Митрополит Антоније: Где је у свему томе био Дух Свети?

Митрополит Антоније, управник послова канонске УПЦ. Фото: СПН

Готово осам година након стварања Православне Цркве Украјине, у јавности се појавио документ који описује догађаје у Кијеву током децембра 2018, уочи стварања те структуре. За митрополита Антонија, управника послова канонске Украјинске Православне Цркве, његов садржај отвара пре свега духовно, а не политичко или канонско питање. Оно гласи: где се у описаним догађајима види деловање Духа Светога?

Реч је о извештају који је написао представник Цариградске Патријаршије, члан њене делегације у Кијеву, и који је био намењен Цариградском патријарху Вартоломеју. У њему су, дан по дан, забележени догађаји током недеље у којој је створена структура која данас носи назив Православна Црква Украјине.

Митрополит Антоније подсећа да је ПЦУ до сада признало четири од укупно 15 Помесних Цркава, док украјинске власти настављају да јој предају храмове који су претходно насилно отимани од верника Украјинске Православне Цркве. Управо због тога, он сматра да објављени документ треба посматрати пре свега из перспективе вере.

„Прочитајте овај документ не као новинари и не као дипломате, већ као хришћани. Запитајте се да ли у описаном препознајете деловање Духа Божијег“, поручио је митрополит Антоније.

Он указује на пример Апостолског сабора у Јерусалиму, који је завршен речима „угодно би Светоме Духу и нама“. Подсећа и на Педесетницу, када је Дух Свети сишао на апостоле који су били „једнодушно заједно“, као и на речи апостола Павла о плодовима Духа – љубави, радости, миру, дуготрпљењу, доброти, милосрђу, вери, кротости и уздржању.

Посебно издваја речи апостола Павла: „А где је Дух Господњи, онде је слобода“.

Према извештају који је објавила америчка редакција СПН-а, делегација Цариградске Патријаршије током боравка у Кијеву била је изложена притисцима украјинских власти и безбедносних служби. Представници служби долазили су с информацијама о епископима канонске УПЦ који би, наводно, „тајно желели“ да пређу у новостворену структуру, док су се разговори о њеном статуту водили у присуству представника власти.

Учесници делегације су, према истом документу, страховали да им се прислушкују телефони, па су прешли на писане поруке. У извештају се наводи да су то учинили јер би „сваки наш разговор био осујећен због сталног надзора“.

У једном тренутку, усред ноћи, поглавар делегације Цариградске Патријаршије позван је код председника Украјине Петра Порошенка. У кабинету се, поред председника, налазио и руководилац безбедносне службе.

Следећег дана делегација је, према сведочењу учесника, под полицијском пратњом одведена у председничку палату. Представницима Фанара одузети су телефони, извршен је претрес, а затим им је саопштено да су „задржани и да им је забрањен излазак из земље“.

Аутор извештаја је чак забележио да је у тим тренуцима, не знајући шта друго да ради, „несвесно“ изнова и изнова исписивао молитву „Богородице Дјево“.

За митрополита Антонија, описана атмосфера – страх, сумња, надзор, притисак и непроспаване ноћи – тешко се може повезати с начином на који су у Делима апостолским описани сабори прве Цркве.

Он се позива и на речи светог апостола Јована Богослова: „У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх“.

Из тога митрополит изводи питање да ли је у таквој атмосфери уопште могла да настане Црква. Према његовом тумачењу, административно, дипломатско или политичко признање може се дати било којој структури, али такво признање само по себи не доноси благодат Духа Светога.

„Јер благодат даје Бог, а не укази власти или безбедносних служби“, наглашава митрополит.

Посебно место у његовој анализи заузима разговор који су, према објављеном извештају, водили патријарх Вартоломеј и Петар Порошенко. У њему патријарх наводно говори да понашање једне особе показује да украјинска страна „није спремна за аутокефалију“.

Одговор украјинског председника, како се наводи у извештају, није се односио на црквена питања, већ на могућност војне интервенције уколико се „сабор“ не одржи.

За митрополита Антонија управо овај део извештаја отвара питање да ли је одлука о аутокефалији донета у атмосфери слободног црквеног расуђивања или под политичким притиском.

Он подсећа да су апостоли у Јерусалиму „расуђивали“, док су свети оци на саборима пажљиво разматрали свако питање. Због тога, сматра митрополит, одлука донета у журби и под притиском световне власти тешко може бити пример црквеног расуђивања.

