Старо Сајмиште и Доња Градина започињу сарадњу

Озваничена сарадња Спомен-подручја Доња Градина и Меморијалног центра Старо сајмиште. Фото: СРНА

У Београду су представници Спомен-подручја Доња Градина и Меморијалног центра Старо сајмиште потписали споразум којим ће бити успостављена и унапређена сарадња у областима од заједничког националног, културног, образовног и историјског значаја, са фокусом на очувању културе сећања на жртве злочина геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима.

Озваничење ове сарадње уприличено је у оквиру другог дана манифестације „Дани Српске у Србији” у Меморијалном центру „Старо сајмиште” потписан је Споразум о сарадњи између те установе и ЈУ Спомен-подручје „Доња Градина”.

Споразум су потписали директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић и директор Меморијалног центра Старо сајмиште Кринка Видаковић Петров. Тулековићева је рекла да споразум омогућава да се на виши ниво подигне истраживање и презентација ове теме, те да ће за Спомен-подручје Доња Градина донијети шири обухват публике и могућност да изађе ван оквира Републике Српске.

"Желимо да се што више посветимо креирању едукативних садржаја за нове генерације", – навела је Тулековићева новинарима након потписивања у Меморијалном центру Старо сајмиште.

Тулековићева је најавила да ће 7. октобра бити одржана изложба Меморијалног центра Старо сајмиште, када ће бити приказано страдање Срба на територији данашње Републике Српске, а након тога и скуп у Београду.

"Важно је да се повезујемо и умрежавамо и да ширимо истину о страдању за време НДХ", – рекла је Тулековићева.

Тулековићева је напоменула да је овај споразум потписан у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, полазећи од специјалних паралелних веза Републике Српске и Србије.

"Потписан је са намером да заједнички чувамо сећање на жртве усташког злочина геноцида у НДХ, као и злочине над Србима Јеврејима и Ромима за вријеме Другог светског рата на читавој територији бивше Југославије",– рекла је Тулековићева.

Она је истакла да је важно да две установе сарађују управо због тога што је јако велики број људи из подручја које гравитира Козари и Поткозарију депортован у Београд у логор на Сајмишту, где су многи пострадали. Тако да се, каже Тулековићева, логори Сајмиште, Јасеновац и Градина могу посматрати као јединствена целина.

Петрова каже да је Меморијални центар Старо сајмиште покрива три од четири усташка и нацистичка логора у Београду, који је тада био једини главни град у Европи са четири логора. Са Спомен-подручјем Доња Градина, каже она, овај центар има заједничке тачке, јер су у два логора на Сајмишту усташке власти депортовале логораше са простора Доње Градине.

Она истиче да је циљ да се два нацистичка логора на Сајмишту у Београду ставе на европску мапу нацистичких логора. На Сајмишту се прво налазио логор за Јевреје, тако да су у првој фази страдали Јевреји из Србије, а у другој највише Срби-заточеници, од којих је половина била из НДХ, а депортовале су их усташе.

"Тако да ми покушавамо да те теме истражимо, јер све што се тиче логора на Сајмишту је мало познато или непознато. Нама је важно да се умрежавамо. То радимо са установама у Србији и у Републици Српској и у Европи. Тако се се ствара мрежа преко које можете да радите на сличним темама, али ширите чињенице о томе шта се догађало",– навела је она.

Раније је СПН писао како су почели 14. „Дани Српске у Србији“ под слоганом „Слободом надахнути“.

Pročitajte takođe