Марсејски атентат: Пуцањ у краља који је потресао Европу

Краљ Александар I Карађорђевић. Фото: СПН

На дан 9. октобра 1934. године у француској луци Марсеј одиграо се један од најдраматичнијих и најважнијих политичких атентата у европској историји двадесетог века. Убиство југословенског краља Александра I Карађорђевића није представљало само трагичан крај једног владарског живота, већ и дубоки потрес за читав геополитички систем створен након Првог светског рата. Пуцњи на марсејским улицама означили су почетак слома Версајске Европе и најавили долазак мрачног периода нестабилности који ће неколико година касније кулминирати општим светским сукобом.

Краљ Александар I Карађорђевић рођен је 16. децембра 1888. године на Цетињу, као четврто дете кнеза Петра Карађорђевића, будућег краља Петра I, и црногорске кнегиње Зорке Петровић Његош. Иако се школовао у Женеви и Санкт Петербургу, Александар је васпитаван са свешћу о светосавском и косовском завету, свом српском пореклу и историјској мисији.

Као свој циљ видео је ослобођење свих српских земаља од вековног турског и аустроугарског ропства, те стварање јединствене и снажне државе која ће окупити читав српски народ. Након ступања на престо свога оца 1903. године и абдикације брата Ђорђа са места престолонаследника 1909. године, Александар се потпуно посветио војној служби и припремама за ослободилачке ратове.

Његово витештво и војнички дух показали су се током Првог и Другог балканског рата (1912–1913). Под његовом командом, српска војска је извојевала судбоносне и историјске победе над Османским царством у Кумановској и Битољској бици, вративши слободу Старој Србији, Рашкој и Косову. Идеја о уједињењу српског народа у једну државу није га напустила, па је након победе српске војске у Првом светском рату 1918. прогласио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименовану у Југославију.

Сложени унутрашњи и спољнополитички контекст тридесетих година прошлог века одредио је трагични догађај у ком је витешки краљ изгубио живот. Краљ Александар је био главни архитекта и стуб унитарне Југославије, владар који је након проглашења Шестојануарске диктатуре 1929. године настојао да учврсти државно јединство и потисне оштре међуетничке сукобе. На међународном плану, југословенски монарх је важио за непоколебљивог савезника Француске и главног идеолога Мале Атанте и Балканског пакта – војно-политичких савеза створених за очување постојећих граница и заштиту од ревизионистичких тежњи суседних држава.

Управо је та Александрова доследна профранцуска и антиревизионистичка политика учинила Краљевину Југославију главном метом екстремистичких организација. Бугарски ВМРО (Унутрашња македонска револуционарна организација) и хрватски усташки покрет, уз директну логистичку, финансијску и материјалну подршку ревизионистичких режима у Италији и Мађарској, годинама су припремали завере за ликвидацију југословенског краља. Из њихове перспективе, физичко уклањање краља Александра било је најбржи начин да се дестабилизује и напослетку разбије југословенска држава.

Званична државна посета Француској у октобру 1934. године требало је да додатно учврсти традиционално савезништво Београда и Париза, али и да отвори простор за стварање ширег безбедносног бедема против све агресивније фашистичке и нацистичке политике. Крстарица „Дубровник“, којом је краљ допутовао, упловила је у марсејску луку у поподневним часовима 9. октобра. На обали су југословенског монарха са свим војним и дипломатским почастима дочекали француски министар спољних послова Луј Барту и високи званичници Француске Републике.

Свечана колона возила кренула је ка центру града према згради префектуре. Међутим, мере безбедности дуж руте биле су на забрињавајуће ниском нивоу. Дуж улица нису биле постављене заштитне ограде, а полицијски кордон био је разређен и неспреман за евентуални напад. Аутомобил у коме су се возили краљ Александар, министар Барту и генерал Алфонс Жозеф Жорж кретао се изузетно споро, што је омогућило атентатору да неприметно приђе возилу.

Из гомиле окупљеног народа искочио је Владо Черноземски, припадник ВМРО-а, и скочио ка аутомобилу. Са скривеним аутоматским пиштољем отворио је ватру из непосредне близине, испаливши више метака. Краљ Александар, смртно рањен, убрзо је подлегао повредама, док су министар Луј Барту и генерал Жорж такође тешко повређени. У општем хаосу и паничној пуцњави француске полиције, Барту је услед неадекватне медицинске помоћи преминуо исте вечери, а неколико цивила је такође изгубило живот.

Атентатор Черноземски је одмах након напада сасечен сабљом француског коњичког официра и савладан од стране разјарене масе, преминувши неколико сати касније од задобијених повреда. Непосредном истрагом брзо је откривена широка мрежа завереника. Загребачка и француска полиција су ухапсиле остале чланове завереничке групе: Мјеша Бабића, Звонимира Поспишила, Мија Краља и Ивана Рајића, чиме су откривене директне везе са усташким логорима за обуку у Мађарској и италијанским центрима под заштитом Бенита Мусолинија.

Трагична вест о смрти краља Александра изазвала је дубоку жалост и шок широм Југославије. Посмртни остаци убијеног монарха пренети су бродом назад у отаџбину, а на српским и југословенским улицама хиљаде људи су одале пошту владару који је предводио српску војску у Балканским ратовима и Првом светском рату. Краљ је сахрањен у својој задужбини, цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Марсејски атентат оставио је далекосежне последице по будућност Балкана и Европе. Југославија је остала без свог краља у тренутку када су унутрашње супротности биле најизраженије. Уместо малолетног престолонаследника Петра II, управљање земљом преузело је Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем. На међународном плану, атентат је показао немоћ Друштва народа да се оштро супротстави државама које су спонзорисале политички тероризам, чиме је отворен пут за даље урушавање Версајског поретка и трагичне догађаје који су уследили. Због своје трагичне судбине, краљ Александар често се наводи као једна од првих жртава фашизма у Европи.

СПН је раније писао о историјском тренутку када су три генерације краљевске породице Карађорђевић ове године боравиле у Хиландару.

Pročitajte takođe