Митрополит Јоаникије у посети гимназији „Свети Сава“

Митрополит Јоаникије у подгоричкој гимназији „Свети Сава“. Фото: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Јоаникије  је  22. октобра, одржао је у Православној гимназији „Свети Сава“ у Подгорици предавање о Петру Другом Петровићу Његошу – Ловћенском Тајновидцу.

Обраћајући се ученицима и њиховим професорима, митрополит Јоаникије је казао да је Петар II Петровић Његош био и владика и владар, али и геније, песник, стваралац. Митрополит је говорио о Његошевим учитељима, као и о његовој поезији, односно о Његошевом доживљају и схватању поезије. Подсетио је да је Свети Петар Цетињски после дугог размишљања за свог наследника одабрао свог синовца, младога Рада, и у прилог томе испричао анегдоту коју је чуо у Дупилу, у Црмници. Свети Петар је тамо имао рођаке и једном приликом са собом је повео и Рада, који је тада имао 13-14 година. Ујутру када је устао, Свети Петар Цетињски затекао је Рада у својој мантији и рекао му: „Раде, лепо ти стоји, ако Бог да и да је наследиш.“

„Али сад се поставља питање: како ће млади Раде да се припреми за ту свету службу, да буде и владика црногорски и владар. Наравно, треба му школа, а школа нема. Тада се код Светог Петра задесио један учен калуђер са Свете Горе Атонске, по својој прилици из манастира Хиландара, који је једно време обучавао младога Рада.Тако је званично његов први учитељ био светогорски калуђер Мисаило“, истакао је итрополит, додавши да му је други учитељ био владичин секретар Јаков Цек, који је обучавао Рада да помаже свом стрицу у канцеларији.

Потом је Свети Петар послао младог Рада у Топлу, Херцег Нови, код ученог јеромонаха Јосифа Троповића, који је имао и своју школу. То је био веома важан део његовог школовања, тако да су ови учитељи имали, како је казао митрополит, веома важну улогу у духовном и умном сазревању и узрастању владике Рада. После Јосифа Троповића, Свети Петар одређује да се Његош, млади Раде, учи од чувеног Сима Милутиновића Сарајлије, који је боравио неколико година код Светог Петра као његов секретар:

„Он је био, за то време, врло образован и писмен човек. Сакупљао је епске и лирске песме као Вук Караџић, наравно није имао толику улогу као Вук, али је био веома значајна и интересантна личност. Волео је поезију, и сам је писао поезију. Интересовао се много за античку философију, књижевност, културу, митологију и у том погледу је много утицао на Његоша. Када нађете у Његошевој поезији да користи неке мотиве из античке митологије или философије и књижевности, ту можете слободно препознати утицај Сима Милутиновића Сарајлије.“

Митрополит Јоаникије је нагласио да су многи говорили о томе да је Сима Милутиновић Сарајлија препознао даровитост Његошеву и да је он некако покренуо тај песнички дар и многе друге таленте код младога Рада:

„Сима Милутиновић у том раном Његошевом образовању био је можда и најзначајнији његов учитељ, ако бисмо занемарили да је заправо Свети Петар Цетињски био главни Његошев учитељ, што у суштини и јесте. То се често превиђало, јер Свети Петар му званично није био учитељ, него је давао учитеље. Али можете замислити младог, талентованог Рада, који упија све лепо што чује и памти, има огромна интересовања, многе таленте, за све отворена душа, да он гледа Светога Петра Цетињскога, да слуша његове речи, његове поуке… И кад се погледа укупно Његошево дело, ако говоримо о неким утицајима на човека током његовог сазревања, највиши ћемо препознати утицај Светога Петра Цетињскога на Његоша.“

Као изузетно важно, митрополит је истакао да поред улоге коју имају учитељи у човековом развоју, има и његово интересовање, трагање, јер знање није механичка ствар, да само нешто од некога примиш, научиш, него је знање динамична ствар те да је немогуће добити право знање ако и сами не испитујете и не размишљате.

