Васкршње традиције с Метохије: Шта је то „страшник“?

Оливера Радић шара васкршња јаја. Фото: Радио Гораждевац

Управо тог дана домаћице од раног јутра почињу са фарбањем васкршњих јаја, поштујући обичаје које су наследиле од својих мајки и бака.

Централно место у том обичају заузима „страшник“ – прво јаје које се шара и боји, а које има заштитничку улогу у дому током целе године.

Оливера Радић, мештанка Ораховца, за радио Гораждевац поделила је своје искуство и значај тог обичаја.

„Страшник се припрема у средини поста, тада се шара крстом и чува до наредне године. То је прво јаје које се боји на Велики четвртак, пре сунчевог изласка, и њиме се крсте укућани како би били здрави“, објашњава Оливера.

Посебна пажња се посвећује начину на који се јаја украшавају. У овом крају је уобичајено да се користи восак и шараљајка – традиционално средство за шарање. Након што се украси страшник, приступа се бојењу осталих јаја, искључиво у црвеној боји, која симболизује Христову жртву.

„Црвена боја нас подсећа на Христову крв проливену за нас. Ја сам овај обичај наследила од своје мајке, као што су многе жене овде. Фарбање јаја је увек у складу са црквеним службама током Страсне седмице“, истиче она.

На Велики петак, домаћице одаберу неколико најлепше украшених јаја и носе их у цркву, где их остављају поред Плаштанице или пред икону. „Та јаја се освећују на Васкршњој литургији и деле верницима. Њима се потом куца и честиита Васкрс, а многи се тиме и омрсе након поста“, додаје Оливера.

Док се све припреме за празник завршавају до петка, тог дана се у кући ништа не ради. За Оливеру и њену породицу, Велики петак је посебан – проводе га у манастиру Светих Архангела код Призрена.

„У манастиру, уз молитву и службу, помажем у фарбању јаја природном методом – у љускама од црног лука. То је нешто сасвим другачије од онога што радим код куће, где бојим јаја куповним бојама. Али веома је лепо и смирено“, прича она.

Након Великог петка следи Велика субота, дан када се завршавају последње припреме пред Васкрс – најрадоснији празник за све православне вернике.

„С радошћу дочекујемо Васкрс. То је тренутак за сабрање, за љубав и веру. Тада поздрављамо једни друге са 'Христос васкрсе!' и одговарамо 'Ваистину васкрсе!'“, закључује Оливера.

Традиција у овим крајевима није само форма – она живи кроз људе, њихове обичаје и веру коју вековима преносе с генерације на генерацију.

Pročitajte takođe

Свети мученик Никифор: Прича о (не)мирењу и (не)праштању

У Антиохији пријатељство двојице мушкараца покварила је злоба. Један је сачувао главу на раменима, а изгубио живот вечни, а други је примио венац.

Беле покладе – дан праштања на прагу Великог поста

Беле покладе нису само обичај нити последњи дан белог мрса, већ духовни праг. С тог прага бирамо да ли ћемо у пост ући формално или с одлуком да се истински изменимо.

Од јеромонаха до митрополита – 35 година духовног пута владике Јоаникија

На 17. фебруар 2026. навршило се 35 година свештеничке службе Митрополита црногорско-приморског, једног од најистакнутијих архијереја савремене Цркве.

Петогодишњица устоличења Патријарха српског Порфирија: Многаја љета!

На 18. фебруар 2026. навршава се пет година од избора поглавара Српске Цркве, када је Сабор у Београду поверио трон Светог Саве Патријарху Порфирију.

Црква обележила месопусне задушнице

Задушнице су дан за молитвено помињање преминулих: на заупокојеним Литургијама и парастосима, дељењем милостиње и обиласком гробова.

Свети Трифун, светлоказ хришћана од првих векова хришћанства

Православна Црква 14. фебруара/1. фебруара слави светог великомученика Трифуна који је из руке Господње још на земљи примио венац мучеништва.