Велика свечаност у Епархији темишварској

Епархијска слава – Свети Јосиф Темишварски – свечано прослављена у Великом Семиклушу. Фото: Епархија будимска

Слава Епархије темишварске, Свети Јосиф Темишварски, свечано је прослављена 26. септембра 2026. у храму Успења Пресвете Богородице у Великом Семиклушу, где је свету Литургију служио је митрополит будимски и темишварски Лукијан.

Саслуживали су: протосинђел Варнава (Кнежевић); протојереји-ставрофори Маринко Марков, Василије Плестић, Стoјан Петровић и Дина Чоков; протојереј Далибор Миленковић; архиђакон Инокентије (Лукин); протођакон Миодраг Јовановић; ђакони Зоран Мутавски и Снежан Михај, уз молитвено учешће свештенства и монаштва Епархије темишварске.

Литургијско сабрање је окупило бројни верни народ и још једном посведочило живо јединство и заједништво православних Срба у Румунији. Свечаности су присуствовали: Ивана Јакшић Матовић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару; градоначелник Великог Семиклуша Дануц Гроза; др Дејан Попов, заменик префекта Жупаније Тимиш; председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић; портпарол Службе за ванредне  Тимишког округа Зорица Мирков; представници српских и румунских институција и бројни гости.

Овогодишња прослава епархијског патрона имала је и посебан јубиларни карактер, будући да је том приликом свечано прослављено и тридесет година архипастирске службе митрополита Лукијана на трону темишварских архијереја. 

Наиме, 23. јуна 1996. тадашњем епископу славонском Лукијану поверена је управа над Епархијом темишварском са свим правима и дужностима епархијског архијереја. Тога дана блажене успомене Епископ шумадијски др Сава (Вуковић), који је до тада управљао Епархијом (1980-1996), свечано га је увео у дужност и у трон темишварских архијереја. Иако се сама тридесета годишњица навршила у јуну ове године, Епархија темишварска је овај значајни јубилеј саборно обележила управо на дан прославе свога небеског заштитника, Светог Јосифа Темишварског. 

Три деценије архипастирске службе митрополита Лукијана представљају значајно раздобље у новијој историји Епархије темишварске. Дошавши у време када је црквени живот, услед вишедеценијских историјских и друштвених околности, био знатно ослабљен, митрополит Лукијан је приступио обнови парохија и храмова, уређењу епархијске управе и васпостављању монашког живота у древним српским светињама. 

Током протеклих тридесет година, као духовни отац и пастир повереног му народа, митрополит старао се не само о обнови црквених здања и епархијских установа, већ пре свега о обнови живе Цркве – сабирању верног народа око светих храмова и свете Литургије. Постављањем и духовним старањем о свештенству, уређењем редовног богослужбеног и парохијског живота и бригом о старим српским светињама, створени су услови да Епархија темишварска и у новим временима остане чврст духовни ослонац српском народу на просторима Румуније.

Посебну пажњу митрополит Лукијан је током свих ових година посвећивао очувању православне вере, српског имена, језика, предања и културе, тако да су храмови и манастири Епархије, поред своје првенствене литургијске и духовне улоге, остали и места окупљања и препознавања српског народа у овом делу Баната.

На крају свете Литургије уследио је свечани чин уручења епархијских признања заслужним појединцима и установама.

 Митрополит Лукијан одликовао је Орденом Епархије темишварске градоначелника Великог Семиклуша Дануца Грозу, у знак благодарности за несебичну помоћ и подршку Српској Православној Цркви у овом граду, као и за дугогодишњу и плодотворну сарадњу коју градска управа остварује са српском православном парохијом и институцијама Епархије темишварске.

Овом приликом митрополит Лукијан је одликовао Орденом Епархије темишварске и тројицу припадника румунских ватрогасно-спасилачких служби, уједно припадника српске заједнице у Румунији — Миладина Недића из Малог Бечкерека, Давора Томића из Радимне и Зорана Јосића из Темишвара — који су учествовали у међународној мисији помоћи Републици Србији током великих шумских пожара који су овога лета захватили поједине делове земље.

Румунија је у оквиру Механизма цивилне заштите Европске уније у Србију упутила велики број ватрогасаца, специјализовану технику и ваздухопловну подршку, чији су припадници више дана заједно са српским колегама учествовали у заштити угрожених насеља и гашењу пожара.

Епархија темишварска је овим одликовањем изразила захвалност за њихову пожртвованост, храброст и човекољубље. Спремност да се притекне у помоћ ближњем у часу опасности, уз прихватање личног ризика ради спасавања људских живота и имовине, представља сведочанство оних вредности које Црква препознаје и посебно поштује.

Као круна свечаног дела прославе, Митрополит Лукијан уручио је Орден Епархије темишварске и црквеном хору при парохији Успења Пресвете Богородице у Великом Семиклушу, у знак признања за његов вишегодишњи труд и допринос лепоти православног богослужења. Одликовање је у име хора примила госпођа Душица Рошу. Својим редовним учешћем на светим богослужењима и празничним сабрањима, хор не служи само својој парохији, већ својим појањем увеличава црквене и народне свечаности широм српских заједница у Румунији, као и у суседној Мађарској, дајући значајан допринос очувању српске духовне и хорске традиције.

После свете Литургије,  митрополит је са пратњом посетио Музеј града Великог Семиклуша – Muzeul Orașului Sânnicolau Mare, где се чувају сведочанства о богатој историји и културној баштини града и околног дела Баната. Музејска грађа обухвата археолошке, етнографске и завичајно-историјске предмете, документе и фотографије, а посебно место у локалном историјском памћењу припада чувеном златном благу из Великог Семиклуша, једном од најпознатијих археолошких открића везаних за овај град.

Сабрање је потом настављено за трпезом љубави, приређеном у част епархијске славе и јубилеја митрополита Лукијана.

Том приликом представници Епархије будимске и Епархије темишварске уручили су митрополиту Лукијану пригодне поклоне поводом тридесет година његове службе на челу Епархије темишварске. Уз дарове су упућене и искрене молитвене жеље да га Господ још много година укрепљује у архипастирској служби и дарује му здравље, снагу и духовну крепост да мудро руководи повереном му паством.

Тридесетогодишњи јубилеј био је истовремено прилика за благодарност Богу за све што је у протеклим деценијама учињено на обнови Темишварске епархије, али и за подсећање да је највећи плод једне архипастирске службе жива црквена заједница. Обновљене светиње, уређене парохије и епархијске установе, нове генерације свештенства и верног народа сабраног око Цркве сведоче о истрајном труду да се духовно и национално наслеђе Срба у Румунији не само сачува од заборава, него и преда будућим поколењима као жива и драгоцена баштина.

Прослава Светог Јосифа Темишварског у Великом Семиклушу тако је ове године, поред радости епархијске славе, постала и дан благодарности за три деценије архипастирског старања митрополита Лукијана – духовног оца који је својом службом, трудом и љубављу остао нераскидиво везан за Темишварску епархију и њен верни народ.

Раније је СПН писао како је митрополит Атанасије осветио темеље храма у Гојаковићима.

Pročitajte takođe