Црква се данас сећа тројице великих светитеља: Света Три Јерарха
12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару) Црква прославља успомену на Света Три Јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Празник је установљен у 11. веку у Цариграду након што су се три светитеља у сну јавила Епископу евхаитском Јовану да прекину спорове међу верницима ко је од њих већи.
Свечана богослужења служе се у свим православним храмовима. Светитељи се поштују као покровитељи образовања и просветитељства, јер је сваки од њих дао непроцењив допринос развоју хришћанске теологије.
Василије Велики (329-379) је био Ерхиепископ Кесарије у Кападокији. Одлично образовање стекао је у Атини, где се спријатељио са Григоријем Богословом. Свети Василије је познат као аутор обреда Свете Литургије, многих богословских дела и утврђивања правила за монашки живот. Назван је браниоцем Православља због чврстог противљења аријанској јереси.
Григорије Богослов (329-389), Архиепископ цариградски, био је изузетан теолог и духовни писац. Написао је дубока богословска дела о Светој Тројици, због чега је добио надимак „Богослов“. Светитељ је познат и као талентован песник – аутор многих духовних песама.
Јован Златоусти (347-407) био је Архиепископ цариградски и прославио се као највећи проповедник хришћанства. За своју невероватну елоквенцију добио је надимак „Златоуст“. Светитељ је саставио чин Свете Литургије, која се најчешће обавља у православним храмовима, написао коментаре на многе књиге Светог писма и многе беседе.
У част празника, православне богословије и академије традиционално одржавају научне конференције и читања посвећена богословском наслеђу Света Три Јерарха. У црквама се одржавају празничне службе, а верници се обраћају свецима са молитвама за помоћ у учењу и просвећењу.
Сећање на ове велике учитеље Цркве посебно се поштује у православним образовним установама, где се сматрају небеским покровитељима свих наставника и ученика. Њихова богословска дела и данас се изучавају и чине основу православног богословског образовања.
Pročitajte takođe
Козма и Дамјан у предању као исцелитељи и заштитници болесних
Зимски Врачи – 14. новембар, празник су Светих Козме и Дамјана, лекара који се вековима памте по служби Богу и људима, милосрђу и чудесним исцељењима.
Свети Немањићи: Драгутин, Милутин и мајка им Јелена Српска
Православна Црква 12. новембра/30. октобра слави свете српске краљеве Драгутина и Милутина и њихову мајку, краљицу Јелену Српску.
У Храму Светог Марка одјекнуле песме вере братских народа
У препуној цркви Светог Марка у Београду одржано је културно вече које је песмом и молитвом повезало српски и грчки народ.
Како су сјали Христови светитељи Аврамије Затворник и Анастасија Римљанка
Свети Аврамије Затворник и Преподобномученица Анастасија Римљанка обележавају данашњи дан, 11. новембар, у календару Српске Православне Цркве.
Свети Арсеније Сремац: од Срема, Пећи и Ждребаоника до Пекинга и Манџурије
Православна Црква 10. новембра/28. октобра слави Светог Арсенија Сремца, патријарха српског, чије сећање и данас живи међу православнима широм света.
Мироточиви заштитник Солуна: војник царев, али слуга Христов
Свети великомученик Димитрије Солунски, заштитник града Солуна и победник над злом, пример је хришћанске храбрости, љубави и непоколебиве вере у Христа.