Ниш – град римског Императора и Хришћанског свеца

С једне стране, стао на крај прогону хришћана, па чак и прешао на њихову веру, обезбедивши хришћанству завидан положај водеће религије.

Константин је рођен у граду Наису (данашњем Нишу) 27. фебруара 272. године.

Заједно са својом мајком Јеленом прекинуо је прогон хришћана и 313. године донео чувени Милански Едикт, којим хришћанство постаје призната религија.

313. године, у граду Медиоланум (данашњи Милано, Италија), римски цар Константин Велики објавио је едикт којим је признато хришћанство. Људи који су до тог тренутка сматрани ван закона, добили су право да слободно исповиједају своју веру.

Црква је изашла из катакомби - и започела један од најневјероватнијих периода у својој историји.

Од краја 1. вијека, хришћани су били прогањани на територији Римског царства, због своје вере. Зашто? Рим је био толерантан према свим религијама, могло се веровати у било шта, али под једним условом: потребно је благовремено одати почаст римским боговима.

Хришћани су одбили да им одају почаст, нису учествовали у државним верским празницима, нису признавали култ цара (у римској традицији цар је могао да постане бог после смрти). Тако су они, остајући људи који највише поштују законе, са становишта римских власти, представљали опасност по државу.

Хришћанство је забрањено. У периоду од 303. до 305.године, током владавине цара Диоклецијана, одвијали су се најобимнији и најсуровији прогони. Не само свештенослужитељи, већ и мирјани, не само „пуки смртници“, већ и римски грађани, а међу њима има и много знаменитих људи, претрпели у ово вријеме мученичку смрт због своје вере.

Милански едикт 313. године легализовао је положај хришћана, изједначио њихову веру у правима са другим религијама. Престали су прогони великих размера, хришћани више нису требали да се крију у катакомбама. Црква је имала прилику да отворено гради цркве и поврати имовину одузету током прогона. Ако је нечије имање имало новог власника, добио би надокнаду из царске благајне.

Дванаест година након најаве едикта, 325. године, цар Константин је сазвао Први васељенски сабор, гдје су дефинисани основни догмати хришћанства. На Сабор су позвани пастири и епископи који су прошли гоњења.

СПЦ ово двоје светитеља обележава 3. јуна.

Данас се у Нишу на месту у коме се верује да се родио будући Император налази археолошко налазиште "Медијана".

Новинар српског СПН-а је током јануара 2025.године посетио ово археплошко налазиште.

Медијана је луксузно предграђе античког града Naisussa (данашњег Ниша), које је изграђено крајем III и почетком IV века током владавине римског цара Константина Великог и његових наследника.

Данас је Медијана један од најзначајних археолошких паркова у Србији, у којем се на површини од 40 хектара могу видети остаци раскошне виле са перистилом, остаци две ранохришћанске цркве, делови житнице, војничких барака и водоторњева.

Археолошко налазиште Медијана се налази на око 4 км источно од Ниша, поред некадашњег античког пута Via militaris, који је из Сингидунума и Виминацијума водио ка истоку, према Сердици и даље према Constantinopolisu (Цариграду). Медијана представља насеље отвореног типа, које обухвата простор од око 80 ha, са источном границом до савременог насеља Брзи Брод.

Свој развој из пољопривредног газдинства у луксузан административно- резиденцијалан комплекс са низом објеката различите намене, Медијана дугује чињеници да представља родно место римског цара Константина.

Он је у периоду између 317. и 334. године често боравио на Балкану и тада на Медијани изградио и реконструисао низ објеката, од којих најзначајнији и археолошки најпотпуније истражен представља вила са перистилом.

Медијана је представљала царску резиденцију коју су после смрти цара Константина посећивали његови наследници, а у којој су 364. године, Валентијан I и Валенс, поделили војску и царство.

Археолошким истраживањима су утврђене три градитељске фазе на Медијани, које обухватају период од краја III или почетка IV века до половине V века.

Интензивни живот на Медијани је трајао у време владавине цара Константина, његових синова Констанса и Констанција II, као и Јулијана Апостате, да би насеље у Медијани било уништено провалом Хуна 441.-443. године.

На Медијани је потврђено више објеката различитих функција, од којих су најзначајнији: средишњи резиденцијални комплекс који обухвата вилу са перистилом, терме, дворишта и свечани улаз, као и објекти изван оградног зида, вила са октогоном, хореум, војничке бараке, водоторањ и две ранохришћанске цркве.

Посетиоци такође могу видети и више од 1000 квадратних метара вредних подних мозаика, који дочаравају део раскоши ове јединствене царске резиденције.

Овакво археолошко налазиште стварно оставља утисак древности, моћи и раскоши Римске Империје.

Нисмо ни свесни какво благо имамо на територији наше земље.

Pročitajte takođe