Посебну пажњу митрополит Антоније посвећује и сусрету делегације Цариградске Патријаршије са тадашњим турским амбасадором у Украјини.

Према објављеном извештају, амбасадор је говорио о томе да постоји пет „главних“ Помесних Цркава, док су остале, како је наведено, „много млађе“ и потичу из јурисдикције Цариграда. Амбасадор је, такође, рекао да је дошло време да Патријаршија „покаже свој стварни положај у целом Православљу“.

У извештају се наводи да су представници Фанара „били одушевљени тачним еклисиолошким знањем амбасадора“ и признали да је у праву.

Митрополит Антоније сматра да тај део документа превазилази оквир украјинског црквеног питања, јер се односи на статус свих Помесних Цркава.

Он подсећа да су на опасност од такозваног „источног папизма“ раније упозоравали представници УПЦ, али и црквени представници у Србији, Бугарској, Антиохији, Пољској, Чешким земљама и Словачкој, као и на Светој гори.

Према његовим речима, критичари таквог концепта упозоравали су да учење о „првом без равних“ може да замени саборност Цркве принципом једноначалија.

„И сада читамо како представници Константинопоља пристају на то да равних нема“, навео је митрополит Антоније, постављајући питање да ли је реч о „дипломатском“ потезу или о стварној позицији Фанара.

Истовремено, он указује на парадокс да о еклисиолошким питањима говори турски амбасадор који није православни хришћанин, па пита и чије геополитичке интересе такво виђење може да представља.

Митрополит Антоније затим скреће пажњу на још један део извештаја. Дан после „Сабора“, један од егзарха је, служећи у Михаиловском манастиру, рекао да је Мајка Црква „поново крстила украјински народ“.

Антоније подсећа да Православна Црква исповеда „једно крштење за опроштење грехова“ и да апостол Павле говори о „једном Господу, једној вери, једном крштењу“.

„Наш народ је примио Крштење у Дњепарској купељи пре више од хиљаду година и од тада ниједан светитељ, ниједан Сабор, ниједан патријарх није доводио то крштење у питање“, наводи митрополит.

Он се осврће и на део извештаја у ком представник Цариградске Патријаршије говори представнику УПЦ КП Евстратију Зорји да Мајка Црква „поучава, а ви учите“, као и да се са украјинском страном не преговара „као с равнима“.

Посебно је значајан део у којем аутор извештаја говори о свом „скривеном прорачуну“ – да се структуре УПЦ КП и УАПЦ правно распусте пре „Ујединитељског сабора“, како би им био затворен „пут за повратак“ и како би биле „везане“.

За митрополита Антонија, управо тај део отвара питање на чему је заправо почивало стварање нове црквене структуре.

„Зар здање Цркве може да се гради на таквом лукавству?“ пита митрополит, остављајући читаоцу да сам донесе закључак.

У завршном делу текста владика Антоније се осврће на ћутање Фанара након објављивања документа.

Он наводи да је од објављивања извештаја прошло неколико дана, а да се Фанар још није огласио. Према његовим речима, слично ћутање постојало је и поводом питања која Украјинска православна црква годинама покреће – од одузимања храмова и антицрквених закона до случајева насиља над верницима и процеса против свештенства.

„Ово ћутање је речитије од било каквог демантија“, сматра митрополит Антоније. Он, међутим, наглашава да објављени извештај сам по себи неће променити положај УПЦ. Храмови се и даље одузимају, судови разматрају питање њене забране, а притисци на њене вернике и свештенство се настављају, баш као и прогони.

Суштина проблема, према његовим речима, није у томе да ли ће неко након објављивања документа вратити одузете храмове или упутити извињење.

„Црква се не може створити одлуком власти, као што се не може уништити одлуком суда“, поручио је Антоније.

Он подсећа да је Црква мистично Тело Христово и да се гради Духом Светим тамо где постоје љубав, слобода и једномислије, а не тамо где владају страх, сумња и прорачун.

Зато се митрополит на крају обраћа свим Помесним Црквама, без обзира на то да ли су признале ПЦУ или нису.

„Прочитајте овај документ не као новинари и не као дипломате, већ као хришћани. Запитајте се да ли у описаном препознајете деловање Духа Божијег. И ако не, нека то буде почетак отвореног свеправославног разговора, којег сви очекују, а којег нема“, поручио је митрополит Антоније.

Pročitajte takođe