Данас је Спасовдан – Православна Црква слави Вазнесење Господње
Икона Вазнесења Господњег. Фото: tsavanyc.org
Дана 29. маја 2025, четрдесет дана после Васкрса, Црква се сећа једног од најважнијих догађаја у Свештеној историји – Вазнесења Господа Исуса Христа.
Вазнесење је један од дванаест великих празника, његов датум је везан за Васкрс: празнује се четрдесети дан по Васкрсењу Христовом.
Догађај Вазнесења описан је у Јеванђељу по Луки и Делима светих апостола. Према тим приповестима, Спаситељ се после Васкрсења из мртвих више пута јављао ученицима, уверавајући их у истинитост свог телесног Васкрсења, јачајући њихову веру и припремајући их да приме обећаног Духа Светога.
Током последњег од тих јављања, Господ Исус Христос је извео ученике из града у Витанију, на Маслинску гору, и, подигавши руке, дао им благослов, а затим је почео да се удаљава од њих и да се узноси на небо.
У Делима апостолским описано је како је Христос, почевши да се узноси, био сакривен облаком, а затим су се појавила „два човека у белим хаљинама“, који су најавили Његов Други долазак. Ученици су Му се поклонили и радосно се вратили у Јерусалим, где је неколико дана касније на њих сишао Дух Свети.
У Символу вере хришћани говоре да верују у Господа Исуса Христа, „који се вазнео на небо и који седи с десне стране Оцу“. Седење с десне стране Оца указује на једнаку част са Њим. Али Христос је, као Бог Син, одувек био раван Оцу. Сходно томе, после Вазнесења, људска природа добија једнаку част с Његовим Божанством.
То учење Цркве има практичан значај за духовни живот хришћана. Јер Вазнесење Господње има посебно значење као слика обожења сваког ко верује у Христа.
Свети Григорије Палама говорио је да Васкрсење Господње припада свим људима – сви ће васкрснути на дан Његовог Другог доласка, али ће се Богу узнети само они који су „разапели грех покајањем и животом по Јеванђељу“.
СПН је раније објаснио шта се догодило између Васкрсења и Вазнесења Господњег.
Pročitajte takođe
Свети Прокопије: како је сусрет с Христом преобратио гонитеља хришћана
Свети Прокопије био је римски војсковођа задужен за прогон хришћана. Исповедивши Христово име, постао је један од највећих мученика ране Цркве. Црква га слави 21. јула.
„Главу дајем, ал' свој народ не остављам“. Свети Сава Горњокарловачки
Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки је архијереј који ни у најтежим данима у НДХ није напустио своју епархију и поверени народ.
Свети Сисоје Велики, подвижник смирења и снажне вере
Свети преподобни Сисоје Велики, један од највећих египатских подвижника, остао је упамћен по смирењу, молитви, чудима и поукама о покајању, вери и духовној истрајности.
Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових
Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.
Сабор Светих апостола, празник Христових ученика и проповедника Јеванђеља
Сабор Светих апостола посвећен је дванаесторици најближих ученика Господа који су после Васкрсења и Вазнесења ширили Јеванђеље и оснивали прве хришћанске заједнице.
Свети Пајсије Светогорац: духовник који је молитвом мењао људска срца
Православна Црква 12. јула молитвено прославља и преподобног Пајсија Светогорца, једног од највољенијих светитеља савременог доба.