Фестивал манастирских производа: од Хиландара до Дечана

Фестивал манастирских производа. Фото: zvezdara.rs

На платоу Спомен-храма Светог Саве на Врачару 19. и 20. септембра 2026. биће одржан седми по реду Фестивал манастирских производа, који ће окупити бројне манастире из више епархија Српске православне цркве и представити богатство и разноврсност њихове радиности.

Свечано отварање Фестивалa биће одржано у суботу, 19. септембра, у 12 часова, а посетиоци ће током оба дана моћи да посете бројне штандове од 12 до 19 часова. Фестивал представља прилику да се верни народ непосредно упозна са производима који настају у манастирима, али и са трудом, радом и животом монашких заједница које их стварају.

Више од 50 манастира и њихових сарадника представиће током викенда на платоу испред Храма Светог Саве вина, медове, мелеме, тинктуре, чајеве, сиреве, рукотворине и друге производе настале у манастирским заједницама. Протојереј Борислав Петрић, оснивач Фестивала манастирских производа, каже за РТС да је посебна вредност фестивала непосредан сусрет са монасима и монахињама и прилика да се сазна како заиста изгледа њихов свакодневни живот.

Манастири вековима нису само места молитве и духовног живота, већ и чувари бројних знања, вештина и традиционалних начина производње. Од пчеларства и виноградарства, преко прављења хране и лековитих препарата, до иконописа и рукотворина – део тог стваралаштва биће током викенда представљен на седмом Фестивалу манастирских производа у Београду.

Протојереј Борислав Петрић, оснивач фестивала, каже да ће посетиоци на платоу испред Храма Светог Саве моћи да пронађу пре свега аутентичне производе које манастири праве дуги низ година.

„Ту је широка палета производа: од медова, мелема, тинктура, чајева, уља, вина, дестилерија, икона, рукотворина. Имаћемо и црквено издаваштво. Дакле, све оно што на неки начин имамо прилику да пробамо када посећујемо манастире, када смо на ходочашћима, и када нам је то што тамо пробамо врло лепо и слатко, то ћемо, ако Бог да, имати прилику за викенд и овде, на платоу Храма Светога Саве, да дегустирамо и да понесемо својим домовима“, каже Петрић.

Идеја за фестивал настала је управо током посета манастирима. Петрић каже да је, служећи и посећујући монахе и монахиње, видео да оно што они производе има посебну вредност јер није реч о фабричкој и серијској производњи.

„То никако није фабричка или серијска производња на линији, већ нешто што се прави као труд молитве и једне врсте послушања“, истиче отац Борислав.

Пожелео је, каже, да оно што је имао прилику да проба у манастирима приближи и људима у својој парохијској цркви у Миријеву. Тако је фестивал пре седам година почео са десетак манастира и неколико винарија из Србије.

Ове године одржава се седми пут, а други пут на платоу испред Храма Светог Саве, по благослову Патријарха.

„Када саберемо све те излагаче и произвођаче, то је више од 50-ак манастира и, наравно, њихових сарадника.“

Долазе манастири из Србије, Републике Српске и Црне Горе, а посебно истиче учешће шест манастира са Косова и Метохије. Очекују се и гости из Грузије, док се још чека потврда доласка једног манастира из Румуније.

Хиландарска и дечанска вина, ковиљски мед и ракија, суковски сиреви…

Међу манастирима познатим по виноградарству и винарству Петрић издваја Хиландар, Дечане, Тврдош, Буково и Копорин.

„Из, рецимо, оних који праве медове, ту су нам манастири Ковиљ или Лелићи, чувене ковиљске ракије. Суковски сиреви, рукодеље из манастира Дуљево, Рустово и са Скадарског језера“, набраја отац Борислав.

Посетиоци ће моћи да пронађу и мелеме и тинктуре из Поганова, Каоне и Жиче, као и органске сокове и чајеве. Биће представљене и манастирске пиваре из Бањске и Бођана.

Посебну вредност, истиче Петрић, имају производи који се и данас праве на основу старих рецептура. Као пример наводи вина са Фрушке горе.

„Ви имате манастире где се, рецимо, на пример, на Фрушкој гори праве вина идентична онима која су се правила пре два века“, каже организатор Фестивала.

