У Бранковини обележена 200. годишњица од рођења Љубомира Ненадовића

Епископ Исихије на свечаности поводом 200. годишњице од рођења Љубомира П. Ненадовића у Бранковини. Фото: Епархија ваљевска

Централна свечаност, којом је крунисано обележавање великог јубилеја у народу знаног и званог „Чика Љубе“, одржана је у Бранковини, родном селу и почивалишту славне породице, које је захваљујући њима постало познато широм Европе

„Што сам даље одлазио, то сам боље разумевао одакле сам пошао…У сваком новом свету носио сам свој мали бранковачки цвет, на плочницима светских градова огледале су ми се слике ваљевске калдрме. Са сваког планинског врха негде у даљини светлела је Србија…“ бележио је на бројним путешествијима Чика Љуба Ненадовић оно што му је говорила душа док је погледом прелазио преко величанствених достигнућа европске уметности и архитектуре. Бележио, како би у аманет предао свом народу, који му је наденуо то „Чика Љуба“ и чији је идентитет у нововековној историји градила славна породица из које је потекао. 

Ове године, 26. септембра, на претпразништво јесењег Крстовдана прослављена је 200. годишњица од рођења великог књижевника, професора, дипломате и зачетника путописне прозе на српском говорном подручју. 

У част јубилеја, у порти Храма Светих архангела приређен је музичко-сценски програм, који је око лика и дела Љубомира П. Ненадовића окупио врсне уметнике, министра културе Николу Селаковића, градоначелника Ваљева Лазара Гојковића и бројне поштоваоце. Част важном догађају за културу ваљевског краја и српску културу уопште, указао је епископ ваљевски Исихије у пратњи свештенослужитеља.

Осврнувши се у свом обраћању на великане из лозе Ненадовића–Проту Матеју и кнеза Алексу, те блиставе умове и делатнике, савременике Љубе Ненадовића попут Ловћенског Тајновидца Његоша, Бранка Радичевића и Доситеја Обрадовића, владика Исихије је указао на његову интелектуалну и духовну ширину, као и љубав према завичају и отаџбини чијим је људима маштовитом и духовитом нарацијом пренео лепоте света, а свету показао оно чиме се српски народ поноси. 

"Писма чика Љубе Ненадовића „послата“ су неименованом пријатељу што, слободни смо да схватимо, значи да је својим даром и оним што му је у срце утиснуо предео боравка желео да се обрати сваком свом савременику, али и свима нама који ћемо, држећи „Писма из Италије“, „Писма из Немачке“, „Писма из Швајцарске“… у једном тренутку свог живота на земљи „кренути“ са њим на путовање… Управо та писма учинила су га творцем путописне прозе и управо именом Чика Љубе Ненадовића Матична библиотека у Ваљеву, која такође носи његово име, назвала је награду за најбољу путописну књигу на српском језику, којом се награђују најбољи настављачи овог правца у књижевности и која се свечано уручује овде, у његовој Бранковини, у којој се Божјим промислом родио, а по личној жељи почива и чека „живот будућег века“,- рекао је владика Исихије. Закључујући своје слово у част Чика Љубе Ненадовића, ваљевски архипастир је позвао своје епархиоте да, славећи јубилеј великана, сви заједно се сећамо и надахњујемо његовим завештањем, благодарећи Господу што је благоизволео да га управо нашем народу подари.

"Као потомак угледне породице, за коју су многи говорили да је „несуђена српска династија“, Љубомир Ненадовић је био по много чему први у свом народу- први ђак, први школарац у иностранству, први српски путописац, први страни дописник, зачетник екавске верзије књижевног  језика ком је ваљевски изговор основа, претеча београдског стила у српској књижевности, покретач првих опозиционих новина, први „шумадијски Европљанин“, рекао је проф. др Горан Максимовић, историчар књижевности, подсетивши на синтагму којом је Љубомира Ненадовића описао академик Матија Бећковић. 

Министар културе у техничком мандату Владе Србије, Никола Селаковић казао је да му се при помисли на Љубу Ненадовића, у сећање враћају најранији школски дани- читанка, први стихови учени напамет, приче… „Не реци ни цару, ако га кад видиш, ропске речи којих можеш да се стидиш“, беседио је свом сину Прота Матеја, а он сачувао у стих песме „Сећам се“ као завет генерацијама које долазе.

"Као дете, мислио сам да је то само прича о неким давним временима, о биткама и кнезовима. Тек касније, читајући дело Љубомира П. Ненадовића, схватио сам да то није била лекција из историје, већ лекција из уздржаног поноса, господства и људске слободе",- поделио је министар Селаковић своје расуђивање над делом великана српске књижевности који је, како је навео, „отворио Србији прозоре у свет, али је свету поносно показивао бистро лице сељака из Бранковине“.

Музичко-сценски програм у режији Петра Станојловића провео је окупљене кроз земље у које је Чика Љуба путовао, приказавши људе са којима се сусретао, а који су такође нашли место у његовим делима.

Раније је СПН писао како је у бољевачком храму организовано добровољно давање крви.

Pročitajte takođe