Богослов је назвао случај митрополита Тихика примером „наопаког света“

Митрополит Тихик. Фото: СПН

Грчки магистар богословља Јован Маркас објавио је детаљну анализу случаја Митрополита пафоског Тихика на сајту СПН Грчка, назвавши његово свргавање примером „наопаког богословског света“, где се православни јерарси кажњавају због оданости канонима.

Маркас у чланку тврди да је митрополит Тихик противзаконито смењен с катедре због одбијања да учествује у екуменистичким догађајима и због противљења „хришћанском модернизму“. По речима аутора, владика је постао жртва „вишемесечне клеветничке кампање“ коју су организовали црквени и политички кругови.

Централна епизода сукоба било је одбијање митрополита Тихика да учествује у заједничким догађајима православних и католика у Пафосу, у вези с преносом моштију апостола Павла из Рима на Кипар. Маркас то карактерише као манифестацију његове принципијелности у питањима вере.

Аутор критикује савремене православне поглаваре због њихових „интензивних тенденција ка секуларизацији и отпадништву“ повезаних са „пројектом свејереси екуменизма“. По његовом мишљењу, многи архијереји постали су „унајмљени латинофрони“, заборавивши своје призвање да буду чувари вере.

Маркас посебну критику упућује концепту модерног епископа као „зависног институционалног механизма државе“, који обавља административне функције и следи протокол „политичке коректности“. Он томе супротставља лик митрополита Тихика као истинског пастира.

У чланку се наводе званични подаци да су против митрополита иступиле Васељенска патријаршија, Грчка Црква, Митрополит неапољски Варнава и грчка влада. Аутор то сматра координисаном кампањом против владике.

Богослов цитира светог Јустина Поповића који је рекао да „прави и доследни православни никад не ступају у мешовите бракове, нити се орођавају с јеретицима и неверницима“. То, према аутору, објашњава принципијелну позицију митрополита Тихика.

У чланку се тврди да су тужитељи искривили низ Светих канона, приказујући принципијелни став епископа као кршење црквене дисциплине. Маркас то назива „преокретањем канонског права наопачке“.

Аутор упозорава да кршење Светих канона може довести до „смртног и неопростивог греха хуле на Духа Светога“. Он инсистира да су канони установљени Духом Светим и да су стога непроменљиви.

Случај митрополита Тихика се у чланку разматра као део шире кризе у савременом православљу, где су традиционалне вредности на удару екуменистичких тенденција. Аутор позива на повратак светоотачкој традицији и канонској строгости.

У закључку, Маркас изражава наду да ће Господ укрепити митрополита Тихика „на путу ка исповедању вере“, истичући његову улогу исповедника Православља у савременом свету.

СПН је раније писао да је један грчки адвокат депозицију Епископа пафоског назвао актом тоталитаризма.

Pročitajte takođe

ДНК три особе: осморо деце у Великој Британији рођено уз помоћ контроверзне методе

Осморо здраве деце рођено је у Великој Британији захваљујући новој репродуктивној технологији која комбинује ДНК три особе.

Сирија се труди да очува културно-историјско наслеђе, али не на штету грађана - званичник

Сирија и Блиски исток један су од светских региона с најстаријим културно-историјским споменицима, чије уништење представља губитак за цело човечанство.

Обележена је 150. годишњица Бабинске буне

Прослава великог јубилеја, 150. годишњице Бабинске буне, почела је у четвртак 7. августа 2025. године, Свечаном академијом и промоцијом књиге Споменица о Бабинској буни.

Митрополит Методије отворио споменик Павлу Ђуришићу

Архиепископ и Митрополит бидимљанско-никшићки г. Методије у петак 8. августа 2025. године, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику, у селу Горње Заостро, код Берана.

Могућа изградња првог хиндуистичког храма у Москви 2026.

У московском насељу Комунарка наредне године би могла почети изградња првог индуистичког храма у руској престоници. Пројекат је иницирала индијска дијаспора, а носилац иницијативе је Индијски културно-национални центар „Сита“.

Пекинг и Далај Лама у новом сукобу око питања реинкарнације

Напетости између кинеских власти и тибетанске будистичке заједнице поново јачају након изјава званичника Кине и духовног вође тибетанског будизма, Далај Ламе XIV, око питања његове будуће реинкарнације.