Црква се данас сећа тројице великих светитеља: Света Три Јерарха
12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару) Црква прославља успомену на Света Три Јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Празник је установљен у 11. веку у Цариграду након што су се три светитеља у сну јавила Епископу евхаитском Јовану да прекину спорове међу верницима ко је од њих већи.
Свечана богослужења служе се у свим православним храмовима. Светитељи се поштују као покровитељи образовања и просветитељства, јер је сваки од њих дао непроцењив допринос развоју хришћанске теологије.
Василије Велики (329-379) је био Ерхиепископ Кесарије у Кападокији. Одлично образовање стекао је у Атини, где се спријатељио са Григоријем Богословом. Свети Василије је познат као аутор обреда Свете Литургије, многих богословских дела и утврђивања правила за монашки живот. Назван је браниоцем Православља због чврстог противљења аријанској јереси.
Григорије Богослов (329-389), Архиепископ цариградски, био је изузетан теолог и духовни писац. Написао је дубока богословска дела о Светој Тројици, због чега је добио надимак „Богослов“. Светитељ је познат и као талентован песник – аутор многих духовних песама.
Јован Златоусти (347-407) био је Архиепископ цариградски и прославио се као највећи проповедник хришћанства. За своју невероватну елоквенцију добио је надимак „Златоуст“. Светитељ је саставио чин Свете Литургије, која се најчешће обавља у православним храмовима, написао коментаре на многе књиге Светог писма и многе беседе.
У част празника, православне богословије и академије традиционално одржавају научне конференције и читања посвећена богословском наслеђу Света Три Јерарха. У црквама се одржавају празничне службе, а верници се обраћају свецима са молитвама за помоћ у учењу и просвећењу.
Сећање на ове велике учитеље Цркве посебно се поштује у православним образовним установама, где се сматрају небеским покровитељима свих наставника и ученика. Њихова богословска дела и данас се изучавају и чине основу православног богословског образовања.
Pročitajte takođe
Људи који носе Часни крст у Спасовданској литији: ко је Ренато Грбић?
Ренато Грбић је по благослову патријарха носио Часни крст у Спасовданској литији 2025. Рекао је да му је то највећа част коју је примио у животу. Спасао је 33 утопљеника из Дунава.
Митрополит Кипарске Цркве страда ради Слова Божјег – митрополит Фотије
Смена Митрополита пафоског Тихика изазвала је бројне реакције верника у православном свету.
Животни пут једног свештеника под будним оком Митрополита Амфилохија
Српска редакција СПН-а поразговарала је са свештеником СПЦ Синишом Бувачем. Отац Синиша нам је приближио како је изгледао његов пут од миријанина до свештеника.
Данас је Спасовдан – Православна Црква слави Вазнесење Господње
Православни хришћани широм света славе Вазнесење Господа нашег Исуса Христа на небо – један од главних догађаја описаних у Јеванђељу.
Шта се догађало између Васкрса и Вазнесења Господњег?
Зашто се Христос није одмах по Васкрсењу узнео на небо, него је направио четрдесетодневну паузу? Где је боравио за то време, чему је учио, о чему је разговарао са апостолима?
Црква прославља успомену на равноапостолне Кирила и Методија
Света равноапостолна браћа поставила су темеље словенског писма и културе у 9. веку.