Јаша Томић - човек од пера, контроверзи и политике

Јаша Томић, политички радник, новинар, ратни извештач. Фото: СПН

Историја се не памти само по великим биткама и датумима. Понекад је обележавају и људи чије су речи покретале политичке расправе, чије су одлуке изазивале поделе и чији су поступци остављали трагове које ни време није успело да избрише. Јаша Томић био је један од таквих људи.

Рођен у Вршцу 23. октобра 1856, у време када су Срби у Хабзбуршкој монархији настојали да очувају свој национални идентитет и политичка права, Томић је израстао у новинара, писца и једног од најистакнутијих представника српског радикалног покрета у Војводини. Преминуо је у Новом Саду 22. октобра 1922, остављајући иза себе животопис у којем су се преплитали политички идеали, новинарска борба, личне трагедије и крупни историјски догађаји.

Његова биографија није једноставна прича о успону једног политичара. Она је и сведочанство о времену у којем су се новине читале као политички програм, јавна реч имала велику тежину, а борба за национална права била нераскидиво повезана с питањима власти, друштва и будућности српског народа.

Од Вршца до политичке сцене

Томићево образовање водило га је кроз више градова тадашње Аустроугарске, а студије је наставио у Бечу, где се интересовао за медицину, филозофију и историју. Његово образовање текло је у времену снажних политичких и идеолошких превирања, када су се широм Европе сучељавале различите представе о држави, друштву и правима народа.

На његово политичко формирање утицале су личности српског националног покрета, међу којима су били Светозар Милетић и Лаза Нанчић. Томић је у политички живот ушао са идејама које су се временом мењале. Од ранијих социјалистичких погледа кретао се ка радикалној националној политици, настојећи да српско питање у тадашњој монархији постави у средиште јавне расправе.

За њега новинарство није било само занимање. Оно је постало средство политичке борбе, начин да се обликује јавно мњење и окупе присталице око одређених идеја. Управо ће га рад у новинама учинити једним од препознатљивих гласова српског политичког живота у Војводини.

„Застава” — више од новина

Томић је уређивао „Заставу”, лист који је имао значајно место у политичком животу Срба у Војводини. У доба када су новине биле једно од главних средстава ширења политичких ставова, уредничка реч могла је да покрене расправу, окупи истомишљенике, али и продуби сукобе.

Преко новинарског рада, Томић је учествовао у расправама о положају Срба у Хабзбуршкој монархији, националним правима и политичком организовању. Његово деловање било је повезано са Српском народном радикалном странком, у којој је постао једна од водећих личности и важан идеолог радикалног покрета у Војводини.

Његови текстови и политички ставови нису били издвојени од ширих питања која су мучила српско друштво тог доба. Положај Срба у јужној Угарској, односи са другим народима монархије и могућности националног уједињења били су део сложене политичке стварности у којој се тражио пут ка сигурнијој будућности.

Томићево наслеђе зато се не може свести само на новинарски рад или страначко деловање. Он је био човек који је настојао да политичке идеје претвори у конкретан утицај, али чији су методи и поступци истовремено изазивали снажне полемике.

Трагична страна политичког живота

Један од најмрачнијих догађаја у Томићевој биографији одиграо се у Новом Саду у јануару 1890, када је убио политичког противника Мишу Димитријевића, с којим је био и у личном сукобу. Тај чин постао је преломна тачка његовог живота и трајна сенка над његовим политичким наслеђем.

Томић је због убиства осуђен и провео је више година у затвору, из којег је пуштен 1896. Његов повратак у политички живот уследио је после тешког прекида каријере, али догађај из 1890. није престао да буде важан део његове јавне биографије.

Та епизода подсећа да историјске личности не треба посматрати само кроз успехе и доприносе који су касније добили национални значај. Томић је био утицајан политички радник, али и човек чији је поступак имао озбиљне последице. Разумевање његовог живота захтева да се не прећуткују ни достигнућа ни одговорност за оно што је учинио.

Од новинских полемика до ратних извештаја

Делатност Јаше Томића није се завршавала у редакцији. Писао је књижевне и публицистичке текстове, а као ратни извештач писао је и о Балканским ратовима. Тако се његово интересовање за национална и политичка питања преносило с новинских страница на догађаје који су непосредно мењали прилике на Балкану.

У његовом животу новинарство и политика стално су се прожимали. Писао је о питањима која су сматрана важним за будућност српског народа, учествовао у политичком организовању и настојао да утиче на правац националног покрета. Такав спој јавне речи и политичког деловања био је карактеристичан за време у ком су се новинари често налазили и у улози политичких организатора.

Ипак, највећи историјски значај Томићевог деловања везан је за 1918, када се распадала Аустроугарска и отварао простор за ново политичко уређење средње Европе.

Историјски дан у Новом Саду 1918.

Крај Првог светског рата донео је преокрет који је из темеља променио политичку карту региона. У новембру 1918, док су се старе државне структуре распадале, српски политички представници у Војводини радили су на одређивању будућег статуса ових крајева.

Дана 25. новембра 1918, у Новом Саду одржана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи. Скупштина је донела одлуку о присаједињењу ових области Краљевини Србији. Јаша Томић био је једна од кључних личности тог догађаја, а припала му је и улога да прочита одлуку о присаједињењу.

Тај тренутак представљао је врхунац његовог политичког деловања. После деценија новинарског и страначког рада, година затворске казне и бројних политичких сукоба, Томић се нашао међу онима који су учествовали у одлучивању о будућности Војводине.

Одлука из новембра 1918. није била изолован догађај, већ део ширих промена које су уследиле после слома Аустроугарске и завршетка рата. Ипак, за историју Срба у Војводини она има посебно место, а Томићево име остало је трајно повезано с радом Велике народне скупштине.

Јаша Томић преминуо је у Новом Саду 22. октобра 1922, дан уочи свог 66. рођендана. За собом је оставио новинарски и књижевни рад, политичко наслеђе и биографију обележену и историјским достигнућима и тешким контроверзама.

Његово име најчешће се помиње у вези са српским радикалним покретом у Војводини и присаједињењем из 1918. Међутим, његов живот говори и о ширем раздобљу у којем су се националне тежње, страначке борбе и лични сукоби често преплитали на начин који није остављао много простора за једноставне оцене.

Зато Томића није довољно представити само као једног од учесника важног историјског догађаја, нити га посматрати искључиво кроз најспорнији чин у његовој биографији. Од родног Вршца, преко редакције „Заставе” и политичких борби у Новом Саду, до Велике народне скупштине 1918, Томићев живот пратио је немирно време српске историје. Био је човек пера и политике, али и личност чије наслеђе тражи критичко промишљање. Управо у том споју историјског значаја и личних противречности лежи разлог због којег његова биографија и данас заслужује пажњу.

СПН је раније писао о Чедомиљу Мијатовићу, истакнутом српском државном и друштвеном раднику, дипломати и историчару.

Pročitajte takođe