Црква се данас сећа тројице великих светитеља: Света Три Јерарха
12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару) Црква прославља успомену на Света Три Јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Празник је установљен у 11. веку у Цариграду након што су се три светитеља у сну јавила Епископу евхаитском Јовану да прекину спорове међу верницима ко је од њих већи.
Свечана богослужења служе се у свим православним храмовима. Светитељи се поштују као покровитељи образовања и просветитељства, јер је сваки од њих дао непроцењив допринос развоју хришћанске теологије.
Василије Велики (329-379) је био Ерхиепископ Кесарије у Кападокији. Одлично образовање стекао је у Атини, где се спријатељио са Григоријем Богословом. Свети Василије је познат као аутор обреда Свете Литургије, многих богословских дела и утврђивања правила за монашки живот. Назван је браниоцем Православља због чврстог противљења аријанској јереси.
Григорије Богослов (329-389), Архиепископ цариградски, био је изузетан теолог и духовни писац. Написао је дубока богословска дела о Светој Тројици, због чега је добио надимак „Богослов“. Светитељ је познат и као талентован песник – аутор многих духовних песама.
Јован Златоусти (347-407) био је Архиепископ цариградски и прославио се као највећи проповедник хришћанства. За своју невероватну елоквенцију добио је надимак „Златоуст“. Светитељ је саставио чин Свете Литургије, која се најчешће обавља у православним храмовима, написао коментаре на многе књиге Светог писма и многе беседе.
У част празника, православне богословије и академије традиционално одржавају научне конференције и читања посвећена богословском наслеђу Света Три Јерарха. У црквама се одржавају празничне службе, а верници се обраћају свецима са молитвама за помоћ у учењу и просвећењу.
Сећање на ове велике учитеље Цркве посебно се поштује у православним образовним установама, где се сматрају небеским покровитељима свих наставника и ученика. Њихова богословска дела и данас се изучавају и чине основу православног богословског образовања.
Pročitajte takođe
Црква на Духовске задушнице узноси молитве за све преминуле
Уочи празника Духова, Српска Православна Црква молитвено се сећа свих упокојених, уз позив верницима да обиђу гробове и помоле се за покој душа.
„Коначно сам осјетила да негдје припадам“ - Милица и њен пут ка Православљу
Девојка из Словеније, рођена у муслиманској породици, ексклузивно нам је испричала како је кроз Литургију, пријатељство, молитву и љубав Христову пронашла пут ка Православљу.
У најстаријем храму СПЦ у Канади чувају језик и корене
У цркви Светог Саве у Торонту, најстаријем храму СПЦ у Канади, окупљају се генерације Срба, док деца уче језик, веру и традицију.
Сусрети с Пресветом и њено чудо док птице плешу над храмом
Чекајући у реду који се отегао дужином целог Врачарског платоа гледам око себе – на браћу и сестре у Христу који чекају са мном. Схватам. Не сусрећем се само с Пресветом.
Реч наших суграђана: по чему је овај Спасовдан посебан?
Питали смо суграђане по чему је ова Спасовданска литија била посебна. Сви су рекли: по великом благослову - Часном појасу, који нас опет походи после више од шест векова.
Освајач светских олимпијских медаља предводи Спасовданску литију 2026.
Матурант Математичке гимназије Андреј Дробњаковић, освајач бројних светских медаља из природних наука, носиће Часни крст на Спасовданској литији у Београду.