Од стражара на Голготи до светитеља: Свети Лонгин Сотник

Свети мученик Лонгин Сотник. Фото: СПН

Српска Православна Црква 29. октобра по новом календару прославља спомен на Светог мученика Лонгина Сотника, римског војног старешину чији је животни пут јединствено обележен најважнијим догађајима новозаветне историје. Живећи у првом веку нове ере, у време када се Јудеја налазила под суровом римском окупацијом, Лонгин је обављао високу војну дужност сотника (центуриона) у Јерусалиму. Будући да је био човек од поверења римских власти и јеврејског Синедриона, његов батаљон био је задужен за обезбеђивање и непосредно извршење смртних казни, због чега је судбина хтела да управо он и његови војници буду стражари током Распећа на Голготи, када је Господ Исус Христос распет на крст ради спасења читавог људског рода.

Историјски и политички оквир овог светог житија везан је за владавину римског цара Тиберија и управу прокуратора Понтија Пилата у Јудеји, док је у верском погледу то било време када је првосвештеничка аристократија у Јерусалиму покушавала да свим силама угуши ширење хришћанске вере. Када је Спаситељ био разапет, римски војници предвођени Лонгином стајали су подно крста, пажљиво пратећи сваки тренутак тог чудесног догађаја. Међутим, оно што се тада одиграло дубоко је потресло римског старешину. Земљотрес који је уследио, тама која је прекрила сунце у подне, као и несаломива Господња кротост у тренуцима најтежих физичких мука, оставили су неизбрисив траг у Лонгиновој души. Видевши све те чудесне знаке и начин на који је Христос предао Дух Оцу, Лонгин је јавно изговорио историјске речи које су га сврстале међу прве исповеднике: „Заиста, овај Човек је био Син Божији!“

Поред самог Распећа, Свети Лонгин је био постављен и за стражара пред новоископаним гробом у који је било положено пресвето тело Господње. Када се догодило славно Васкрсење Христово, Лонгин је својим очима видео анђела који је одвалио камен са врата гробa и чуо благе вести о победи живота над смрћу. Заједно са својим војницима који су били на стражи, Лонгин је одбио да подмити првосвештенике и лаже да су ученици украли тело, већ је искрено и отворено посведочио истину о Васкрсењу. Овај храбри чин разјарио је јеврејске старешине, који су одмах почели да га прогоне, због чега је Лонгин добровољно напустио војну службу, скинуо римски оклоп и заједно са двојицом својих војника одлучио да крене путем хришћанског подвижништва.

Након напуштања војске, Лонгин је напустио Јерусалим и отишао у свој завичај, у пределима Кападокије, где је живео у миру, поставши витез истинске духовне вере. Уместо мача и копља, његово оружје постали су пост, непрестана молитва и милосрђе према сиромашнима. Окупљајући око себе људе жедне духовне истине, својим примером је сведочио Јеванђеље, претварајући свој нови дом у право молитвено средиште. Међутим, јеврејске старешине и римске власти нису му заборавили сведочење са Голготе. Првосвештеници су успели да издејствују од цара наређење да се Лонгин пронађе и погуби као одметник и бивши официр који је прешао у хришћанство.

По наредби власти, војна потера упућена је у Кападокију са задатком да погуби бившег центуриона. Када су војници стигли у његово село, нису знали ко је тачно Лонгин, јер се он повукао у скромну колибу. У духу истинског хришћанског гостопримства, сам Лонгин је изашао пред војнике, не знајући да су дошли да му узму живот, понудио им храну, смештај и воду за одмор након дугог пута. Тек када су се војници одморили и заспали, Лонгин им је саопштио свој прави идентитет, рекавши им да је он управо онај човек којег траже и затраживши од њих да одмах изврше цареву наредбу и погубе га, без икаквог оклевања.

Задивљени његовом невероватном племенитошћу, искреношћу и потпуним одсуством страха пред смрћу, војници су најпре одбили да га убију, покушавајући чак да га убеде да побегне и сачува свој живот. Међутим, Лонгин је био непоколебљив, истичући да његов земаљски живот има смисла једино уколико га положи за Христа којег је заволео свим срцем. У складу са његовом чврстом жељом и издатом наредбом, војници су му одсекли главу. Његову одсечену главу потом су однели у Јерусалим као доказ да је задатак извршен, а првосвештеници су је бацили на брдо са смећем изван градских зидина, сматрајући да су тако заувек ућуткали Христовог сведока.

Промислом Божијим, глава светог мученика Лонгина касније је чудесно откривена у Кападокији захваљујући једној слепој жени која је са својим дететом дошла у Јерусалим тражећи исцељење. У сну јој се јавио сам Свети Лонгин, откривајући јој место где почива његова глава. Жена је отишла на назначено место, дотакла светињу и у истом тренутку повратила вид, након чега је са сузама радосницама сахранила светитељеву главу уз све почасти, чиме је почело масовно поштовање овог великог светитеља у хришћанском свету.

У српској православној традицији и црквеној химнографији, Свети Лонгин Сотник слави се као симбол преображаја суровог римског војника у врхунског хришћанског подвижника и мученика. Његово житије нас подучава да Божија благодат може да допре до сваког човека, без обзира на његову прошлост или службу, уколико његово срце остане отворено за истину. Прослављајући овог светитеља, Црква позива верне да сачувају веру у сваком искушењу.

СПН је раније писао о Светој Злати Мегленској, чији живот је остао упамћен кроз векове као једно од најпотреснијих сведочанстава духовне непоколебљивости, истрајности у вери и надљудске храбрости пред стравичним мучењима.

Pročitajte takođe