Духовна музика: пут ка Господу, мелем и излаз у временима превирања

Наступ на "Музичком едикту". Фото: Јужне вести

Протекли дани јуна 2025, с великим достојанством и духовним надахнућем, били су испуњени значајним црквеним и културним догађајима. Сваки на свој начин, ти догађаји су прославили лепоту и традицију хорске духовне музике и живу литургијску заједницу у разним крајевима света где постоје парохије Српске Православне Цркве.

Заједничка нит свих тих скупова је неговање духовног и музичког предања, као и сведочење јединства кроз уметност, молитву и живу веру. Од Ниша до Париза, од Београда до Тополе, звучала је црквена песма, сабирајући верни народ и уметнике у један глас.

У Нишу, IX Међународни фестивал хорске духовне музике „Музички едикт“ свечано је отворен 8. јуна 2025,  у препуном Светосавском дому. С благословом и у присуству Митрополита нишког Арсенија, фестивал је и ове године почео на празник Духова, славу нишког Саборног храма.

Оно по чему је овај фестивал посебан јесте отвореност за све хришћанске конфесије, јер порука фестивала носи дух Миланског едикта и стих из 150. Псалма – „Све што дише нека слави Господа“.

Фестивал је трајао до 12. јуна, и на њему се представило укупно 17 хорова из девет земаља, а завршни концерт  одржан је у Храму Светог Саве у Београду.

„Музички едикт“, бијенална манифестација, основана 2009, и даље ће афирмисати хорску духовну музику и градити културни дијалог међу народима. Досад је на претходних осам одржаних фестивала учествовало је више од стотине хорова из свих крајева света.

У Епархији шумадијској, 15. јуна 2025, на Недељу свих светих, у храму Светог великомученика Георгија на Опленцу у Тополи одржан је Фестивал хорова Шумадијске епархије.

Литургијом је началствовао Митрополит шумадијски Јован, који је у својој беседи истакао да је човек позван да буде храм Духа Светог и позвао верне на причешће као суштинско учешће у животу Цркве.

Учесници фестивала били су хорови из више градова и села Шумадије, а архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мића Ћирковић преузео је домаћинство за наредну годину.

У Београду, 13. јуна, у сали Дома Војске Србије, одржан је концерт „Метохијска појања“ на ком су изведена ауторска дела академика Светислава Божића. Патријарх српски Порфирије присуствовао је концерту, заједно с бројним архијерејима, духовницима и публиком.

Изведена су дела „Напеви Багрдана“, „Рашки мозаик“, „Елегија“ и „Метохијска појања“, у извођењу пијанисте Александра Синчука, сопрана Сање Керкез и Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“, под диригентском управом Ђорђа Павловића.

Сам композитор рекао је да су слични догађаји „мелем“, јер у временима која нису склона уметности већ растрзана поделама, цепањем, сукобима – они спасавају, јер указују на могуће путеве, излаз за све даровите људе. Он је изразио захвалност свим даровитим учесницима „Метохијских појања“. Ту је посебно споменуо и „даровиту публику“, која је музици дала и своје време и део свог сензибилитета, и која нашу постојбину, „косовско-метохијску земљу чува у својим недрима“.

На концерту је било мноштво младих, што је посебно обрадовало академика Божића, који каже да су за њих и због њих све те ноте и писане.  

У Паризу, у Недељу свих светих, 15. јуна, у парохији Свете Петке у предграђу Бонди, служена је света Литургија којом је началствовао Епископ париски и западноевропски Јустин.

Том приликом по први пут су освећени славски дарови хора византијског појања Светог Јустина Ћелијског, новоформираног црквеног ансамбла који поје на богослужењима у овој парохији. То сведочи да се литургијска музика непрестано рађа и ван граница отаџбине.

Сви ови духовни и уметнички догађаји сведоче о живости и дубини савременог црквеног живота и љубави према духовној музици и традицији у Србији и расејању.

Без обзира на просторну удаљеност, у заједничкој песми, сабрању и Литургији препознаје се исто срце Цркве – оно које куца у љубави, молитви и жртви, спајајући људе кроз веру и лепоту.

Pročitajte takođe