Навршено је 230 година од Битке на Крусима

У Цетињском манастиру молитвено обележено 230 година од Битке на Крусима. Фото: Митрополија црногорско-приморска

Светом архијерејском литургијом и парастосом страдалим јунацима, у Цетињском манастиру,  28. септембра 2026. молитвено је обележено 230 година од Битке на Крусима.

Свету службу Божију служили су архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски  Јоаникије, митрополит ловчански Бугарске православне цркве Гаврило, епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске и епископ диоклијски Пајсије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће верног народа.

Беседећи по прочитаном јеванђелском зачалу, епископ Кирило је казао да Црква Божја освештава пре свега душе верујућих људи и приводи их Христу, али како је човек биће које је повезано са свим околним стварима, тварима, он је микрокосмос у макрокосмосу, Бог кроз Цркву освештава и воде, и ваздух, и простор и време.

„Црква је премудро устројила празнике и недељног и годишњег круга, и у том годишњем кругу празника први је Рођење Пресвете Богородице. Не случајно, јер је Она предодређена да буде мајка свих живих, свих оних који се рађају за Царство небеско – Она као симбол Цркве и као њена круна. Други у том реду празника је Воздвижење Часног и животворног крста, поред чије честица се молимо у овој светињи. То је посебна благодат“, беседио је владика, додавши да су поред честице Часног крста у Цетињском манастиру и десница Светог Јована Крститеља и мошти Светог Петра Цетињскога.

Подсетивши на речи Господње „Како је Мојсије подигао змију у пустињи, тако и Син Човечији треба да се подигне, да нико који верује у Њега не погине, него да има живот вечни “, владика је казао да се Исус рађа, како то и каже, због тога да би положио живот за свој за живот свих нас, за вечни живот у Богу:

„Дакле, да би привео изгубљене овце Оцу Своме Небескоме. Пастир добри, Христос, Он је надахнуће, али не само надахнуће и пример и узор, него Он даје силу свим пастирима после Њега да би, угледајући се на Њега, корачали тим путем. Тако да има нека мистична веза између дана страдања Господњег, Великог петка, суботе и Васкрсења из мртвих са крстоваскрсним путем Цркве кроз време. Јер Господ Исус је рекао: Свети Дух, Он ће од мојега узети и донеће вама.“

Свети Дух кроз време доноси оно што је Христово, али посебно, како је нагласио  владика, у та три дана, јер у путу Цркве је много и крстоносних, али и периода одмора, покоја Велике суботе, и периода васкрсних.

„Они се смењују како Црква као мајка, како рекох, рађа своју децу. У Откривењу своме Јован нам то објашњава, да та жена рађа у мукама. То рађање деце за вечни живот које Црква Духом Светим остварује у времену, оно бива са мукама и са великим проблемима, да би се неки људи удостојили да крв своју пролију подобно Христу и мученички страдају“, казао је владика, истичући да данас управо помињемо првога од тих мученика, архиђакона Стефана, обретење његових моштију.

Кроз векове било је много мученика, посебно током римског гоњења хришћана — све до тренутка када је Господ установио царску власт која поштује Христа, која поштује Његов крст. До тренутка великога Константина који је, видевши чудотворну моћ крста и његову свемоћ над непријатељима, прогласио чувени Едикт о уважавању, забрани гоњења и међусобном поштовању и толеранцији свих религија које су тада биле у царству, па и хришћанства.

„Дакле, та царска власт управо је она власт, како то Свети оци тумаче, која задржава да се не јави човек безакоња, да се продужи живот овога света и човечанства. И док год буде таквих владара који су побожни, који су одани Христу, оним истинским вредностима богочовечанским, продужиће се и живот човечанства“, поручио је епископ Кирило.

Нагласио је да је један од тих догађаја када је морало да се пође крсним путем и Битка на Крусима:

„Пастир добри Петар I Петровић Његош, Свети Петар Цетињски, тада је морао, иако то није желео, да прими тај крст и владара и да буде не само вертикала Црне Горе — он је био то по позиву као пастир црквени — него да буде и хоризонтала око које ће се сакупити људи Црне Горе и штити своју веру и слободу. Он није желео, нарочито због тога зато што је насупрот њему био брат, како знамо један од потомака Ивана Црнојевића, преко Станише, који је, како пише Његош, променио веру и похулио на веру прађедовску. Он је насрнуо тада на Црну Гору у којој се живело за веру, живело за Бога а не за овај живот. Умирало се чак и од глади, али људи нису хтели да одступе са пута крстоваскрсне жртве свога Спаситеља.“

Ти су нас људи много задужили и обавезали да и ми данас не поклекнемо пред искушењима јер, како је нагласио владика Кирило, није било лако ни у једном времену бити на столици Светога Петра Цетињског, на столици митрополита црногорско-приморских.

