Васкршње традиције с Метохије: Шта је то „страшник“?
Оливера Радић шара васкршња јаја. Фото: Радио Гораждевац
Управо тог дана домаћице од раног јутра почињу са фарбањем васкршњих јаја, поштујући обичаје које су наследиле од својих мајки и бака.
Централно место у том обичају заузима „страшник“ – прво јаје које се шара и боји, а које има заштитничку улогу у дому током целе године.
Оливера Радић, мештанка Ораховца, за радио Гораждевац поделила је своје искуство и значај тог обичаја.
„Страшник се припрема у средини поста, тада се шара крстом и чува до наредне године. То је прво јаје које се боји на Велики четвртак, пре сунчевог изласка, и њиме се крсте укућани како би били здрави“, објашњава Оливера.
Посебна пажња се посвећује начину на који се јаја украшавају. У овом крају је уобичајено да се користи восак и шараљајка – традиционално средство за шарање. Након што се украси страшник, приступа се бојењу осталих јаја, искључиво у црвеној боји, која симболизује Христову жртву.
„Црвена боја нас подсећа на Христову крв проливену за нас. Ја сам овај обичај наследила од своје мајке, као што су многе жене овде. Фарбање јаја је увек у складу са црквеним службама током Страсне седмице“, истиче она.
На Велики петак, домаћице одаберу неколико најлепше украшених јаја и носе их у цркву, где их остављају поред Плаштанице или пред икону. „Та јаја се освећују на Васкршњој литургији и деле верницима. Њима се потом куца и честиита Васкрс, а многи се тиме и омрсе након поста“, додаје Оливера.
Док се све припреме за празник завршавају до петка, тог дана се у кући ништа не ради. За Оливеру и њену породицу, Велики петак је посебан – проводе га у манастиру Светих Архангела код Призрена.
„У манастиру, уз молитву и службу, помажем у фарбању јаја природном методом – у љускама од црног лука. То је нешто сасвим другачије од онога што радим код куће, где бојим јаја куповним бојама. Али веома је лепо и смирено“, прича она.
Након Великог петка следи Велика субота, дан када се завршавају последње припреме пред Васкрс – најрадоснији празник за све православне вернике.
„С радошћу дочекујемо Васкрс. То је тренутак за сабрање, за љубав и веру. Тада поздрављамо једни друге са 'Христос васкрсе!' и одговарамо 'Ваистину васкрсе!'“, закључује Оливера.
Традиција у овим крајевима није само форма – она живи кроз људе, њихове обичаје и веру коју вековима преносе с генерације на генерацију.
Pročitajte takođe
Свети Јован Владимир: Први српски светац чији крст хиљаду година окупља народ
Први канонизовани српски светац, кнез мученик, и данас живи у предању, иконама, моштима и нарочито — у народу који сваког Тројичиндана носи његов крст на врх планине Румије.
Људи који носе Часни крст у Спасовданској литији: ко је Ренато Грбић?
Ренато Грбић је по благослову патријарха носио Часни крст у Спасовданској литији 2025. Рекао је да му је то највећа част коју је примио у животу. Спасао је 33 утопљеника из Дунава.
Митрополит Кипарске Цркве страда ради Слова Божјег – митрополит Фотије
Смена Митрополита пафоског Тихика изазвала је бројне реакције верника у православном свету.
Животни пут једног свештеника под будним оком Митрополита Амфилохија
Српска редакција СПН-а поразговарала је са свештеником СПЦ Синишом Бувачем. Отац Синиша нам је приближио како је изгледао његов пут од миријанина до свештеника.
Данас је Спасовдан – Православна Црква слави Вазнесење Господње
Православни хришћани широм света славе Вазнесење Господа нашег Исуса Христа на небо – један од главних догађаја описаних у Јеванђељу.
Шта се догађало између Васкрса и Вазнесења Господњег?
Зашто се Христос није одмах по Васкрсењу узнео на небо, него је направио четрдесетодневну паузу? Где је боравио за то време, чему је учио, о чему је разговарао са апостолима?