Васкршње традиције с Метохије: Шта је то „страшник“?

Оливера Радић шара васкршња јаја. Фото: Радио Гораждевац

Управо тог дана домаћице од раног јутра почињу са фарбањем васкршњих јаја, поштујући обичаје које су наследиле од својих мајки и бака.

Централно место у том обичају заузима „страшник“ – прво јаје које се шара и боји, а које има заштитничку улогу у дому током целе године.

Оливера Радић, мештанка Ораховца, за радио Гораждевац поделила је своје искуство и значај тог обичаја.

„Страшник се припрема у средини поста, тада се шара крстом и чува до наредне године. То је прво јаје које се боји на Велики четвртак, пре сунчевог изласка, и њиме се крсте укућани како би били здрави“, објашњава Оливера.

Посебна пажња се посвећује начину на који се јаја украшавају. У овом крају је уобичајено да се користи восак и шараљајка – традиционално средство за шарање. Након што се украси страшник, приступа се бојењу осталих јаја, искључиво у црвеној боји, која симболизује Христову жртву.

„Црвена боја нас подсећа на Христову крв проливену за нас. Ја сам овај обичај наследила од своје мајке, као што су многе жене овде. Фарбање јаја је увек у складу са црквеним службама током Страсне седмице“, истиче она.

На Велики петак, домаћице одаберу неколико најлепше украшених јаја и носе их у цркву, где их остављају поред Плаштанице или пред икону. „Та јаја се освећују на Васкршњој литургији и деле верницима. Њима се потом куца и честиита Васкрс, а многи се тиме и омрсе након поста“, додаје Оливера.

Док се све припреме за празник завршавају до петка, тог дана се у кући ништа не ради. За Оливеру и њену породицу, Велики петак је посебан – проводе га у манастиру Светих Архангела код Призрена.

„У манастиру, уз молитву и службу, помажем у фарбању јаја природном методом – у љускама од црног лука. То је нешто сасвим другачије од онога што радим код куће, где бојим јаја куповним бојама. Али веома је лепо и смирено“, прича она.

Након Великог петка следи Велика субота, дан када се завршавају последње припреме пред Васкрс – најрадоснији празник за све православне вернике.

„С радошћу дочекујемо Васкрс. То је тренутак за сабрање, за љубав и веру. Тада поздрављамо једни друге са 'Христос васкрсе!' и одговарамо 'Ваистину васкрсе!'“, закључује Оливера.

Традиција у овим крајевима није само форма – она живи кроз људе, њихове обичаје и веру коју вековима преносе с генерације на генерацију.

Pročitajte takođe

Поука против псовке старца Саве Псково-печерског: Речи које скрнаве душу

Овај духовни текст поручује да човек који псује сам себе изопштава из заједнице верујућих и подвргава себе проклетству.

Синиша Бувач: Праг толеранције код хомосапијенса у 21. веку

Свештеник, Синиша Бувач, написао је за српски СПН ауторски текст о толеранцији у 21. веку. Текст говори о томе са каквим се пеоблемима сусрећу православни хришћани у данашње време.

Празник Полагања појаса Пресвете Богородице: Симбол исцељења и обнове

Празник Полагања појаса је подсетник на чудесну милост Божију која се кроз Богородицу излива на верни народ – како у телесним, тако и у духовним немоћима.

„Под сунцем има довољно места за све људе“: 111 година од рођења патријарха Павла

Тешко је мало говорити о нашем вољеном оцу патријарху Павлу, а немогуће је рећи довољно.

Саборност као пут, породица у срцу православног живота: Великогоспојински породични сабор у Милићима

Мото свих сабора је „Да се сложимо, обожимо и умножимо“, речи св. Николаја Жичког. Овај пут, разговарали смо с мештанком Вером Милановић о историји манифестације, утисцима и значају оваквог окупљања у њеном месту.

Синиша Бувач: Православље као начин преображења личности

Свештеник Синиша Бувач написао је за српски СПН ауторски текст о свом раду са затвореницима. Отац Синиша кроз предавања и уз помоћ православља допире до затвореника и води их на пут преображаја и покајања.