Покров Пресвете Богородице: Празник небеске заштите и мајчинске љубави

Покров Пресвете Богородице. Фото: СПН

Српска Православна Црква сваког 14. октобра по новом календару (1. октобра по старом) свечано и молитвено прославља овај велики православни празник, посвећен чудесном догађају који се догодио у десетом веку у Цариграду, када је Пресвета Богородица током свеноћног бденија раширила свој омофор изнад окупљеног народа у Влахернској цркви. Овај свештени спомен представља један од највећих празника у српском народу, јер сведочи о неуморном заступништву Мајке Божије пред Престолом Свевишњег за читав људски род и о њеној непрестаној мајчинској бризи за све оне који јој са вером и смирењем прибегавају.

Историјски и политички оквир овог догађаја везан је за време владавине византијског цара Лава VI Мудрог, почетком десетог века. Византијско царство се у том периоду налазило под озбиљном претњом спољних освајача, када су агарјанске војске опселе византијску престоницу. Цариград се нашао у изузетно тешком положају, а житељима града претила је велика опасност од страдања и ропства. У тренуцима када су земаљска војна средства била недовољна за одбрану, владар, свештенство и цео народ потражили су једини преостали спас у усрдној молитви и Божијој помоћи, сабравши се у познатом цариградском храму Влахерни, где се чувала свештена риза Пресвете Богородице.

Током свеноћног бденија у недељу, 1. октобра по старом календару, у четири сата ујутру, догодило се чудесно откровење. Свети Андреј Јуродиви, подвижник који је био словенског порекла, заједно са својим учеником Епифанијем, подигао је очи ка небесима и угледао Пресвету Богородицу како у великом сјају и пратњи светитеља улази у цркву. Заједно са њом били су Свети Јован Крститељ и Свети Јован Богослов, као и мноштво анђела у белим одеждама. Мајка Божија је дуго клечала у молитви са сузама у очима, молећи се за окупљени народ и читав свет, а потом је са своје главе скинула сјајни покров, на грчком назван омофор, и раширила га изнад свих присутних у знак заштите.

Ово чудесно виђење, које су преплашени и озарени видели само Свети Андреј и Епифаније, донело је убрзо велику духовну радост и преокрет на бојишту. Непријатељска војска се неочекивано повукла испред цариградских зидина, а град је био спашен од пропасти. Иако је овај догађај у самој Византији временом био уврштен у шири ред Богородичиних празника, Покров Пресвете Богородице добио је посебно место и величанствено прослављање у словенским православним црквама, а нарочито међу српским и руским народом, где се развио у један од најпоштованијих Богородичиних празника током читаве литургијске године.

У српској духовној традицији празник Покрова има изузетно дубоке корене. Многи српски манастири и храмови посвећени су управо овом празнику, међу којима се посебно издвајају манастир Ђунис код Крушевца, као и бројни други парохијски храмови широм Србије, Републике Српске и дијаспоре. На овај дан се у светињама окупља хиљаде верника тражећи духовни мир, исцељење и заступништво Пресвете Богородице. За верујуће празник Покрова Пресвете Богородице није само сећање на један историјски догађај из десетог века, већ жива стварност и подсетник да је Мајка Божија духовна заштитница свих који пролазе кроз ратне, здравствене или личне животне недаће.

Теолошки значај овог празника огледа се у тајни Богородичиног заступништва пред Христом. Пресвета Богородица се у православној химнографији назива Заштитницом, Утешитељком и Молитвеницом за читав род људски. Њен омофор, којим је покрила цариградски народ у Влахерни, представља симбол Божије благодати која чува верне од свих видљивих и невидљивих непријатеља. Кроз Покров Црква нас учи да хришћани никада нису усамљени у својим патњама, већ да увек имају мајчинску љубав која се безусловно излива на све који са скрушеним срцем и вером траже помоћ у својим искушењима.

Иконографија празника приказује Пресвету Богородицу у горњем делу иконе како у ваздуху држи раширен омофор, окружена анђелима и светитељима. У доњем делу иконе приказује се Свети Андреј Јуродиви како показује своме ученику Епифанију чудесно виђење, док на амвону, уздигнутом подијуму у средишту Цркве, стоји Свети Роман Слаткопојац, познати химнограф који је управо на овај празник чудесно добио дар за певање и саставио чувени кондак Богородици. На тај начин икона спаја небеску и земаљску Цркву у јединственом славословљу и молитвеном заједништву које превазилази границе времена и простора.

Покров Пресвете Богородице у народној традицији важи за велики женски празник посвећен молитви, миру и породичном благостању. На овај дан жене избегавају тешке физичке послове и одлазе у цркву, где пале свеће и приносе симболичне дарове попут платна или марама, стављајући себе и своје ближње под заштиту Мајке Божије.

Верује се да Богородица посебно услишава молитве девојака за удају, мајки за здравље деце и жена које чекају принову. Покров је и слава манастира Пећка Патријаршија, док се у местима попут Ариља, Фоче, Сокобање, Јагодине, Лесковца, Крупња и Рашке традиционално организују велики народни вашари, који славе заједништво и хришћанску љубав.

Прослављајући Покров Пресвете Богородице 14. октобра, Православна Црква позива све своје верне на унутрашњи преображај, праштање и међусобну љубав. У савременом свету пуном духовних лутања и немира, овај празник светли као неугасиви светионик наде. Верници се током овог празника окупљају у храмовима како би се причестили Светим Тајнама и узнели благодарност Пресветој Богородици која својим светим омофором не престаје да чува, заклања и води род људски ка вечном спасењу у Царству Небеском.

СПН је претходно писао о Богородичиним родитељима, Светим и праведник Јоакиму и Ани, на чијем примеру се показало како Божија љубав преображава патњу у радост, а искрена молитва и вера не остају без одговора.

Pročitajte takođe