Српски патријарх испричао зашто је дао аутокефалију Македонској Цркви
Предстојатељ Српске Цркве је нагласио да је за Цркву важно спасење конкретне личности, а не територијални интереси.
Патријарх српски је у интервјуу порталу bogoslov.ru пренео своје духовно искуство превазилажења дугогодишњег македонског црквеног раскола и објаснио разлоге који су Српску Православну Цркву навели да призна аутокефалност православне Цркве у Северној Македонији.
Предстојатељ Српске Цркве је истакао да донета одлука није заснована на људској логици с њеним прорачунима и интересима, већ на жељи да се залечи раскол и бризи за спас верника.
„За нас су у овом конкретном случају били важни Црква и црквени етос, а не светски интереси“, истакао је Патријарх.
Он је признао да је та одлука изазвала критике у самој Српској Цркви: „Многи то не могу да разумеју, а неко из наше Цркве каже: ’Направили сте компромис, издали сте интересе Српске Цркве, српског народа, распродали сте српске земље.’“
У одговору на ту критику, Патријарх је навео историјски аргумент: „Територије на просторима данашње Северне Македоније припадале су јурисдикцији наше Цркве само од 1920. до 1965-67. У свим другим историјским периодима, чак од времена Светог Саве, те епархије нису припадале Српској Православној Цркви."
"Али ни то није од суштинске важности за Цркву. За Цркву је битно да се стара о спасењу конкретног човека, конкретног народа. А Црква има сваку могућност, право и дужност, размишљајући о спасењу сваког човека, да доноси одлуке које служе том спасењу", нагласио је поглавар Српске Цркве.
Посебно је истакао да је одлуку донео сабор, једногласном одлуком свих епископа: "Ниједна одлука међу нама није одлука једног, па макар он био и патријарх. Наша Црква функционише по принципу саборности, где је први онај први међу једнакима."
„Сви саборни оци мислили су молитвено, искључиво и само о спасењу народа који живи на територији Северне Македоније и донели одлуку која је најспасоноснија, најбоља за њих и за све нас“, додао је Првојерарх.
Раније је Савез православних новинара писао да је патријарх Порфирије, на заједничкој литургији са архиепископом македонским Стефаном, исцељење раскола назвао чудом Божијим.
