„Песма Богородици“ владике Фотија на три језика у иностранству
Марија Коман пева "Песму Богородици". Фото: скриншот видеа са ЈТ
Након украјинског хора младих, који је певао песму „Права вера“ на српском језику, „Песму Богородици“ снимила је чувена појкиња псалама, џеза и попа, Марија Коман из Румуније.
Веома упечатљив видео „Песме Богородици“ на њеном Јутјуб каналу је извођење песме на три језика: српском, румунском и грчком. У извођењу су учествовали и хорови „Кинонија“ и „Агалијасис“ из Букурешта.
Оригинална верзија „Песме Богородици“ на платформи Јутјуб специјализованој за музику, по слушаности је превазишла прву химну владике Фотија „Од огњених језика рођена“, која је донедавно била најслушанија на свим платформама.
Оригиналну верзију „Песме Богородици“ извели су протођакони Лазар Илић и Немања Спасојевић, уз пратећи вокал Горана Бојића.
Pročitajte takođe
Краљево звоно и војничка молитва: најстарији војноболнички храм Европе који је преживео све
Под самим зидинама Петроварадинске тврђаве, унутар круга најстарије непрекидно активне војне болнице у Европи, стоји храм који на јединствен начин повезује духовност и медицину – православна црква Светог апостола Павла.
Посета гробници Романових
У суботу, 7. јуна 2025. године туриста из Београда посетио је Петропавловску тврђаву у Санкт Петербургу.
Светиње Санкт Петербурга очима једног Србина
Јуна 2025. године пријатељ српске редакције СПН-а боравио је у северној престоници Руске Федерације – Санкт Петербургу. Током свог боравка посетио је велики број светиња овог чаробног града.
Три живота – један завет: на вечној стражи на Зејтинлику
Ђорђе је недуго пред крај живота успео да добије српски пасош. Испунила му се и друга жеља: био је сахрањен на Зејтинлику, где је цео живот „'одио међ јунацима“, примао наше ходочаснике.
Упознавање са српским наслеђем у Санкт Петербургу
Неке ситуације у животу се једноставно десе и поклопе како никада нисмо могли ни да замислимо нити да се надамо. Једно је сигурно у животу случајности не постоје.
Пећка кандила
Песма „Пећка кандила“ Жељка С. Самарџића Панонца својеврстан је споменик спеван у данашње време, који је још једна изванредна сублимација народних нада и вере која нас је држала кроз векове.