Благовести – јеванђељска песма Пресвете Богородице
Благовести, фреска из манастира Дечани, прва половина 14. века. Фото: decani.org
Православна Црква прославља Благовести Пресвете Богородице 7. априла (25. марта по јулијанском календару) и то је један од Богородичиних празника, који је међу 12 главних празника црквеног календара.
Данашњи дан посвећен је сећању на то како се арханђео Гаврило јавио Девици Марији и саопштио јој радосне вести.
У Јеванђељу по Луки сазнајемо да је Арханђела Гаврила Бог послао у Назарет Богородици с речима: „Радуј се благодатна! Господ је с Тобом, благословена си ти међу женама“.
Она се уплашила и није разумела поздрав у почетку.
Арханђео је наставио: „Не бој се, Мариј, јер си нашла благодат у Бога! И ево, зачећеш и родићеш Сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики и назваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо Давида, оца Његова; И цароваће над домом Јаковљевим довека, и Његовом Царству неће бити краја.“
Марија је упитала анђела: „Како ће то бити када ја не знам за мужа?“ На то је Арханђео Гаврило одговорио: „Дух Свети сићи ће на Тебе, и сила Вишњега осениће Те; зато и оно што ће се родити биже свето и назваће се Син Божји.“
Да би потврдио своје речи, анђео је обавестио Марију да је њена рођака Јелисавета, која је већ била у годинама и нероткиња, зачела сина.
Тада Марија понизно одговори: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој!“ После тих речи арханђео Гаврило је отишао.
Свети владика Николај Велимировић писао је о Благовестима, да Пресвета Дева Марија није писала ништа што би се могло назвати Јеванђељем, нити да је неко други бележио њене речи и објавио их. Све што је остало од њених речи сачувано је у Лукином Јеванђељу.
То је њена песма захвалности Господу, својеврсно „мало Јеванђеље“ – „Велича душа моја Господа“. По својој лепоти лако се може поредити с најлепшим псалмима Давида Псалмопојца, и пева се на сваком јутарњем богослужењу, говори нам владика Николај.
Он нам каже и да је сигурно Мати Божја изговорила још много прекрасних речи током свог живота, али да је Божја Промисао да то остане скривено од нас. Јер Богородичино Јеванђеље није у њеним речима, већ у њеном животу. Цео њен живот је Јеванђеље, једна огромна радосна вест целом људском роду, јер Јеванђеље је заувек Радосна Вест, поучавао нас је владика о овом великом, лепом и радосном празнику.
Pročitajte takođe
Козма и Дамјан у предању као исцелитељи и заштитници болесних
Зимски Врачи – 14. новембар, празник су Светих Козме и Дамјана, лекара који се вековима памте по служби Богу и људима, милосрђу и чудесним исцељењима.
Свети Немањићи: Драгутин, Милутин и мајка им Јелена Српска
Православна Црква 12. новембра/30. октобра слави свете српске краљеве Драгутина и Милутина и њихову мајку, краљицу Јелену Српску.
У Храму Светог Марка одјекнуле песме вере братских народа
У препуној цркви Светог Марка у Београду одржано је културно вече које је песмом и молитвом повезало српски и грчки народ.
Како су сјали Христови светитељи Аврамије Затворник и Анастасија Римљанка
Свети Аврамије Затворник и Преподобномученица Анастасија Римљанка обележавају данашњи дан, 11. новембар, у календару Српске Православне Цркве.
Свети Арсеније Сремац: од Срема, Пећи и Ждребаоника до Пекинга и Манџурије
Православна Црква 10. новембра/28. октобра слави Светог Арсенија Сремца, патријарха српског, чије сећање и данас живи међу православнима широм света.
Мироточиви заштитник Солуна: војник царев, али слуга Христов
Свети великомученик Димитрије Солунски, заштитник града Солуна и победник над злом, пример је хришћанске храбрости, љубави и непоколебиве вере у Христа.