дошли да ти љуту рану посоле до дна
И погасе, царе Лазо, пећка кандила.
Није оно месечина изнад Призрена,
Не зна онај који нема крсног имена.
То је твоја златна круна, која вечно сја,
То је светло, царе Лазо, пећких кандила.
Није сунце то што сине изнад Приштине,
Него Богом записано зрно истине:
Да на овом свету вечно твоја круна сја,
Да су вечна, царе Лазо, пећка кандила.
Pročitajte takođe
Кравица, крвави Божић 1993: Незаборављене ране, неправде и губици
Муслиманске снаге из Сребренице у нападу на Кравицу убиле су 49 мештана, раниле 86 и оставиле око 1.000 становника без домова. За те злочине још нико није одговарао.
Туциндан најављује Божић и уводи дом у празничне дане
Туциндан, народни празник који претходи Бадњем дану и Божићу, обележава се данас као увод у најрадосније хришћанске празнике.
СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији
КИЦ СПОНА у Северној Македонији обележава 20 година рада, током којих је изградио препознатљиву улогу у култури, информисању и очувању идентитета српске заједнице.
Јездић одиграо „Књигу о Милутину“ за Хуманитарни фонд „Привредник“
У Звездара театру у Београду одржана је добротворна представа Ненада Јездића, чији је приход намењен Хуманитарном фонду „Привредник“.
Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара
У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеном архивом“, посвећена историји и наслеђу Кола српских сестара.
Београд међу првима: Како су покретне слике стигле у престоницу?
Данас је тачно 96 година од приказивања првог тон филма у Београду, само месец дана после његове светске премијере, док је први (неми) филм уопште приказан 1896.