Црква се данас сећа тројице великих светитеља: Света Три Јерарха

12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару) Црква прославља успомену на Света Три Јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Празник је установљен у 11. веку у Цариграду након што су се три светитеља у сну јавила Епископу евхаитском Јовану да прекину спорове међу верницима ко је од њих већи.

Свечана богослужења служе се у свим православним храмовима. Светитељи се поштују као покровитељи образовања и просветитељства, јер је сваки од њих дао непроцењив допринос развоју хришћанске теологије.

Василије Велики (329-379) је био Ерхиепископ Кесарије у Кападокији. Одлично образовање стекао је у Атини, где се спријатељио са Григоријем Богословом. Свети Василије је познат као аутор обреда Свете Литургије, многих богословских дела и утврђивања правила за монашки живот. Назван је браниоцем Православља због чврстог противљења аријанској јереси.

Григорије Богослов (329-389), Архиепископ цариградски, био је изузетан теолог и духовни писац. Написао је дубока богословска дела о Светој Тројици, због чега је добио надимак „Богослов“. Светитељ је познат и као талентован песник – аутор многих духовних песама.

Јован Златоусти (347-407) био је Архиепископ цариградски и прославио се као највећи проповедник хришћанства. За своју невероватну елоквенцију добио је надимак „Златоуст“. Светитељ је саставио чин Свете Литургије, која се најчешће обавља у православним храмовима, написао коментаре на многе књиге Светог писма и многе беседе.

У част празника, православне богословије и академије традиционално одржавају научне конференције и читања посвећена богословском наслеђу Света Три Јерарха. У црквама се одржавају празничне службе, а верници се обраћају свецима са молитвама за помоћ у учењу и просвећењу.

Сећање на ове велике учитеље Цркве посебно се поштује у православним образовним установама, где се сматрају небеским покровитељима свих наставника и ученика. Њихова богословска дела и данас се изучавају и чине основу православног богословског образовања.

Pročitajte takođe

Поука против псовке старца Саве Псково-печерског: Речи које скрнаве душу

Овај духовни текст поручује да човек који псује сам себе изопштава из заједнице верујућих и подвргава себе проклетству.

Синиша Бувач: Праг толеранције код хомосапијенса у 21. веку

Свештеник, Синиша Бувач, написао је за српски СПН ауторски текст о толеранцији у 21. веку. Текст говори о томе са каквим се пеоблемима сусрећу православни хришћани у данашње време.

Празник Полагања појаса Пресвете Богородице: Симбол исцељења и обнове

Празник Полагања појаса је подсетник на чудесну милост Божију која се кроз Богородицу излива на верни народ – како у телесним, тако и у духовним немоћима.

„Под сунцем има довољно места за све људе“: 111 година од рођења патријарха Павла

Тешко је мало говорити о нашем вољеном оцу патријарху Павлу, а немогуће је рећи довољно.

Саборност као пут, породица у срцу православног живота: Великогоспојински породични сабор у Милићима

Мото свих сабора је „Да се сложимо, обожимо и умножимо“, речи св. Николаја Жичког. Овај пут, разговарали смо с мештанком Вером Милановић о историји манифестације, утисцима и значају оваквог окупљања у њеном месту.

Синиша Бувач: Православље као начин преображења личности

Свештеник Синиша Бувач написао је за српски СПН ауторски текст о свом раду са затвореницима. Отац Синиша кроз предавања и уз помоћ православља допире до затвореника и води их на пут преображаја и покајања.