Спасовданска песма: ТВ „Храм“ СПЦ честитала Вазнесење Господње Београду и Србији
Храм Св. Саве на Врачару у вечерњим сатима. Фото: Belgrade Beat
Поводом Вазнесења Господњег – Спасовдана, Телевизија „Храм“ ове године снимила је песму и видео којим честита празник и славу српској престоници, свим њеним грађанима, свим православним верницима, али и свима другима који славе данашњи дан.
Песму без инструменталне пратње изводи Ружица Радовић, а аутор музике и текста је Немања Радовић, теолог. Видео је сниман као молитвено сведочанство, по први пут, на великом преуређеном платоу пред Храмом Св. Саве, одакле песма поручује:
Срце наше миром одише,
Небеса сада се отворише.
Са Врачара глас се диже од престола твог,
Нек се сада чује слава Спаситеља мог!
Вокали: Ружица Радовић, Немања Радовић, Марко Ђокић, Стефан Новаковић
Режија и монтажа: Милена Пекић
Камера: Горан Миловановић
Pročitajte takođe
Краљево звоно и војничка молитва: најстарији војноболнички храм Европе који је преживео све
Под самим зидинама Петроварадинске тврђаве, унутар круга најстарије непрекидно активне војне болнице у Европи, стоји храм који на јединствен начин повезује духовност и медицину – православна црква Светог апостола Павла.
Посета гробници Романових
У суботу, 7. јуна 2025. године туриста из Београда посетио је Петропавловску тврђаву у Санкт Петербургу.
Светиње Санкт Петербурга очима једног Србина
Јуна 2025. године пријатељ српске редакције СПН-а боравио је у северној престоници Руске Федерације – Санкт Петербургу. Током свог боравка посетио је велики број светиња овог чаробног града.
Три живота – један завет: на вечној стражи на Зејтинлику
Ђорђе је недуго пред крај живота успео да добије српски пасош. Испунила му се и друга жеља: био је сахрањен на Зејтинлику, где је цео живот „'одио међ јунацима“, примао наше ходочаснике.
Упознавање са српским наслеђем у Санкт Петербургу
Неке ситуације у животу се једноставно десе и поклопе како никада нисмо могли ни да замислимо нити да се надамо. Једно је сигурно у животу случајности не постоје.
Пећка кандила
Песма „Пећка кандила“ Жељка С. Самарџића Панонца својеврстан је споменик спеван у данашње време, који је још једна изванредна сублимација народних нада и вере која нас је држала кроз векове.