„Видели смо то и у току владавине митрополита блажене успомене Амфилохија, није лако ни данашњем митрополиту Јоаникију, ал’ нека га укрепи Бог и Свети Петар својим молитвама. Дакле, Свети Петар није имао судова, нити полиције, нити неких државних органа, него својом клетвом заклео је Србе из Црне Горе, Црногорце, ко се како осећао, Брђане, све Старохерцеговце, да се окупе и да бране своју слободу, али пре свега своју православну веру. Дакле, та његова клетва, та његова молитва Богу, кохезиона духовна сила или, под наводницима да кажемо, магија Светога Петра, она стоји до дан-данас. И заиста, она је та која помаже људима Црне Горе да у критичним моментима послушају свог духовног пастира. То је увек спасавало кроз време, кроз векове Црну Гору, и спасиће и даље.“

На крају своје проповеди епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, се помолио да нам Господ да, молитвама Светог Петра Цетињског, да и даље идемо тим путем крсно-васкрсним који има и мирне, а и тешке периоде:

„А има и периоде када се надахњујемо и славимо Васкрсење Христово и Васкрс Цркве, као што је то, мислим, данашњи моменат, један моменат заиста дивни када је Црква у Црној Гори васкрсла у пуноћи. Дивно је видети толико манастира, храмова, верног народа који испуњава цркве. Били смо пре неки дан у Бару, заиста дивно сабрање народа, омладине, деце свих узраста окупљених око свога архипастира. Нека би нам то Господ и даље дао, да ходимо тим путем молитвама Светог Петра Цетињског, Светог Јована Крститеља и нека нас увек осењава Часним и животворним својим крстом, том непобедивом побједом. Амин, Боже дај. Живели, срећан празник!“

На крају Свете службе Божије одслужен је помен страдалим јунацима Битке на Крусима, а након парастоса сабранима се кратко обратио митрополит Јоаникије:

„Драга браћо и сестре, ову свету службу свршисмо и овај помен јунацима Битке на Крусима. На такав начин, молитвено, обележавамо овај јубилеј од велике и славне Битке на Крусима. Вечерас ћемо имати, тим поводом, и лепу академију, ако Бог да, у Саборном храму у Подгорици.“

У наставку о великој и славној бици и великој победи, говорио је протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намесник подгоричко- даниловградски.

Обративши се сабранима у име села Круса, Љешанске нахије, прота је указао на то да се имена и дела оних који су дали све да ово наше тло сачува сјај, пркос и достојанство, полако заборављају, али Црква, која је мајка, као стуб и стожер Црне Горе, памти све ране:

„Ево прође 240 година како Свети Петар Цетињски обнови овај спаљени манастир, јер ће годину раније, 1785, силни и обесни Махмуд-паша, Кара Махмуд-паша, скадарски паша који се био отиснуо и од саме врховне власти, запалити овај свети манастир. Не нашавши Светог Петра, који је био одсутан, он ће једног калуђера, последњег, обесити овде, да би тако плашио сиротињу рају. И отићи ће у Паштровиће; тамо ће запалити паштровачке манастире: Градиште, Режевиће и друге цркве, и побећи испред пушке, која је затајила, попа Рада Андровића, а тај догађај ће описати Стефан Митров Љубиша у својој приповеци Поп Андровић, нови Обилић.“

Говорећи о славној победи на Крусима, о. Предраг је казао да је силног Махмуд-пашу победила слога и слободарски дух Светог Петра Цетињског, који је међусобне зађевице и сва трвења успео да обједини заклетвом над Јеванђељем и Крстом часним, стегнувши под стегом и братском слогом.

Своје обраћање је закључио молитвом да нам примјер Светог Петра Цетињског — ујединитеља, новог Мојсија, законодавца, миротворца, чудотворца и праведника — и у овим нашим бурним временима да, гледајући на историју различитим очима, да видимо оно што је свето, чисто и непорочно, а то је Битка на Крусима и Мартинићима, која је прославила Црну Гору, проширила је и дала јој срце и душу.

„Нека је благословен овај дан и нека историја буде учитељица живота, да не заборавимо историју и наше славне јунаке, јер сећања бледе, сећања умиру, али не умире онај који се сећа. Данас се сетисмо и њих и нека њихова жртва буде најсветији путир са кога ћемо пити и црпети родољубље и патриотизам. Нека из овога манастира отиде реч помирења, да се збратимимо, јер када смо се Катуњани, ми и Љешњани сложили, пала је силна Махмуд-пашина глава. Нека крв њихова буде залог да увек будемо сложни, да кроз све наше разлике миротворство и чудотворство Светог Петра Цетињског нас лијечи од старих и нових завада. А јунацима и вама који сте данас дошли из села Круса, из Љешанске нахије, из Катунске нахије, из Старе Херцеговине и Брда — јер смо једно срце и једна душа — нека Господ даде свакога благослова, здравља и напретка“, поручио је протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намесник подгоричко- даниловградски.

Поводом обележавања 230 година од Битке на Крусима (1796), у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, вечерас ће се одржати академија, са почетком у 20 часова.

Поздравно слово упутиће митрополит црногорско-приморски  Јоаникије, док ће беседе одржати председник Црне Горе Јаков Милатовић и министар одбране у Влади Црне Горе Драган Краповић.

У уметничком делу програма учествоваће СПД „Светосавник“, као и гуслари Радосав Рајо Војиновић и Секуле Церовић. Говор Светог Петра Цетињског пред Битку на Крусима казиваће Василије Маруновић. Наратори програма биће Стефан Жижић и Ирина Влаховић.

Раније је СПН писао како је председник Француске посетио Цетињски манастир.

Pročitajte takođe