Црква се данас сећа тројице великих светитеља: Света Три Јерарха

12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару) Црква прославља успомену на Света Три Јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Празник је установљен у 11. веку у Цариграду након што су се три светитеља у сну јавила Епископу евхаитском Јовану да прекину спорове међу верницима ко је од њих већи.

Свечана богослужења служе се у свим православним храмовима. Светитељи се поштују као покровитељи образовања и просветитељства, јер је сваки од њих дао непроцењив допринос развоју хришћанске теологије.

Василије Велики (329-379) је био Ерхиепископ Кесарије у Кападокији. Одлично образовање стекао је у Атини, где се спријатељио са Григоријем Богословом. Свети Василије је познат као аутор обреда Свете Литургије, многих богословских дела и утврђивања правила за монашки живот. Назван је браниоцем Православља због чврстог противљења аријанској јереси.

Григорије Богослов (329-389), Архиепископ цариградски, био је изузетан теолог и духовни писац. Написао је дубока богословска дела о Светој Тројици, због чега је добио надимак „Богослов“. Светитељ је познат и као талентован песник – аутор многих духовних песама.

Јован Златоусти (347-407) био је Архиепископ цариградски и прославио се као највећи проповедник хришћанства. За своју невероватну елоквенцију добио је надимак „Златоуст“. Светитељ је саставио чин Свете Литургије, која се најчешће обавља у православним храмовима, написао коментаре на многе књиге Светог писма и многе беседе.

У част празника, православне богословије и академије традиционално одржавају научне конференције и читања посвећена богословском наслеђу Света Три Јерарха. У црквама се одржавају празничне службе, а верници се обраћају свецима са молитвама за помоћ у учењу и просвећењу.

Сећање на ове велике учитеље Цркве посебно се поштује у православним образовним установама, где се сматрају небеским покровитељима свих наставника и ученика. Њихова богословска дела и данас се изучавају и чине основу православног богословског образовања.

Pročitajte takođe

Свети Прокопије: како је сусрет с Христом преобратио гонитеља хришћана

Свети Прокопије био је римски војсковођа задужен за прогон хришћана. Исповедивши Христово име, постао је један од највећих мученика ране Цркве. Црква га слави 21. јула.

„Главу дајем, ал' свој народ не остављам“. Свети Сава Горњокарловачки

Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки је архијереј који ни у најтежим данима у НДХ није напустио своју епархију и поверени народ.

Свети Сисоје Велики, подвижник смирења и снажне вере

Свети преподобни Сисоје Велики, један од највећих египатских подвижника, остао је упамћен по смирењу, молитви, чудима и поукама о покајању, вери и духовној истрајности.

Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових

Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.

Сабор Светих апостола, празник Христових ученика и проповедника Јеванђеља

Сабор Светих апостола посвећен је дванаесторици најближих ученика Господа који су после Васкрсења и Вазнесења ширили Јеванђеље и оснивали прве хришћанске заједнице.

Свети Пајсије Светогорац: духовник који је молитвом мењао људска срца

Православна Црква 12. јула молитвено прославља и преподобног Пајсија Светогорца, једног од највољенијих светитеља савременог доба.