Песма о отетом завичају: „Метохијо, моја авлијо“
Скриншот из оригиналног Јутјуб видеа
Инспирисани данашњим празником и важношћу Св. пророка Јеремије у Гораждевцу, једном од малобројних српских села на Метохији – представљамо вам песму српског глумца из јужне српске покрајине, Милана Васића.
Милан је рекао да је песма настала у жељи да се и Метохија спомене у некој песми више – јер је источни део Космета – Косово, знатно присутнији у песмама и поезији.
У видеу се појављују његови родитељи, а видео је сниман на оригиналним локацијама, Милан и Мирка Васиљевић (глумица) који у видеу глуме његове родитеље у младости – носе изворне ношње с Метохије.
У песми се спомиње и Велика Хоча, једно од места које нас и само подсећа на грозд с винове лозе, кад се узме у обзир број величанствених средњевековних српских светиња у њој.
Песма нас води у дане младости приповедача – који се с љубављу сећа све лепоте, људи, светиња и живота у родном крају и чезне.
Метохија је и један од давнашњих виноградарских региона. Вина су тамо производили манастири – о чему сведочи и име Метохије (манастирског имања). Вина из овог краја позната су по свету као непоновљива и изузетно квалитетна – онима који су имали среће да их пробају.
Нажалост, више од двадесет година прошло је откад смо ми у Београду имали прилику да окусимо, рецимо, призренски гаме, који је најлепше црвено вино које смо икад пробали. Наши пријатељи из Западне Европе (где се може доћи и до најбољих и најпознатијих вина) које смо почастили тим вином, одвозили су га пуним пртљажницима својим кућама, док га је било.
Из Метохије се и данас шири мирис грожђа и тамјана!
МЕТОХИЈО, МОЈА АВЛИЈО
Гледао сам Чарну Гору, све врхове Проклетија,
Као круна цар-Душана сија моја Метохија.
Метохијо, моја авлијо, цветна башто давних дана
По теби се вазда шири мирис грожђа и тамјана.
Кад у царске винограде беру гројзе моме младе,
И к’о река вино крене – тад навиру успомене.
Метохијо, моја авлијо, цветна башто давних дана,
По теби се вазда шири мирис грожђа и тамјана.
Завичајне снове снивам док у срцу тугу скривам
А жељна ми душа хоће до Велике моје Хоче.
Метохијо, моја авлијо, цветна башто давних дана
По теби се вазда шири мирис грожђа и тамјана!
Pročitajte takođe
Упознавање са српским наслеђем у Санкт Петербургу
Неке ситуације у животу се једноставно десе и поклопе како никада нисмо могли ни да замислимо нити да се надамо. Једно је сигурно у животу случајности не постоје.
Пећка кандила
Песма „Пећка кандила“ Жељка С. Самарџића Панонца својеврстан је споменик спеван у данашње време, који је још једна изванредна сублимација народних нада и вере која нас је држала кроз векове.
"Песма Светом кнезу Лазару" владике Николаја Велимировића
Представљамо вам још једну изванредно дубоку песму за коју је стихове написао свети владика Николај Велимировић – то је „Песма светом кнезу Лазару“.
Песма о Видовдану
Представљамо вам „Песму о Видовдану“ песника, богослова и свештеника с Косова и Метохије, Милутина Попадића.
Ниш – град римског Императора и Хришћанског свеца
Константин Велики био је римски цар познат по томе што је донео две судбоносне одлуке које су промениле ток европске историје.
Српска труба - символ тријумфа над страдањима
И ова прича је, као и сва наша историја, нераскидиво везана с ратним вихорима и рађањем из пепела, сваки пут изнова, од спаљене земље.