Пропагандистичка екскурзија: саветник Трампа и фатаморгана слободе вере у Украјини

Духовни саветник Трампа могао је постати предмет манипулације у Украјини. Фото. СПН

Амерички аутор СПН Бен Диксон анализира посету Украјини пастора Марка Бернса, кога главни рабин Украјине Моше Азман назива „личним духовним саветником“ Доналда Трампа.

Пастор Марк Бернс тврди да му је испран мозак пре организоване турнеје по Украјини. Бернс се раније противио наставку финансирања Украјине, сматрајући да је то супротно програму „Америка на првом месту”. Данас каже да се после онога што је видео на лицу места предомислио. У стварности, украјинске власти су му показале искривљену слику.

По доласку у Украјину, Бернса је дочекала група верских вођа који су се унапред организовали и приредили му, како је потпредседник Џеј Ди Венс назвао, "пропагандистичку турнеју". Запажа се да су из те групе одсуствовали архијереји Украјинске Православне Цркве (УПЦ), највеће верске организације у земљи. Зашто их није било? Одговор је једноставан: нису позвани.

Њихово присуство било би незгодно за украјинске власти, које су настојале да заведу Трамповог духовног саветника, наводећи га да поверује да Украјина поштује верску слободу и слободу савести.

Али у Украјини нема верске слободе.

Највећа верска организација у земљи је систематски прогоњена неколико година. Хиљаде цркава УПЦ отели су милитанти, од којих су многи чланови, па чак и свештенство истих верских организација које су господина Бернса водиле на екскурзију. Једна од таквих организација је такозвана Православна Црква Украјине (ПЦУ), паралелна црква коју је Цариград створио 2018. уједињавањем разних неканонских свештенослужитеља, који су претходно били или рашчињени или екскомуницирани због озбиљних црквених прекршаја.

Сваки од верских вођа присутних на посебно организованој турнеји за Бернса по Украјини, у потпуности је подржао Предлог закона 8371, познатијег као закон о забрани УПЦ. Од доношења закона, услови за вернике у Украјини су се само погоршали, а непријатељи Цркве постали смелији. Најстрожи делови закона требало би да ступе на снагу у мају 2025. и забраниће постојање канонске, хиљаду година старе Украјинске Православне Цркве.

Зар је то верска слобода?

Активисти ПЦУ прекинули су богослужење на Лазареву суботу које су одржавали парохијани УПЦ у Корсуњ-Шевченковском. ПЦУ је већ отела цркву те парохије, приморавајући их да више од годину дана одржавају богослужења на отвореном, по киши или по сунцу. Током богослужења, активисти ПЦУ су пришли олтару, запалили цигарету и угасили свеће.

Пре само недељу дана, милитанти су извршили ноћни препад на цркву Светог Николе УПЦ-МП у Верхним Становцима под вођством Романа Гришчука, свештеника ПЦУ, коју подржава држава. Када је та рација пропала, вратили су се уз подршку полиције и на Лазареву суботу преотели парохију...

Та иста црква је, наравно, била представљена у пратњи пастора Бернса. Рекли су му да нема верског прогона, док њихови агенти планирају нападе на храмове.

Зар је то верска слобода?

Шта је са слободом штампе, основним принципом америчког друштва које су наши преци описали као неотуђиво, Богом дано право?

Нажалост, у Украјини нема слободе штампе.

Новинари се редовно затварају због објављивања истине о верском прогону. И сам бих радо отишао у Украјину да се помолим за мир са својом браћом и сестрама и понудим бар мало утехе за њихов огроман и несхватљив губитак. Али вероватно бих завршио као Гонзало Лира када бих отишао у Украјину, макар само на ходочашће на света места која сањам да видим за живота.

За оне који су заборавили – пошто су наши медији били саучесници у заташкавању његове смрти – Гонзало Лира је био романописац, филмски редитељ, новинар и интернет блогер. Ухапшен је у Украјини због „ширења руске пропаганде“. После вишемесечног медицинског занемаривања у затвору, преминуо је у украјинском затвору у Харкову. Украјинске власти нису дале никакво објашњење.

Зар је то оно што називамо „слободом штампе“?

Говорећи о слободној штампи, наш веб-сајт је забрањен у Украјини на захтев СБУ. Наравно, понекад извештавамо о догађајима у Украјини – вођени својом савешћу да то чинимо, али наша мисија је да осветлимо живот Цркве у Америци. Ипак, украјинска влада је постала толико непријатељска према слободној штампи да је својим грађанима ускратила приступ чак и америчком верском извештавању.

Нажалост, то је само врх леденог брега. Нека виде они који имају очи!

Пастор Бернс сматра да је отишао у Украјину и да је прогледао. У стварности, отишао је у Украјину и сада делује широм затворених очију. Упркос помињању „Светог Духа“, био је заслепљен стандардним пропагандистичким обиласком – ништа другачије од корпоративне посете некој нашминканој фабрици са срећним запосленима за потенцијалне инвеститоре.

Дозволите да објасним: све ово није писано да би се оправдале руске акције у Украјини – ни на који начин. Видели смо видео снимке бомбардованих цркава (о којима је СПН стално извештавао) и руских војника како убијају затворенике. Све те ствари су се догађале, а ми их нећемо умањивати – не дај Боже! Али то не значи да је Украјина невина.

А ево и незгодне истине за оне који стално упиру прстом у Русију: ми (Американци – прим. аут.) не финансирамо руске војне напоре. Ми немамо контролу над деловањем Русије. Али ми имамо контролу над Украјином, земљом коју смо подржавали током рата дуги низ година.

Желим да Украјина буде упориште верских слобода. Желим да то буде рај за слободну штампу. Али није тако. И пошто то треба јасно да се каже, ја сам присталица Трампа. И био сам, откако је 2016. сишао покретним степеницама, а моја мајка и ја смо се годинама надали да ће се кандидовати. Желим да буде успешан. И желим да га његови духовни саветници добро саветују.

Ако пастор Бернс заиста жели да зна истину, ако жели да служи својој земљи и свом председнику, мора се састати с верницима Украјинске Православне Цркве под руководством Митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија. Мора разговарати с побожним младим ратницима вере попут Татјане Царук. Треба да затражи састанак са затвореним новинарима који су извештавали о прогону Цркве.

Тек тада ће видети стварност.

Pročitajte takođe