Данас је Спасовдан – Православна Црква слави Вазнесење Господње

Икона Вазнесења Господњег. Фото: tsavanyc.org
Дана 29. маја 2025, четрдесет дана после Васкрса, Црква се сећа једног од најважнијих догађаја у Свештеној историји – Вазнесења Господа Исуса Христа.
Вазнесење је један од дванаест великих празника, његов датум је везан за Васкрс: празнује се четрдесети дан по Васкрсењу Христовом.
Догађај Вазнесења описан је у Јеванђељу по Луки и Делима светих апостола. Према тим приповестима, Спаситељ се после Васкрсења из мртвих више пута јављао ученицима, уверавајући их у истинитост свог телесног Васкрсења, јачајући њихову веру и припремајући их да приме обећаног Духа Светога.
Током последњег од тих јављања, Господ Исус Христос је извео ученике из града у Витанију, на Маслинску гору, и, подигавши руке, дао им благослов, а затим је почео да се удаљава од њих и да се узноси на небо.
У Делима апостолским описано је како је Христос, почевши да се узноси, био сакривен облаком, а затим су се појавила „два човека у белим хаљинама“, који су најавили Његов Други долазак. Ученици су Му се поклонили и радосно се вратили у Јерусалим, где је неколико дана касније на њих сишао Дух Свети.
У Символу вере хришћани говоре да верују у Господа Исуса Христа, „који се вазнео на небо и који седи с десне стране Оцу“. Седење с десне стране Оца указује на једнаку част са Њим. Али Христос је, као Бог Син, одувек био раван Оцу. Сходно томе, после Вазнесења, људска природа добија једнаку част с Његовим Божанством.
То учење Цркве има практичан значај за духовни живот хришћана. Јер Вазнесење Господње има посебно значење као слика обожења сваког ко верује у Христа.
Свети Григорије Палама говорио је да Васкрсење Господње припада свим људима – сви ће васкрснути на дан Његовог Другог доласка, али ће се Богу узнети само они који су „разапели грех покајањем и животом по Јеванђељу“.
СПН је раније објаснио шта се догодило између Васкрсења и Вазнесења Господњег.
Pročitajte takođe
Свети Дионисије Ареопагит: Атински мудрац и свештеномученик Христов
Српска Православна Црква у октобру молитвено слави Светог Дионисија Ареопагита, епископа и мислиоца који је атинску мудрост заменио вечном светлошћу Јеванђеља.
Како су Стефан и Јелена Штиљановић задобили љубав народа још за живота
Свети супружници Штиљановићи још за живота су вољени као владари којима је народ био изнад богатства, који су сопствене житнице отварали да би спасли народ од глади.
Покров Пресвете Богородице: Празник небеске заштите и мајчинске љубави
Српска Православна Црква на данашњи дан прославља Покров Пресвете Богородице, молитвени спомен на чудесно јављање Мајке Божије која својим омофором штити све верне.
Свети Сергије Радоњешки: Духовни заштитник Русије
Свети Сергије Радоњешки, молитвеник и прозорљиви подвижник, својим је богоугодним животом усмерио народ кроз тешка историјска искушења ка духовном васкрсењу.
Свети краљ Владислав: Ктитор Милешеве и чувар светосавског наслеђа
Свети краљ Владислав, ктитор Милешеве и заштитник српског народа, својом побожношћу и државничком мудрошћу оставио је неизбри с ив траг у светородној лози Немањића.
Владика који је од сигурне смрти спасио преко 1000 деце
Епархија бачка прославила је Пренос моштију Светог Иринеја, епископа бачког и исповедника вере, уз благодарно молитвено сећање верног народа на његову жртву.