Иако се, нарочито у винарству, виноградарству и пчеларству, користе и савремене технологије, сматра да се суштина традиционалног начина производње чува.

„Углавном, тај квалитет се чува у томе што то није серијска производња. Дакле, то је једна ограничена производња.“

Манастири успевају да очувају аутентичност производа кроз генерације, пре свега начином живота монашких заједница.

„То је један посебан начин живота, који је нама некада далек и непознат, али он подразумева једно послушање и благослов који имају од својих игумана, игуманије и епископа, и у том начину живота који подразумева молитву, труд, рад и мало и одмора, ако уопште стигну.“

Рецептуре и искуство преносе се са једне генерације монаха и монахиња на другу и временом се унапређују.

Највећи део хране која се припрема у манастирима је посан, наводи отац Борислав, па су и многи производи који долазе на фестивал такви.

Отац Борислав напомиње да манастири који учествују на фестивалу живе искључиво од продаје својих производа. За многе је то делатност која се постепено развијала, док поједини манастири одређене производе праве деценијама или вековима.

Како монашке заједнице често нису бројне, у производњи им помажу сарадници и становници околних места. То, наглашава, има значај и за локалну економију.

Као пример наводи манастир Драганац на Косову и Метохији.

„Људи из тих околних села сваки дан долазе и помажу монасима који су стварно неуморни, и на тај начин се помаже економија свих тих људи у околини“, напомиње гост Јутарњег програма и додаје да сличних примера има и у другим манастирима.

Посетиоци фестивала, напомиње, неће имати само прилику да купе или пробају производе, већ и да директно разговарају са онима који их праве.

„Није исто купити тај производ у некој продавници црквеној и доћи и чути лично од самих монаха и монахиња како се то прави, са колико труда, љубави и молитве.“

Тај сусрет, сматра отац Борислав, може бити и почетак новог односа са манастиром, јер људи после фестивала могу да оду на ходочашће, поново сретну монахе и монахиње које су упознали и, уколико желе, помогну у појединим пословима.

Управо непосредан сусрет посетилаца са монасима и монахињама Петрић види као можда и највећу вредност фестивала, јер постоје бројне предрасуде о томе како изгледа живот иза манастирских зидина.

„Колико је другачији утисак људима када разговарају и упознају монаха и монахиње и виде да су то људи попут њих, са малтене сличним, готово истим бригама и радостима, и животним неким послушањима и обавезама и теретима.“

Многи, додаје, манастире доживљавају као места у која се долази да би се побегло од свакодневне журбе и одморило.

„Али све је само није тако. Можда први дан то делује тако, кад човек промени своје радно место и окружење, међутим, већ други дан, када се прихвати посла у манастиру, види да је дан кратак“, истиче отац Борислав.

Манастирски дан обично почиње службом током ноћи или врло рано ујутру, а после молитве следе свакодневна послушања.

„Ту је негде правило, би требало да буде, да је осам сати молитве, осам сати рада или тог послушања и осам сати одмора у ћелији. Али најчешће, на уштрб тих осам сати одмора, опет се нешто ради, превози, привређује и тако даље.“

Поред манастирских производа и црквеног издаваштва, део програма биће намењен деци, која ће моћи да се забаве, али и да нешто више сазнају о животу монаха и монахиња.

Како фестивал из године у годину расте, постоји и идеја да се слични сусрети организују и ван Београда.

„Нека од идеја је да овакав и сличан догађај поставимо уз благослов, пре свега, Патријарха и других епископа, и у другим местима. Да то можда догодине буде и у Нишу, Бањалуци, Требињу, Смедереву, Палићу“, каже отац Борислав.

Циљ је, додаје, да се људи приближе монашким заједницама и да се покаже да се црквени живот не завршава унутар манастирске порте.

„Да ми приђемо мало тим монашким заједницама и да, на неки начин, и у тим местима покажемо да се црква може пројавити не само у манастирској порти, него свуда тамо где саборују они који верују у Бога“, закључује протојереј Борислав Петрић.

Раније је СПН писао како је фестивал хорова Шумадијске епархије одржан у Аранђеловцу.

Pročitajte takođe