"Победна песма" владике Николаја

Свети владика Николај Српски (Велимировић). Фото: Слободни извори

Обично се пева за време Ускршњих празника.

После ширења Победне песме по друштвеним мрежама, стихијски је освојила цео хришћански свет.

Довољно је погледати коментаре на било којој од верзија на Јутјубу да бисте видели дубоко дирнуте слушаоце који величају Бога и говоре о трепету који осећају слушајући ову химну.

Верзију коју овде дајемо извели су здружени хорови храма Св. Саве у Београду.

ПОБЕДНА ПЕСМА

Ево Господа с Војскама иде,
душмани наши нек се постиде!
Нек се постиде, нек се покају,
гле, Војске Неба како блистају!
Како блистају, како се оре,
слежу с’ пред њима високе горе.
Високе горе и горди цари,
гле, иде Господ да се зацари.
Серафим’ напред па Херувими,
сва земља гори, сав свет се дими!
Сав свет се дими, тешко се дише,
радост и ужас ко да опише?
Ко да опише чудо чудеса,
кад земљу грешну стегну Небеса?
Стегну Небеса својом близином,
тад земља плоду слична је гњилом!
Војске за Војском из Неба ничу,
Ангели трубе, праведни кличу!
Праведни кличу: Ево Господа!
Нека ишчезну земља и вода!
Земља и вода нашто нам’ више?
Гле, сад се збива што Писмо пише!
Што Писмо пише све се догађа,
ново се Небо и Земља рађа!
Ево Господа, устајте људи,
ево Га иде свету да суди!
Свету да суди, стадо да лучи,
од стопа свемир тутњи и хучи!
Тутњи и хучи земља и небо,
шта ће нам сада злато и сребро?
Злато и сребро нека почине,
а Ти нам блистај, Божији Сине!

Pročitajte takođe

Српски Леонида с насипа на Дунаву: наређење које је ушло у историју

Данас, век и деценију касније, његов глас и даље одјекује као подсетник да се слава народа мери тренуцима када се живот стави у службу части.

Јајинци: Дан и место сећања на 80.000 мученика из Другог светског рата

На 5. октобар одајемо пошту свим невиним жртвама ликвидираним по етничком, верском и политичком основу - свима стрељаним јер су се противили нацистима.

У Игришту обележена 113. годишњица „Гвозденог пука“

Од првог дана мобилизације, 3. октобра 1912, Гвоздени пук је прошао најтежа ратишта, а застава, најодликованија у српској војсци, никад није пала у руке непријатеља.

Ђурђевдански крст у Крагујевцу – символ хришћанског идентитета града

Крст на улазу у град подсетник је на православну традицију и историјску улогу града у формирању српске државе.

„Кајмакчалан“ осветљава храброст аустралијских добровољаца у Великом рату

Документарни филм „Кајмакчалан“ открива причу о аустралијским добровољцима који су служили са Србима на Солунском фронту у Првом светском рату.

Први у историји: Србин Радоје Љутовац 1915. оборио авион из топа

Данас, 30. септембра, навршава се 110 година од дотад у историји незабележеног херојског подвига српског артиљерца Радоја Љутовца.