Васкршње традиције с Метохије: Шта је то „страшник“?
Оливера Радић шара васкршња јаја. Фото: Радио Гораждевац
Управо тог дана домаћице од раног јутра почињу са фарбањем васкршњих јаја, поштујући обичаје које су наследиле од својих мајки и бака.
Централно место у том обичају заузима „страшник“ – прво јаје које се шара и боји, а које има заштитничку улогу у дому током целе године.
Оливера Радић, мештанка Ораховца, за радио Гораждевац поделила је своје искуство и значај тог обичаја.
„Страшник се припрема у средини поста, тада се шара крстом и чува до наредне године. То је прво јаје које се боји на Велики четвртак, пре сунчевог изласка, и њиме се крсте укућани како би били здрави“, објашњава Оливера.
Посебна пажња се посвећује начину на који се јаја украшавају. У овом крају је уобичајено да се користи восак и шараљајка – традиционално средство за шарање. Након што се украси страшник, приступа се бојењу осталих јаја, искључиво у црвеној боји, која симболизује Христову жртву.
„Црвена боја нас подсећа на Христову крв проливену за нас. Ја сам овај обичај наследила од своје мајке, као што су многе жене овде. Фарбање јаја је увек у складу са црквеним службама током Страсне седмице“, истиче она.
На Велики петак, домаћице одаберу неколико најлепше украшених јаја и носе их у цркву, где их остављају поред Плаштанице или пред икону. „Та јаја се освећују на Васкршњој литургији и деле верницима. Њима се потом куца и честиита Васкрс, а многи се тиме и омрсе након поста“, додаје Оливера.
Док се све припреме за празник завршавају до петка, тог дана се у кући ништа не ради. За Оливеру и њену породицу, Велики петак је посебан – проводе га у манастиру Светих Архангела код Призрена.
„У манастиру, уз молитву и службу, помажем у фарбању јаја природном методом – у љускама од црног лука. То је нешто сасвим другачије од онога што радим код куће, где бојим јаја куповним бојама. Али веома је лепо и смирено“, прича она.
Након Великог петка следи Велика субота, дан када се завршавају последње припреме пред Васкрс – најрадоснији празник за све православне вернике.
„С радошћу дочекујемо Васкрс. То је тренутак за сабрање, за љубав и веру. Тада поздрављамо једни друге са 'Христос васкрсе!' и одговарамо 'Ваистину васкрсе!'“, закључује Оливера.
Традиција у овим крајевима није само форма – она живи кроз људе, њихове обичаје и веру коју вековима преносе с генерације на генерацију.
Pročitajte takođe
Између крста и наде: пут страдања који води у Васкрсење
Црква на Велики петак молитвено обележава спомен на Страдање Господа Исуса Христа, подсећајући вернике на жртву, тишину и наду која се рађа из Крста.
Вече кад је Бог клекао пред човеком, а љубав постала служење и завет
У тишини вечери, у Јерусалиму, за трпезом сабрани ученици још увек не слуте да присуствују догађају који ће променити историју.
Тајна која траје: зашто је Велики четвртак срце хришћанске вере
На Велики четвртак, Црква се сећа догађаја који представљају богословску основу хришћанског разумевања заједнице, љубави и спасења.
Страсна Седмица. На шта треба обратити пажњу?
Српски СПН својим читаоцима доноси екслузиван материјал посвећен највећем хришћанском празнику–Васкрсу.
Сабор Архангела Гаврила: зашто Црква слави благовесника спасења
Црква дан након Благовести празнује Сабор арханђела Гаврила, небеског весника који је Пресветој Богородици донео вест о оваплоћењу Сина Божјег и спасењу света.
Велика среда: два пута душе – између покајања и издаје
Велика среда доноси једну од најдубљих јеванђељских порука: између искреног покајања и издаје, човек свакодневно бира свој духовни пут.