Патријарх Порфирије позвао вернике да се врате духовној дубини
Беседа после освећења храма Светих четрдесет мученика у Дражњу
У беседи након освећења храма Светих четрдесет мученика севастијских у Дражњу, патријарх Порфирије осврнуо се на одломак из Јеванђеља по Луки о Христовом сусрету с рибарима који су читаве ноћи ловили, али нису ништа уловили, преноси сајт СПЦ. Христос је апостолу Петру и осталим рибарима рекао да поново изађу на дубину и баце мреже.
Иако је Петар имао искуство да је претходне ноћи сав труд био узалудан, прихватио је Христову реч и послушао је. Мреже су затим биле пуне рибе.
Патријарх је у овом догађају указао на разлику између ослањања искључиво на сопствено искуство и спремности да се човек повери Богу.
Људско знање, снага и вештина су потребни, али, како је нагласио, човек не може све заснивати само на себи. „Прву и последњу реч има Бог“, поручио је патријарх, наглашавајући значај молитве, смирења и свести да коначни исход не зависи увек од човекових способности.
Према његовим речима, човек који мисли да све може сам и да све зависи од њега удаљава се од Божјег благослова. Насупрот томе, свест о сопственој немоћи и поверење у Бога отварају простор за веру и наду.
Патријарх Порфирије је зато позвао вернике да, попут Петра, „оду у дубину“ и да не остану на површини живота испуњеног само свакодневним бригама. Та дубина, како је објаснио, подразумева загледаност у сопствено срце и душу и препознавање потребе за Божјом љубављу. Он је упозорио да гордост, егоизам, мржња, завист и грех могу човека удаљити од те љубави, иако је Божја благодат, како је рекао, непрестано присутна.
Говорећи о Светим четрдесет мученика севастијских, којима је храм у Дражњу посвећен, патријарх је посебно истакао да вера не значи живот без проблема и искушења. Њена снага се, како је навео, показује управо у томе да човек у тешкоћама не одустане од Христа. Зато је вернике позвао да све што чине започињу молитвом, али и да после сваког посла, мисли и дела захвале Богу.
О значају поверења у Бога патријарх Порфирије говорио је и у беседи „Оно што је људима немогуће, Богу је могуће“.
