Од првих богослужења до данас: девет деценија православног храма у Љубљани

Храм Светих Кирила и Методија у Љубљани. Фото: ФБ Српске православне општине Љубљана

Љубљански храм Светих Кирила и Методија ове године обележава девет деценија од завршетка градње, а поводом значајног јубилеја у главном граду Словеније борави Патријарх српски Порфирије. Његов дочек биће уприличен 12. септембра, када ће у храму бити служена свечана доксологија, док ће сутрадан патријарх служити свету Литургију.

Почеци организованог православног живота у Љубљани сежу у 1919, када су, доласком војног свештеника Бранка Иванића, започела редовна богослужења. У почетку су обреди вршени по домовима, да би 1920. била установљена капела у касарни Војводе Мишића у Метелковој улици.

Иницијатива за изградњу православног храма појавила се већ 1921. Првобитно је било предвиђено да храм буде посвећен Светом Николи, али је 1929. предложено да буде посвећен словенским просветитељима, Светој браћи Ћирилу и Методију. О изградњи цркве разговарало се и током посете патријарха Димитрија љубљанској црквеној општини 1927.

Град Љубљана је 14. маја 1929. донео одлуку да православној црквеној општини поклони земљиште за изградњу храма. Пројекат је израдио познати архитекта Момир Коруновић у српско-византијском стилу. Темељи храма освећени су 20. јуна 1932, када је Љубљану посетио Патријарх српски Варнава.

Грађевински радови завршени су у јесен 1936, а прво богослужење у новосаграђеном храму служено је 2. децембра исте године. Иконостас је био дар краљице Марије, а израдили су га браћа Нестор и Лазар Алексијевић из дебарске радионице. Иконе је насликао словеначки уметник проф. Мирко Шубиц.

Две године касније за првог сталног парохијског свештеника постављен је Богдан Матковић, дотадашњи парох у Сиску. Храм је убрзо постао важно место окупљања православних верника у Љубљани. Уочи Другог светског рата парохија је бројала око 3.000 верника, међу којима су били цивили, војна лица и чланови њихових породица.

Током Другог светског рата храм није био оштећен, а црквени живот одвијао се без прекида. Број верника додатно је повећан доласком избеглица с подручја Независне Државе Хрватске. Ипак, послератни период донео је нове тешкоће. Комунистичке власти су 1948. протерале из Словеније свештеника Богдана Матковића, након чега је уследио тежак период за љубљанску парохију.

Црквени живот почео је поново да јача шездесетих година, доласком пензионисаног проте Александра Шимића. Значајан допринос обнови парохијског живота дао је и свештеник Сретоје Душанић, који је у Љубљану дошао 1978, а након његовог премештаја у Београд парохију је преузео свештеник Перан Бошковић.

Нова етапа у историји храма започела је 1986, када је почело његово осликавање. Радови су трајали до 1998, а највећи део фресака израдио је проф. Драгомир Јашовић.

Након што је истраживањем архивске грађе утврђено да храм после изградње није био освештан, у Љубљану је 23. октобра 2005. године дошао Патријарх српски Павле и обавио освећење храма Светих Ћирила и Методија.

Још један значајан тренутак за љубљанску парохију била је 2012, када је завршена изградња парохијског дома. Његови садржаји омогућили су развијање различитих облика друштвеног живота православних верника Љубљане и околине.

Храм Светих Ћирила и Методија добио је и званично признање као део културне баштине Љубљане. Одлуком градских власти из 2010. године проглашен је локалним спомеником културе.

Девет деценија након завршетка изградње, храм и даље представља једно од важних места окупљања православних верника у Љубљани, а јубилеј ће бити обележен молитвеним сабрањем уз учешће патријарха српског Порфирија.

СПН је раније писао да је патријарх Порфирије присуствовао Литургији коју је служио владика Кирило.

Pročitajte takođe