У наставку архиепископ цетињски се осврнуо на утицаје на Његоша као песника, подсетивши да се говорило да је Сима Милутиновић један од оних који је највише утицао на њега, затим енглески песник Милтон… а један наш научник је истицао утицај руског песника Державина на Његоша као религиозног песника. Међутим, може се исто тако говорити да је Његош просто самоуки геније:

„Сви ти утицаји су имали неког значаја и донекле их можемо препознавати, али оно што је најважније, Његош је толико оригиналан мислилац и песник и мудрац, да то не може да се сведе само на неке утицаје, него је то његова заслуга, пре свега. А ако бисмо говорили о утицајима, треба да видимо и из каквог наслеђа Његош потиче. Ту је велика улога Светога Петра Цетињскога, јер има нешто што се наслеђује, децо, ван књига и ван школе, ван учења – наслеђује се из живота. А оно што је Његош наследио из усменог предања, из непосредног преношења предања живота у цркву, то је од Светог Петра Цетињског. Он је наследио православну духовност од Светог Петра Цетињскога, а мала је раздаљина између њега и Преподобног Стефана Пиперског и Светог Василија Острошког – све се то искуство светости некако преносило вековима. И то је предање православно Његош примио и оно је имало веома велики значај, нарочито када гледамо на Његоша као религиозног песника.“

Посебно се владика Јоаникије осврнуо на Његошеву религију кроз његову поезију, истакавши да он песнички дар, песничко занимање види као дар од Бога, да се песник кроз поезију уподобљава своме Творцу.

„Поезија је стварање, а онај који ствара, који једини може да ствара на делу, то је Бог творац, Господ Бог свежедржитељ који је творац неба и земље. А Његош каже да је песник творац мали најближи божеству. Као што Бог творац ствара светове, мирове, мирови су светови, космос и галаксије, тако песник ствара у идејама, високо летећи. Тако он производи идеје и каже: Званије је свештено поете, глас је његов неба влијаније, луча св‘јетла руководитељ му, дијалект му величество творца – стихови из Луче микрокозма, где он велича песничко стварање.“

По његовим речима Његош је интересантан свима као велики песник, и онима који су верујући људи и онима који нису верујући, али ипак Његош је најинтересантнији као религиозни песник, те да је Његошева Луча микрокозма једна од најлепших религиозних поема које су икад настале. Просто не може се говорити о религиозној поезији, нарочито код нас, али и у светској књижевности, а да ту нема Његоша, а Луча микрокозма је пре свега доживљај божанске светлости. Указао је митрополит да у новије време има доста трагања откуд код Његоша тај доживљај божанске светлости, и подсетио на покрет духовности који се звао исихазам, који је истицао значај доживљаја божанске, преображењске, таворске светлости.

„И код нас, у нашој култури, нашој историји и традицији, имамо доста сведочанстава да је цео наш народ просто био захваћен том духовношћу у XIV, XV, XVI веку. У суштини, ту духовност нам је донео Свети Сава са Свете Горе Атонске, који се испунио божанске љубави, божанске силе, божанске мудрости – све се то доживљава заправо у суштини као божанска светлост. Његош у Лучи микрокозма заправо пева о тој борби између светлости и таме. И, наравно, то је једна библијска тема, стваралачки процес, Бог ствара светове. Стваралачки процес је представљен у Његошевој Лучи тако да је то ширење светлости, ширење реда и поретка космоса. Космос значи заправо уређени свет. Ширење светлости на рачун таме, ширење поретка на рачун хаоса. Тако је Његош то представио“, беседио је владика, појаснивши да се то не слаже у свему са православном догматиком, али и не одступа, а кад се сагледа у целини може се рећи да је погодио у срж православне духовности и да је то истакао.

Његош је песник божанске светлости и процес стварања који је он представио у Лучи микрокозма је у знаку те божанске светлости, коју он доживљава. Он пева о тој Лучи, о искри огња бесмртнога која некако прожима и његову душу и покреће га на то песничко стварање, покреће га да нам открије тајну духовнога живота.

Потом је митрополит црногорско-приморски Јоаникије говорио и о Горском вијенцу, истакавши да је Његош дубоки религиозни доживљај, врло тајанствени, некако преточио у њега кроз поједине моменте, највише кроз лик игумана Стефана, али и кроз поједине друге делове Горскога венца где говори о рођењу Христовоме, прослави Божића.

„Његош просто захтева од нас да мало дубље пониремо и у тајне живота и у тајне бића, и у тајне наше душе, па ћемо доћи и до онога што је код Његоша најважније, до тајне поетског стварања. Наравно, ову сам тему тек  начео, драга децо и драги професори, а ви ћете кроз своје школовање учити, као што смо и ми остали и кроз школовање, али касније и кроз живот се много пута враћали Његошу. Нека буде на здравље, на спасење“, закључио је своје слово о Његошу, у Православној гимназији „Свети Сава“, архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Раније је СПН писао како су отворени шести „Дани Митрополита Амфилохија”.

Pročitajte takođe