О литерарном конкурсу „Дух дише гдје хоће“

Протојереј Павле Божовић. Фото: Радио Светигора

У оквиру манифестације „Дани митрополита Амфилохија“, Катихетски одбор Митрополије црногорско-приморске расписао је литерарни конкурс за децу под називом „Дух дише гдје хоће“.

О детаљима конкурса, значају развијања читалачких навика код најмлађих, али и о важности веронауке у образовању и васпитању, у јутарњем програму Радија „Светигора“ говорио је отац Павле Божовић, координатор Катихетског одбора.

​Отац Павле је подсетио да је иницијатива за овај конкурс потекла од самог митрополита Јоаникија, који је подстакао да се конкурс покрене баш у Дане митрополита Амфилохија“ истакавши да дело блаженопочившег митрополита Амфилохије најбоље живи када га настављају нове генерације.

​„Ако се ишта може рећи за нашег митрополита Амфилохија, то је да је био човек књиге – писања, а нарочито читања. У том смислу, најлепше ћемо га се сећати управо ако учимо нашу децу да читају и пишу“, нагласио је отац Павле.

​Иако тема „Дух дише гдје хоће“ на први поглед делује комплексно, намера организатора јесте да се млади аутори подстакну да из властитог угла препознају присуство добра и божанске љубави у свакодневици.

​„Наша жеља је да покажемо како се Божији Дух пројављује тамо где се можда најмање очекује — баш као у Христово време, када су међу Његове најближе ученике долазили обични рибари и цариници. Очекујемо да деца опишу како из њихове искрене перспективе изгледа деловање Духа Светога у данашњем свету. Где су то осетила Божију љубав, милост или помоћ онда када су се томе најмање надала? Деца су природно отворенија да верују у добро, и управо тај њихов поглед тражимо у овим радовима“, казао је за Радио „Светигору“ отац Павле Божовић.

​Координатор Катихетског одбора се осврнуо и на улогу православне катихизације, поручивши да часови веронауке нису само прилика за упознавање са вером, већ и простор у којем се млади људи обогаћују општом културом.

Комплетан разговор послушајте на интернет страници Радија „Светигора“.

Раније је СПН писао како је део моштију Светог Гаврила Грузијског донет у Ванкувер.

Pročitajte takođe